EPS od 2016. godine traži strateškog partnera

“Cena električne energije mora biti ekonomska, ali do toga treba doći postupno i uvažavajući socijalni aspekt”, izjavio je Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike na međunarodnoj konferenciji „Balkanske strujne veze“ koju je organizovala redakcija Balkanmagazina – www.balkanmagazin.net  pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike.

Antić je ocenio da je sve više ugroženo održavanje postojeće infrastrukture, a da se ne priča o investicijama u ekologiju.

“EPS jede, pomalo, sam sebe tokom svih ovih godina u kojima nema tržišnu cenu električne energije. U 2014. godini neće biti poskupljenja struje i to nije ekonomska odluka, već posledica ukupne ekonomsko socijalne situacije u Srbije. Vlada sada sprovodi niz teških mera, koje pogađaju dosta ljudi, pre svega u javnoj upravi i penzionere. Ne možemo u istom trenutku da radimo mere fiskalne konsolidacije i da podižemo cenu električne energije, koja posle kumulativno utiče na mnoge elemente. Da bi fiskalna stabilizacija uspela sistem u celini mora biti stabilan. A EPS će na druge načine ostvariti rezultat kroz mere štednje”, poručio je Antić.

Prema njegovim rečima, EPS će biti transformisan u moderno organizovanu grupaciju sastavljenu iz distribucije, snabdevanja i proizvodnje električne energije.

„EPS je nakompleksniji sistem u zemlji sa gotovo 50.000 zaposlenih po raznim osnovama. Do 2016. godine procenićemo i prenećemo imovinu na EPS i tako učiniti kompaniju spremnom da potraži manjinskog strateškog partnera, zato što je čvrsto opredelenje ove vlade da EPS treba da ostane u većinskom državnom vlasništvu“, naglasio je ministar energetike.

Pred Elektroprivredom Srbije, kao nosiocem elektroenergetskog sektora, nalazi se domaći zadatak, da postane efikasnije i profitabilnija firma, a kako napominje Aleksandar Obradović, generalni direktor ove kompanije, to će uspeti uz pomoć korporatizacije, promene statuta i osnovnih akata firme.

“Kada sve to uradimo nominovaću novi menadžment pred Nadzornim odborom i kada se to usvoji krećemo”, istakao je Obradović objašnjavajući da je EPS počeo da posluje sa profitom kada je krenula liberalizacija tržišta.

“Mnogi su govorili da će sa otvaranjem tržišta svi pobeći od EPS-a. Ali, mi smo bili uspešni. Zaradili smo dobre dodatne prihode. U jednom trenutku imali smo više od 300 miliona evra na računu, a onda su nas poplave unazadile. Iako se radi na strategijama energetskog sektora problem je što mnogo stvari više nije u našim rukama. Neka pitanja treba da se reše u EU. Mada postoji velika potreba za investicijama u elektroenergetski sektor njih nema jer, EU nije rešila balans između održivosti, dostupnosti i bezbednosti,” rekao je Obradović komentarišući da su u “EU izuzetno visoke cene električne energije za građane, a sa druge strane elektroenergetske kompanije su pred bankrotom. To je zbog politike obnovljivih izvora, gde se vidi kako se birokrate igraju tržišta energije. U Nemačkoj svake godine potroše 20 milijardi evra na fid-in tarife, a emisija CO2 ima raste. Česi grade transformatore na granici sa nemačkom, kako im to što duva vetar u Nemačko ne bi poremetilo sistem. Nemci gase nuklearke, a Česi ih grade. Kakva je to zajednička energetska politika? Dok se ta pitanja ne reše u Briselu ne možemo ni mi ovde mnogo da uradimo jer, mnogo zavisimo od EU.”

Kada se radi o ceni električne energije za njeno određivanje je nadležna Agencija za energetiku. Ljiljana Hadžibabić, član Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije istakla je da su EPS-u odobreni svi troškovi u ceni struje ali da, iako ima neku dobit, ipak nema sredstava za gradnju novih kapaciteta.

“Dok cena ne bude potpuno tržišna EPS neće biti u punom kapacitetu. Problem je što oni ne traže poskupljenja, a Agencija ne može da im odobri nešto što nije zatraženo”, kaže Hadžibabić, ističući da cela jedna generacija zaposlenih u EPS-u nije imala prilike da stiče iskustvo u izgradnji elektroenergetskih objekata.

Simon Uzunov, šef Odeljenja za elektroenergetiku u Sekretarijatu Energeske zajednice JI Evrope ocenio je da ovaj region ne može da egzistira kao skup razdvojenih jedinica, već kao jedinstveno regionalno tržište u okviru Evrope.(Prezentacija S. Uzunova)

“Stav Energetske zajednice je da je Srbija među šampionima, ako ne i najbolja u regionu u reformama, pored toga što ima centralnu poziciju u Jugoistočnoj Evropi i veliki broj interkonekcija”, rekao je Uzunov ističući i niz slobosti koje ovaj region ima.

Prema njegovim rečima investitore odvraća rascepkanost tržišta i velike birokratske procedure, veliki broj saglasnosti i nedostatak jednog centra, gde se sve informacije mogu dobiti. On je, takođe, istakao da lokalne cene električne energije nisu atraktivne za investitore, da je problem i slaba naplata, posebno u Albaniji. Uzunov napominje da su podaci investitorima nakada nerazumljivi, a često nekonzistentni i nedovoljni. Problem je i što lokalne samouprave imaju velika ovlašćenja kod investicija, posebno u obnovljive izvore, a njihovi razvojni planovi nisu usaglašeni sa državnim. Takođe, proizvodni kapaciteti u regionu su nedovoljni i tehnološki zastareli.

“Veoma brzo će morati da se menjaju, ne samo novim objektima već i novim gorivima. U regionu dominira ugalj, ne samo zato što je domaćeg porekla, već je i izvor subvencija. Takođe, i pored pritiska direktiva EU, države se uglja teško odriču, jer ima socijalni značaj - preko zapošljavanja radnika. A problem je i što se zemlje oslanjaju na vlastite resurse, što sprečava integraciju i povezivanje tržišta,” napomenuo je Uzunov.

Za ministra Antića regionalna saradnja predstavlja obavezu i biće u fokusu prioriteta.

„Energetika, a posebno energetske krize ne poznaju granice - ni državne ni administrativne. Energetika je regionalni okvir i radićemo na unapređenju saradnje u region, zbog snabdevanja energijom građana i privrede, ali i zbog energetske sigurnosti. Državne granice ne mogu da imaju veze sa energijom. To smo pokazali kada je na Kosovu “pukla” TE Obilić i kada smo povećali kapacitete za uvoz električne energije na Kosovo“, ocenio je Antić.

Elektroenergetski sektor bio je teško pogođen majskim poplavama, kao i problemima sa padavinama u julu u Kostolcu. Antić podseća da je u toj katastrofi elektroenergetski sistem bio na najžešćem udaru, ali su EPS, EMS i ceo elektroenergetski sistem pokazali da su sposobni, fleksibilni i posvećeni tome da održe elektroenergetski sistem potpuno stabilnim.

„Činjenica je da smo sa onakvim poplavama obezbedili da građani imaju neprekidno napajanje električnom energijom. Sa nekoliko desetina hiljada tona uglja sa kopa Zapadna Tamnava u decembru dovešćemo sistem maltene do punog kapaciteta, i to u teškom finansijskom trenutku. Imali smo stabilno snabdevanje električnom energijom bez poskupljenja, što je veliki uspeh i za vladu i za ministarstvo i za elektroenergetski sistem“, poručio je Antić.

Najavljujući usvajanje novog zakona o energetici do kraja godine, čiji nacrt je, trenutno, u proceduri u vladi, Antić je rekao da je ovaj dokument dobio saglasnost Evropske komisije i pozitivno mišljenje Energetske zajednice, jer je u skladu sa Trećim energetskim paketom.

Kada se radi o investicijama trenutne globalne cene električne energije ne utiču stimulativno na investicije, ali potrebno je dugoročno razmišljanje. Antić napominje da projekcije kažu da će do 2025. godine doći do rasta potrošnje električne energije, kao i do rasta cena.

„Zato mi razmišljamo o investicijama. EPS će raditi na nekoliko projekata u vezi širenja proizvodne strukture u zemlji. Osim privatnih investicija u obnovljive izvore energije, kao država, radićemo na proceni efekata proširenja rudnika Štavalj i gradnji termoelektrane. U energetici uvek ima investicija, jedino je pitanje procene države šta je za nas ekonomski najisplativije“, zaključio je Antić.