Restrukturiranjem do uspešnog EPS-a

Miloš Obradović, Zoran Knežević

Država je ozbiljna onoliko koliko je energetski stabilna, bezbedna i energetski nezavisna. Zato EPS mora biti na nivou očekivanja. Investicije u elektroprivredu neophodne su jer Srbiju očekuje privredni rast i veća potrošnja koja se mora zadovoljiti, poručio je ministar energetike Aleksandar Antić a na stručnom skupu “Uticaj korporativizacije na efikasnost poslovanja EPS-a”, koji je organizovao Balkanmagazin, dok je direktor EPS-a Aleksandar Obradović rekao da će korporativizacija i objedinjavanje funkcija omogućiti uštede od 36 miliona evra samo na nabavkama, a prema finansijskom planu do 2019. godine, EPS bi mogao da uštedi od 350 do 470 miliona evra. (foto: Press centar UNS-a)

Na 122. godišnjicu od početka rada prve javne elektrane u Srbiji, što je ujedno i Dan Elektroprivrede Srbije, ova kompanija prolazi kroz velike organizacione promene. Cilj tih promena je da najveća elektroenergetska kompanija u Srbiji izraste u modernu i efikasnu korporativizaciju, koja bi trebalo da bude motor prirednog rasta i razvoja u budućnosti, rečeno je na stručnom skupu “Uticaj korporativizacije na efikasnost poslovanja EPS-a” koji je organizovala redakcija internet časopisa Balkanmagazin.

Elektroprivreda Srbije je, kako je u uvodu napomenuo Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike, najznačajnije preduzeće u našoj zemlji a od EPS-a ne samo da zavisi finansijska stabilnost zemlje već i energetska bezbednost, privredni rast i razvoj.

Aleksandar-Antic

“Jedna od ključnih tačaka pregovora sa MMF-om i je upravo EPS. Energetska bezbednost je ključno pitanje energetske politike Srbije. Država je ozbiljna onoliko koliko je energetski stabilna, bezbedna i energetski nezavisna. Zato EPS mora biti na nivou očekivanja”, poručio je ministar energetike dodajući da su investicije u elektroprivredu neophodne jer Srbiju očekuje privredni rast i veća potrošnja koja se mora zadovoljiti.

On je istakao da se EPS mora menjati da bi se prilagodio tržištu koje je sada otvoreno.

“To mora biti efikasnija organizacija koja će smanjiti troškove i povećati uštede kroz objedinjavanje planiranja i nabavki. Nova organizacija mora da obezbedi i veću naplatu, a tu je u poslednjih godinu dana ostvaren najveći napredak, jer je naplata sa 90 odsto povećana na 97 odsto. Zaoštrena je i politika prema tipičnim dužnicima, preduzećima u restrukturiranju, najviše u slučaju Petrohemije i Železare. Za to je bila potrebna odlučnost rukovodstva, kao i politička podrška Vlade i Ministarstva. EPS mora biti stabilna i jaka kompanija, koja se bavi proizvodnjom, distribucijom i naplatom električne energije, a ne socijalnom politikom”, ocenio je Antić.

Restrukturiranje i korporativizacija Elektroprivrede Srbije sprovodi se u fazama, a prema rečima Aleksandra Obradovića, generalnog direktora EPS-a, ništa od toga ne bi se desilo da Vlada i Nadzorni odbor nisu ukazali na potrebu za reformama.

Aleksandar-Obradovic

U prvoj fazi transformacije kompanije koja je završena 1. jula ove godine, 14 preduzeća koja su poslovala u okviru JP EPS spojena su u samo tri. U drugoj fazi koja treba da se obavi do 1. jula 2016. godine, biće završen proces korporativizacije a EPS kao akcionarsko društvo treba da posluje mnogo efikasnije. (prezentacija - Aleksandar Obradović - pptx)

Generalni direktor EPS-a ukazao je na “istorijsku i suštinsku odluku” da se ukine jedan od dva sloja srednjeg menadžmenta.

“Svaki od izvršnih direktora u okviru Grupe preuzeo je funkcionalnu odgovornost za poslovanje u svojoj vertikali. Znam da ovo ne deluje kao nešto veliko, ali je to istorijska stvar, jer su se u prethodnom periodu menadžmenti privrednih društava postavljali partijski, kao deo koalicionih dogovora. Sada toga nema, iz EPS-a se istiskuje politika i ide se na departizaciju”, istakao je Obradović.

Od centralizacije upravljačkih funkcija a prema finansijskom planu do 2019. godine, EPS očekuje uštede od 350 do 470 miliona evra. Prema Obradovićevim rečima očekuje se da će godišnje uštede samo na nabavkama iznositi 36 miliona evra. Kao primer navedena je nabavka sistema za daljinsko očitavanje potrošnje struje, što bi trebalo da omogući uštedu od 32 miliona evra za dve godine.

Velike uštede se očekuju i od reorganizacije i optimizacije distribucije.

Balkanmagazin-strucni-skup-EPS

“Sve distribucije sada posluju u okviru jednog sistema čime je odsečena još jedna linija menadžmenta. Ne planiramo da tu stanemo jer od 1. jula 2016. Vlada od nas očekuje velike investicije, otvaranje radnih mesta i dividende. Zato smo postavili agresivan finansijski plan u uslovima tržišne utakmice, jer od 1. januara 2015. EPS više nije monopolista”, poručio je Obradović.

On je napomenuo da vizija EPS-a do 2025. godine počiva na četiri stuba: investicijama, efikasnosti, korporativizaciji i novom poslovnom razvoju.

Obradović je dodao da se u razvoj EPS-a godinama slabo ulagalo jer je socijalna funkcija i politika niskih cena uzela danak u proizvodnim kapacitetima jer je kompanija na cenama nižim od tržišnih u poslednjih osam godina izgubila šest milijardi evra.

“Zato smo primorani da nove kapacitete sada gradimo iz kreditnih izvora. Plan je da uštede od blizu pola milijarde evra budu izvor novih investicija a kao i da klijentima ponudimo nove usluge. Mnoge elektroprivrede danas prodaju i gas, ugalj ili nude esko usluge. Moramo da nađemo nove izvore prihoda i profita ali će snabdevanje električnom energijom ostati primarna funkcija EPS-a”, rekao je Obradović, dodajući da se ozbiljno planiraju i ulaganja u obnovljive izvore energije.

Govoreći o značajnim rezultatima reformi u EPS-u Obradović je naveo da je u prvoj polovini godine ostvarena dobit od tri milijarde dinara, a da je planiran gubitak od 10 milijardi. Međutim, i dalje ostaje problem naplate od preduzeća u restrukturiranju i zaštićenih dužnika, pošto dve trećine duga pravi 15 najvećih dužnika.

Dragan-Jeremic

Prvo zavisno preduzeće formirano u procesu korporativizacije EPS-a bilo je EPS Snabdevanje. Danas je to, kako kaže Dragan Jeremić, direktor ovog preduzeća, kompanija sa jasnim zadacima prodaje i naplate, godišnjim planovima, troškovima i kontrolom.

“Ovakvom organizacijom EPS grupa je završila proces jasne podele prava i nadležnosti distribucije i snabdevanja. EPS Snabdevanje nema pravnu službu, finansije, IT, strategiju, šaltere, bek-ofis. Sve ove usluge mi dobijamo od EPS Grupe i sa 70 zapsolenih okrenuti smo samo prodaji. EPS snabdevanje je u 2015. godini dramatično povećalo procenat naplate. Ponosni smo i što smo sa 14 od 24 strateška kupca uspeli da zaključimo dvogodišnji ili trogodišnji ugovor o snabdevanju što nam obezbeđuje stabilnost”, objasnio je direktor Jeremić.

Dragan Jovanović, izvršni direktor EPS-a za tehničke poslove proizvodnje energije, podsetio je da je “najmlađi” proizvodni kapacitet u Srbiji star 25 godina, a da je prosečna starost postrojenja veća od 40 godina. (prezentacija - Dragan Jovanović - ppt)

Tokom poslednje decenije prošlog veka proizvodni kapaciteti EPS-a su bili izloženi razaranju i sankcijama, da bi nakon 2000. godine započela njihova revitalizacija, ali su i dalje iscrpljivani jer je ista snaga morala da zadovolji sve veću potrošnju. U takvim uslovima, napomenuo je direktor Jovanović, sve promene u EPS-u su bile iznuđene i izazvane spolja, da bi trenutno restrukturiranje iniciralo rukovodstvo kompanije a podržali Vlada i resorno Ministarstvo.

Dragan-Jovanovic

“U prvoj fazi su formirane operativne grupacije, sa jasno definisanim učešćem u procesim nakon čega je obezbeđena horizontalna koordinacija između grupacija sa jasnim nadležnostima po vertikalama. Kada je to završeno, 1. jula ove godine obavljena je statusna promena, kroz koju su objedinjene zajedničke funkcije. Umesto vođenja kompanije po principu opšte prakse prešlo se na procesno upravljanje sa horizontalnom i vertikalnom koordinacijom po svim procesima”, ocenio je Jovanović.

Važnost promena u EPS-u ogledaju se i u tome što je sada po prvi put Strategija razvoja kompanije obligatorni dokument, a ne “prazno slovo na papiru”.

“Godišnji planovi se izvode iz strategije, pa onoga čega nema u strategiji neće biti ni u planovima. Godišnji planovi se rade za dve godine unapred pa sada pripremamo onaj za 2016. i 2017. godinu. Planiraju se izrada portfelja, održavanje, investicije i nabavke, čime se povećava ekonomičnost celog sektora”, istakao je Jovanović.

U narednom periodu EPS će morati da proizvodi dovoljno električne energije, da više polaže na zaštitu životne sredine u procesu proizvodnje, više investira u čistu proizvodnju i obnovljive izvore energije ali i da svoje poslovanje uskladi sa zahtevima ekonomske i tehničke efikasnosti i tržišta. A, sve to uz stare kapacitete, veliku opterećenost (termoelektrane godišnje rade i više od 7.000 sati godišnje), činjenicu da se 70 odsto električne energije dobija iz lignita lošeg kvaliteta, kao i obavezu da se primene direktiva EU o emisijama gasova.

Sanja-Filipovic

“Da bi kororatizacija bila uspešna neophodno je da se reši pitanje vlasništva i uradi procena vrednosti sredstava EPS-a i njegovih obaveza. Kada krenemo u otvaranje poglavlja u pregovorima sa EU za energetiku dobićemo neke ciljeve. EPS jeste razdvojio proizvodnju i distribucije, ali ostaje da se to uradi i sa gasom. Kada budemo razagovarali sa EU o uslovima pod kojima možemo da završimo prilagođavanje evropskim pravilima. moramo da znamo šta tražimo, sa kojim ciljem i kako da pregovaramo”, rekla je Sanja Filipović iz Ekonomskog instituta. (prezentacija - Sanja Filipović - pptx)

U diskusiji koja je usledila nakon uvodnih izlaganja, direktor Obradović je, govoreći o naplati dugovanja, posebno onih od Staklare u Paraćinu, rekao da bi u slučaju da EPS isključi sve velike dužnike, stala cela privreda Srbije.

„EPS ne može da isključi ni škole, ni zdravstvene ustanove, ni policiju ni Vojsku... Probleme sa naplatom dugovanja ne bismo ni mogli da počnemo da rešavamo da nije bilo odlučne podrške Vlade Srbije. Danas EPS ima na računu sedam milijardi dinara više nego što je planirano od naplate dugova. Vlada Srbije i MMF su se dogovorili da se reši problem kompanija u restruktuiranju, a tako će biti i rešeno pitanje naplate dugova koje te firme imaju za isporučenu električnu energiju. Što se tiče Staklare u Paraćinu EPS, za sada, čeka da ta kompanija počne da plaća dugove, kao što to sada čini prema Srbijagasu. U ovakvim slučajevima morate biti i pragmatični, jer kada bismo tu i slične kompanije isključili mogli bismo samo da otpišemo te dugove,“ rekao je direktor Obradović.

Inače, od 1 aprila EPS Snabdevanje intenzivno sarađuje sa Ministarstvom energetike i menadžmentom EPS-a, kako bi se rešila naplata dugova potrošača.

„Nije naš interes da isključujemo ni firme ni domaćinstva već da pomognemo da se postojeći problem sa plaćenjem reše. Od 58 toplana u Srbiji, na primer, 49 su na nuli, 12 je u reprogramu dok su tri u katastrofalnom stanju. Takvi su se setili da bi mogli da budu specifičan slučaj, ali onda su se drugi pobunili rekavši „a što ne bismo i mi imali te povlastice“. To je pokazatelj da tržište ozbiljno deluje i da se svest kupaca menja. A to je jako važno,“ rekao je direktor Jeremić naglašavajući da EPS Snabdevanje nije otpisao ni jedan dinar potraživanja niti bilo kakvu kamatu. „Može se desiti da bude i takvih slučajeva, ali će o tome odlučivati Vlada, kao vlasnik, a ne EPS ili EPS Snabdevanje. Veliki problem sa kojim se naše preduzeće suočava je rezervno snabdevanje kompanija koje imaju zakonsku mogućnost i obavezu da nađu tržišnog snabdevača. Veći deo firmi takvih firmi zapravo ne plaća struju, pa od dve milijarde dinara po tom osnovu fakturisane potrošnje naplaćujemo samo 200 miliona. Sada smo krenuli i njih da isključujemo,“ objasnio je direktor Jeremić.

Direktor EPS Snabdevanja je rekao da u Vladi Srbije odlučuju koliko besplatnih kilovata će biti podeljeno socijalno ugroženim potrošačima.

„EPS iz budžeta svekog meseca dobija između 69 i 72 miliona dinara za besplatne kilovate. Naše je samo da isporučimo određeni  broj kilovata. Ima i otvorenih pitanja u tom segmentu, kao što je šta sa onima koji potroše više od dodeljenih besplatnih kilovata,“ kaže Jeremić.

Izvršni direktor za ekonomska finansijske poslove Elektroprivrede Republike Srpske Blagoje Šupić, zanimalo je kako je EPS uspeo da reši pitanje dugova, koje su potrošači napravili pre početka unutrašnje reorganizacije kompanije.

Direktor EPS Snabdevanja je rekao da su stari dugovi ostali u distribucijama a da je EPS Snabdevanje formirano kao preuzeće koje je počelo da naplaćuje potraživanja koja su nastala od tog trenutka. Naplatom ranije nastalih dugova se sada bavi EPS Grupa, a problem je što su neki od dužnika kao pravni subjekti prestali da postoje.

„EPS Snabdevanje vodi evidenciju o tri kategorije potrošača – domaćinstva, mali i velike potrošači. Dug koji sada potrošači imaju prema EPS Snabdevanju bio je 1. januara ove godine 28 milijardi dinara, a 10. septembra je bio 31 milijardu dinara. Prioritet u narednom periodu je naplata tih dugova,“ rekao je direktor Jeremić.

Branislava Milekić, direktorka Elektroprivrede Republike Srpske, rekla je da kompanija na čijem je čelu budno prati promene koje se dešavaju u EPS-u jer žele da ta iskustva primene na predstojeće promene u elektroenergetskom sektoru Republike Srpske.

Balkanmagazin-strucni-skup-EPS-4

„Za razliku od Srbije u Republici Srpskoj još ne postoji jaka politička podrška za restruktuiranje elektroenergetskog sektora. Kod nas je cena još izrazito socijalna kategorija, pri čemu nema razvojne komponente, a što će biti jako važno u budućnosti. U Republici Srpskoj se pipremaju zakonska rešenja koja će omogućiti razdvajanje delatnosti u okviru Elektroprivrede i učiniti je efikasnijom. Problem sa restruktuiranjem Elektroprivrede Republike Srpske je i to što su kod nas zavisna društva, zapravo, akcionarska društva, pa ćemo Vladi morati da ponudimo plan restruktuiranja sa više varijnati,“ rekla je Milekić.

Direktrorka EP RS je, takođe, dodala da ta kompanija za sada konkurenciju pobeđuje niskim cenama, ali da nisu srećni zbog toga, jer cena u sebi ne sadrži razvojnu komponentu. Ipak, EP RS planira velike investicije u ekološko opremanje starih elektroenergetskih postrojenja.

Jasmina Madžgalj, zamenik gradskog sekretara za zaštitu živote sredine Grada Beograda, naglasila je da postoji potreba da se ozbiljnije pristupi klimatskim promenama jer „Srbija, nema vremena za preventivu“.

Prof. Aleksandar Gajić, član Nadzornog odbora EPS-a, rekao je da EPS uvek vodi računa o zaštiti životne sredine, ali da NO sprovodi politiku Vlade u segmentu socijalne politike.

„Srbija ima velike hidropotencijale, koji su čisti, obnovljivi izvori energije. Srbija ima projekte i za hidro i termo kapacitete ali nam nedostaju sredstva koja moramo da tražimo. Problem je, takođe, i to što realizaciju sadašnjih projekata koče firme, profesionalni obarači tendera,“ pojasnio je prof. Gajić.

Tomaž Orešić, izvršni direktor EPS-a za trgovinu, rekao je da kompanija stalno prati šta se dešava i u okruženju i u svetu elektroenergetike, ali i da kreira nove trendove i sprema se da korisnicima ponudi potpuno nove usluge.

„EPS ima mnogo znanja i iskustva koje će nam pomoći da čak i preskočimo neke poteze koje su vukle slične kompanije u okruženju i svetu, a koji su ih skupo koštali. Trudićemo se da kupcima ponudimo različite modele nabavke struje i njenog plaćanja, a u tome nam, između ostalog, mogu pomoći i napredna brojila za daljinsko očitavanje potrošnje,“ rekao je direktor Orešić.

Balkanmagazin-strucni-skup-EPS-5

Ukazujući da „današnji EPS postoji zahvaljujući prvom prioritetu još od pre 15 godina, a to je reorganizacija postojećih energetskih izvora,“ profesor Milovan Studović je istakao: „Veoma važno za poslovanje EPS –a je i tehnološka pouzdanost energetskih izvora, što bi trebalo da počiva na delikatnom procesu održavanja efikasne proizvodnje, podmlađivanju kadrova i pravovremenoj nabavci neophodnih rezervnih delova. Problem sa ovim poslednjim je što se, zbog obaranja tendera, potrebna oprema ne može nabaviti na vreme. Pošto Srbija još najmanje četiri godine neće moći da račina na novi elektroenergetski izvor osnovno pitanje je očuvanje postojećih kapaciteta u efikasnom režimu rada.“

Govoreći i o povezenosti procesa koproprativizacije EPS-a i moguće privatizacije prof. Gajić je rekao da „to što je u nekim zemljama korporativizacija prethodila privatizaciji ne znači, ili ne mora da znači da će se isto desit i i u Srbiji. Korporativizacija EPS-a se sprovodi da bi kompanija postala efikasnija i profitabilnija a da li će, uopšte, i kako biti privatizovana nije suština promena. Važno je da firma uspešno posluje, pa ako privatizacije i bude mi ćemo za to biti spremni“.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...