Restrukturiranjem Železnica Srbije do uspešne transbalkanske železnice

Strateški cilj Vlade Srbije i Železnica Srbije je da ljudi požele da se voze našim vozovima i našim prugama. Strateški cilj je reforma kojom bi se zaustavio silazni trend u kapacitetu nacionalnog železničkog operatera da obavlja osnovne poslove kao i realizacija tekućih projekata, što bi trebalo da obezbedi veće brzine i efikasniji rad preduzeća, kao i regionalno povezivanje, istakla je prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture na konferenciji „Železnička infrastruktura u regionu“, koju je organizovala redakcija internet časopisa Bakanmagazin pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i u saradnji sa Železnicama Srbije.

Ministarka Mihajlović je pohvalila Železnice, istakavši da od svih javnih preduzeća u kojima je započeto restruktuiranje jedino u ovom preduzeću sve teče po planu koji je usaglašen i sa MMF-om.

“Bez reformi javnih preduzeća ne možemo da očekujemo napredak i investicije u zemlji. Bez jasne vizije Vlade i reforme preduzeća ne mogu očekivati napredak. A Železnice Srbije mogu da budu primer svim javnim preduzećima u Srbiji”, istakla je Mihajlović.

Od 1. jula Železnice Srbije počinju da funkcionišu kao holding i tri preduzeća (za infrastrukturu, prevoz putnika i prevoz robe) a za tri godine biće završena kompletna reforma.

Govoreći o realizaci započetih projekata na obnovi pruga u Srbiji, završetku železničke stanice Prokop i drugim projektima Mihajlović je ukazala da naša zemlja može da iskoristi svoj položaj, da će se još jače povezivati sa zemljama u regionu.

„Srbija će biti sedište transbalkanse železnice. U naredne tri godine očekuje se završetak rekonstrukcije oko 500 kilometara pruge u Srbiji.

Procena je da ćemo, kada završimo infrastrukturne projekte na kojima trenutno radimo u železnici, uz pomoć kuvajtskog, ruskog i češkog kredita i kredita Evropske banka za obnovu i razvoj, u roku od tri, četiri godine uspeti da smanjimo subvencije države ovom javnom preduzeću za 50 odsto,” rekla je Mihajlović.

Miroslav Stojčić, generani direktor Železnica Srbije rekao je na konferenciji da godišnji prihod tog javnog preduzeća iznosi 218 miliona evra, od čega su 110 miliona evra subvencije.

Podsećajući da je restrukturiranje tog javnog preduzeća počelo još 1991. godine, ali da se sada konačno na tome i radi Stojčić je izrazio očekivanje da će reforme biti završene u skladu da sa planovima.

“Svaka promena u ovom preduzeću inicira promene i u drugim segmentima delovanja privrede. Zato je predstojeća, a već započeta, reforma važna,“ rekao je Stojčić podsećajući da između kompanija koje će ubuduće činiti Železnice Srbije treba da bude obavljan deobni bilans i da treba da se izvrši raspodela zapsolenih, koja će biti urađena na osnovu postojeće organizacije. Takođe, istakao je Stojčić, predstoji raspodela nadležnosti kao i da se, u saradnji sa Svetskom bankom, dobije studija koja će odgovoriti na pitanja koliko zapravo i kakvih profila radnika treba kompanijama koje će ubuduće raditi u okviru Železnica Srbije.

Svetlana Vukanović, ekspet Svetske banke za železnice istakla je da Železnice Srbije, iako po svim pokazateljima efikasnosti stoje na oko trećinu proseka EU, imaju značajan potencijal - posebno u transportnom saobraćaju - u delu tranzita između Bliskog i srednjeg istoka i EU.

„Srbija bi, zapravo, trebalo da racionalizuje železničku mrežu stvarnim potrebama i pravcima koji će zaista biti korišćeni,“ rekla je Vukanovićeva.

Poboljšanje uslova poslovanja i isplativosti železnice biće dobar signal za privatne operatere, koji bi mogli da uđu na železničko tržište Srbije.

Vukanovićeva je dodala da Akcioni plan, koji je pripremljen od strane Svetske banke, podrazumeva uspostavljanja menadžmenata koji treba da bude komercijalno orijentisan.

„Sledeće je potreba smanjenje radne snage, s obzirom na nisku produktivnost. Smanjenje broja radnika biće delimično izvedeno prirodnim odlivom, ali i prekvalifikacijom i odgovarajućim socijalnim programom,“ rekla je Vukanovićeva.

Specijalni savetnik u ministarstvu saobraćaja za železnicu Miroljub Jeftić je rekao da je najveći izazov bio naći menadžment koji će napraviti pare i da sada kada je taj posao urađen da se može pristupiti realizaciji planiranih ciljeva na železnici.

Rajko Ković, pomoćnik generalnog direktora Železnica Srbije je istakao da je važno što imamo tržišno orijentisano preduzeće i što kompanija manje zavisi od subvencija. Ipak, naglasio je Ković, potrebno je imati analize stanja i mogućnosti da se kompanija tržišno nadmeće.

Ivan Vuković, član UO Hrvatskih železnica izrazio je punu podršku ŽS za predstojeći program restruktuiranja i ponudio svu pomoć u razmeni iskustava i tehničkoj saradnji. Vuković je sugerisao da se prilikom restruktuiranja železnica u Srbiji prednost u izvođanju radova i nabavci opreme da domaćim firmama, kao što je to urađeno u Hrvstakoj.

Železnice Srbije su danas veliko gradilište sa pet tački na kojima se uveliko gradi. Prema rečima Zorana Dinčića, direktora Direkcije za infrastrukturu Železnica Srbije želja ove kompanije je da sve pruge na Koridoru 10 budu na dva koloseka i da ispunjavaju najviše standarde kombinovanog transporta. Procena je da će to sve koštati 4,6 milijardi evra, ali u dužem periodu.

„U skoroj budućnosti, u prvoj fazi planira se investiranje 1,3 milijarde evra u izgradnju i modernizaciju pruge Stara Pazova-Novi Sad, Stalać-Đunis, Niš- Dimitrovgrad i izgradnju nove pruge Valjevo-Loznica. U drugoj fazi planira se rekonstrukcija 110 kilometara pruge Novi Sad-Subotica u sklopu izgradnje pruge Beograd-Budimpešta, kao i izgradnja pruge resnik-Velika Plana, što će ukupno koštati oko 270 miliona evra“, najavio je Dinčić.

Prema njegovim rečima krajnji cilj je uklanjanje slabih tačaka i unapređenje tehničkih osobina cele mreže, kako bi se ponudio bolji kvalitet usluge. To će značiti 154,5 kilometara novih linija, još 257 kilometara pruge na dva koloseka i elektrifikacija dodatnih 254 kilometara pruge.

Tomas Vimrojter, generalni sekretar Koridor 10 PLUS ocenio je da je sramota što ovaj deo Evrope nije na evropskoj mreži koridora za transport robe.

„Među železničkim kompanijama u regionu postoji želja da se napravi koridor, ali je neophodno učešće ministarstava. Oni su izjavili da hoće da podrže projekat ali, to sve ide jako sporo. Slovenija je preuzela inicijativu i poslala je pismo o namerama u Brisel. Ako se tamo dobije zeleno svetlo Koridor 10 će biti implementiran u postojeći sistem koridora. Na nivou kompanija već su osnovane radne grupe, identifikovano je šta treba da se uradi, čak i započeti neki manji projekti“, istakao je Vimrojter, dodajući da je Srbija veoma važan deo ove inicijative. „Neki ističu da je problem to što Srbija nije članica EU, ali to je rešivo. Srbija može biti ravnopravan deo mreže i nema razloga za čekanje. Moramo nastaviti ubrzanim tempom“, poručio je Vimrojter.

Iako je interoperabilnost ključ uspeha za evropsku železnicu Miklos Kop, direktor za odnose istok-zapad u Međunarodnoj železničkoj uniji (UIC) ističe da železnička mreža Evrope trenutno izgleda kao „Vavilonska kula“. Države nisu spremne da se odreknu autonomije i identiteta, otpori harmonizaciji sprečavaju razvoj železničkog poslovanja, a i železničke kompanije same ne rade u svom interesu. U EU postoji više od 13.000 nacionalnih železničkih propisa i EU nije homogena.

„Za dostizanje interoperabilnosti je neophodna solidna ali i senzibilna regulative, koja obuhvata pristup mreži i jednake uslove za sve. Potrebno je adekvatno finansiranje i siguran i efikasan sistem sa modernom infrastrukturom i usklađenim standardima. U stvarnosti u EU postoji šest različitih sistema snavdevanja električnom energijom, često uspostavljenim na osnovu nacionalnih zakona i standarda. Kod sistema signalizacije postoji 15 različitih načina za kontrolu vozova”, ocenio je Kop.

Železnička infrastruktura izgleda da je konačno došla na vrh liste prioriteta u državama regiona, jer, kako Nedim Begović, stručnjak za železnicu SEETO ističe, po prvi put je broj železničkih projekata izjednačen sa projektima izgradnje puteva.

“Za 11 železničkih projekata potrebno je 2,8 milijardi evra. Po ovome se vidi da postoji politička volja da se realizuju železnički projekti, ali to treba i konkretno realizovati za šta je potrebna bolja saradnja na svim nivoima”, poručio je Begović.