Srbija na putu ka postizanju pune energetske stabilnosti

Srbija se kreće u dobrom smeru kada je reč o postizanju pune energetske stabilnosti i ima ozbiljne projekte i strategiju. Vlada čini sve što može: razmenjuje mišljenja u trouglu država - energetske kompanije - struka, kako bi blagovremeno pronašla odgovore na pitanja snabdevenosti, da naša drzava i region preduzmu prave korake u dobrom pravcu, da se obezbedi da energetski sistem u celom regionu bude stabilan, da imamo sigurno i bezbedno snabdevanje energetima svih naših građana.

„Kada je u pitanju energetika u našem regionu, moramo se izboriti da izađemo iz uskih državnih granica i da stvari posmatramo u širem kontekstu, jer energetika ne poznaje državne granice. U pitanju je regionalna energetska stabilnost, za koju je potrebna dobra saradnja država u regionu", rekao je Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike na međunarodnoj konferenciji Energetska budućnost Balkana koju su organizovali redakcija Internet portala Balkanmagazin – www.balkanmagazin.net i Business and Economy Center pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike Vlade Srbije i u partnerstvu sa JP Elektroprivreda Srbije. Sponzor ovog skupa, čiji učesnici su juče pokušali da daju odgovor na pitanja gde se nalaze energetski sistemi Srbije i Balkana u odnosu na globalne tokove, da li su moguće projekcije kretanja cena energenata u današnjim globalnim previranjima i šta se čini da se obezbedi energetska bezbednost bila je revizorka i konsultantska kuća Deloitte d.о.о. Beograd.

Kada je reč o nafti i gasu, Antić je objasnio da Srbija trenutno proizvodi oko 20 odsto svojih potreba, i duboko je zavisna, a da je posebno osetljivo snabdevanje gasom.

„Imamo samo jedan pravac koji je iz Mađarske. Sa velikom pažnjom pratimo sva dešavanja koja se tiču tranzita gasa iz pravca Rusije i pokušavamo da obezbedimo alternativne pravce snabdevanja i izvršimo diverzifikaciju", poručio je Antić odbacujući tvrdnje nekadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića da bi aktuelna vlada trebalo više da radi na diversifikaciji snabdevanja gasom iz Azerbejdžana, jer su one, kako je rekao, besmislene.

„Ovih dana sam u kampanji čuo neke kritičke tonove od strane bivšeg predsednika Srbije, da je trebalo kao država da radimo više po pitanju snabdevanja gasom iz Azerbejdžana. Moram reći da je od 2008. do 2012. godine, u vreme kada je Tadić bio predsednik države Srbija propustila šansu da postane deo južnog gasnog koridora, koji čine gasovodi TANAP i TAP", rekao je Antić podvlačeći da su na pokušaje predstavnika Vlade Srbije da posle toga obezbede određene količine gasa iz tog pravca azerbejdžanski zvaničnici odgovorili da na tom pravcu snabdevanja trenutno ne postoje dodatke količine gasa.

„Za prosutim mlekom ne treba plakati, već treba raditi i razmišljati o budućnosti. A to činimo. Radimo na gasnoj interkonekciji sa Bugarskom. Kada smo preuzeli vladu o tom projektu je bilo puno priče, ali nije postojao projekat i dogovor sa bugarskom stranom. Sada ozbiljno radimo na tome", objasnio je Antić navodeći da je definisan projekat i da se radi na obezbeđivanju finansija, da očekuje ozbiljne grantove od EU, kao i da računa da se taj projekat završi do kraja 2018.godine.

Antić je izjavio da je vlada uspela da popravi "krvnu sliku" javnih preduzeća u oblasti energetike, da su ona danas u solidnom stanju, i istakao da od njih u velikoj meri i zavisi budućnost domaćeg energetskog sistema.

"Na današnji dan su sva ključna preduzeća u energetici u solidnom stanju, dobroj kondiciji. Prošla godina je prva u kojoj su sve četiri energetske kompanije - EPS, EMS, NIS i Srbijagas poslovale pozitivno. Popravili smo im krvnu sliku," naglasio je Antić ističući da se u ovom trenutku, kada je niska cena energenata, radi na reorganizaciji Srbijagasa, na finansijskoj stabilizaciji i pripremi za nove utakmice koje će, primetio je, biti oštre.

"Utakmice će biti oštre, kao posledica trzišta koje smo otvorili i gde naše kompanije moraju biti na nivou da tu utakmicu izdrže", rekao je ministar.

Govoreći o EPS-u, Antić je rekao da će, kada cena dođe na nivo tržišne i kada drugi igrači budu ušli na tržište, biti važno da ova kompanija može to da izdrži.

„Srbija se, kada je energetika u pitanju, kreće pravim putem, odlično sarađuje u regionu, i deo je svih ozbiljnih projekata. Verujem da ćemo moći da kažemo da je naš energetski sistem u budućnosti u potpunosti stabilan", rezimirao je Antić.

Antić se osvrnuo i na nedvnu polemiku sa Energetskom zajednicom (EZ) oko Srbijagasa, za koju je kazao da nema prostora za previše kritike.

„Imali skoro malu polemiku sa Sekretarijatom EZ, sa kojim se generalno jako dobro slažemo. Mi smo u tom delu gde nas EZ kritikuje, u odnosu na druge članice za korak ili dva ispred, a čak i ispred nekih država članica EU", podvukao je Antić.

Prostora za kritike, ističe miinstar energetike nema, već ga ima samo za saradnju i sinergiju u iznalaženju zajedničkih rešenja, kako bi se ubrzali procesi, a ne za prepucavanje preko medija i pretnji sankcijama koje nisu mehanizam EZ.

Prema njegovim rečima, Srbija je u okviru EZ ostvarila dobru saradnju sa svim zemljama u fazi pristupanja EU i to je dobra vest.

Antić je naveo da je Srbija, u ovom trenutku, u ovom delu zapadnog Balkana lider u energetici, pa zato, kazao je, ima obavezu da bude lokomotiva koja će pre svega usmeravati procese u samom regionu, nametati određene standarde, koji treba da budu na nivou standarda država članice EU.

Ministar je ocenio da je pred nama sada nekoliko osetljivih pitanja koja treba da budu rešena podzakonskim aktima, a tu pre svega, kako je rekao, misli na ona vezana za obnovljive izvore energije, kao i prateće uredbe koje treba da obezbede razvoj velikih projekata iz te oblasti i dovedu do izgradnje velikih vetroparkova snage do 100 megavata.

Srbija, prema njegovim rečima, ima ozbiljnu strategiju za razvoj energetike, odlične zakone, koji su među najsavremenijim i u skladu sa svim evropskim i svetskim trendovima, a strategija je takva da možemo da kažemo da znamo šta radimo i da država dugoročno može biti stabilna i bezbedna.

Govoreći o elektroenergetici, Antić je naglasio da imamo jasno definisane kapacitete i potrebe, projekcije za budućnost do 2025-2030 godine.

"Znamo da će potrošnja električne energije da raste i da je potrebno da naše termokapacitete modernizujemo i uskladimo sa svim direktivama i elementima zaštite životne sredine. Svesni smo da će od 2023. godine morati da se radi na zamenskim kapacitetima,“ rekao je Antić ukazujući da je Kostolac B3, projekat koji je već otpočet, jedna od tih zamenskih kapaciteta, a da će do 2025. morati još jedan termokapacitet da bude izgrađen.

Srbija je dosta uradila i u oblasti obnovljivih izvora. Samo tokom poslednje dve godine izgrđeno je 57 malih hidroelektrana, 97 solarnih elektrana, prošle godine prvi vetropark, pet elektrana na biogas...

„Sa tim nastavljamo. Imamo u našoj strategiji izgradnju gasnih elektrana i kada to sve saberemo i oduzmemo to nam daje sliku pune energetske bezbednosti i potpunu izbilansiranu situaciju do 2030. za proizvodnju električne energije", uveren je Antić.

Ministar je rekao i da je ponosan, kada je reč o fosilnoj energiji, na činjenicu da je Srbija postala članica mehanizma CSLF, u kojoj je 25 država širom sveta, među kojima SAD, Rusija, Kina, Kanada, sve najveći proizvođači gasa i nafte.

„Sve to radimo sa ciljem da obezbedimo da naša država ima mogućnosti, tehnologiju i podršku Evrope i svih koji utiču na globalne stavove u energetici, da iskoriti svoje glavne resurse uglja", naglasio je Antić.

I poslanici doprinose unapređenju energetike u Srbiji

U donošenju i vođenju energetske politike osim vlade značajnu ulogu ima i Parlament i to ne samo donošenjem zakona, već i kontrolom i diplomatskom aktivnošću. Aleksandra Tomić, predsednik Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije istakla je da je parlament još 2013. godine, kada je usvajana strategija razvoja energetike, formirana neformalna parlamentarna grupa po uzoru na Evropski parlament, u kojoj su bili poslanici svih stranaka, pre svega tehničke struke, a u čijem radu učestvuju i tehnički fakulteti, međunarodne organizacije i nevladine organizacije.

“Prilikom donošenja strategije imali smo forum sa pet glavnih tema: EU integracije, cena električne energije i zaštita potrošača, ugalj i nafta, obnovljivi izvori energije i zaštita životne sredine. Na ovim forumima smo napravili spisak preporuka koje smo uputili ministarstvu energetike. Kao parlamentarci bili smo aktivni i u saradnji sa odborom za energetiku Evropskog parlamenta, gde se javila inicijativa da se zapadni Balkan uključi u jedinstvenu energetsku politiku EU”, rekla je Tomić pozdravljajući učesnike međunarodne konferencije Energetska budućnost Balkana.