Energetska efikasnost - ulaganje u budućnost

Zoran Knežević

Da bi smanjila energetsku zavisnost, jer 30 % svojih potreba zadovoljava iz uvoza Srbija mora više da investira u povećanje energetske efikasnosti, rekla je Antonela Solujić, šef odseka za unapređenje energetske efikasnosti Ministarstva rudarstva i energetike na panel diskusiji “Energetska efikasnost – ulaganje u budućnost” koji je redakcija Balkanmagazina u partnerstvu sa NIS-om organizovala na 10. Međunarodnom sajmu energetike - ENERGETIKA 2014. Najvažnije je da se energetska efikasnost posmatra kao ušteda u dobiti jer se jedino tako može iskazati interes nekoga da ulaže u to. NIS je dobar primer kako velike kompanije to rade, a one bi uz državu trebalo i da budu nosioci ovog velikog posla - istakla je Maja Matejić, predstavnik Programa UNDP-a.

Srbija energetski zavisi od uvoza jer 30 odsto svojih potreba za energentima podmiruje kupovinom sa stranih tržišta, što je i dovoljan razlog da se više investira u povećanje energetske efikasnosti poslovnih objekata, javnih zgrada i stanogradnje, rečeno je na panel diskusiji “Energetska efikasnost – ulaganje u budućnost” koji je redakcija internet časopisa Balkanmagazin – www.balkanmagazin.net u partnerstvu sa Naftnom industrijom Srbije AD organizovala na 10. Međunarodnom sajmu energetike - ENERGETIKA 2014.

Tokom panela Antonela Solujić, šef odseka za unapređenje energetske efikasnosti Ministarstva rudarstva i energetike u Vladi Srbije rekla je da je Srbija 30 % uvozno zavisna. Istovremeno Srbija troši dva do tri puta više energije po jedinici proizvoda nego zemlje regiona kao i četiri do pet puta više energije po istom kriterijumu od najrazvijenijih zemalja Evropske unije. (prezentacija - Anronela Solujić - ppt)

- Ipak, opredeljenje Srbije je da razvija energetsku efikasnost, na šta je obavezna i po međunarodnim ugovorima. Strategija razvoja energetike Srbije do 2030. godine podrazumeva uštede od 9 % u odnosu na sadašnji nivo potrošnje. Uštede koje se ostvare ulaganjem u energetsku efikasnost omogućavaju smanjenje budžetskih izdataka za nabavku energenata i time otvaraju perspektive razvoja drugih segmenata privrede - rekla je Solujićeva.

Predstavnica resornog ministarstva je istakla i da je država preuzela na sebe ulogu nosioca zakonodavnog i finansijskog uređenja oblasti energetske efikasnosti, pre svega kroz donošenje odgovarajučih propisa, koji se zasnivaju na relevantnim direktivama Evropske unije, kao i obezbeđivanje fondova za ulaganje u podizanje nivoa znanja i investicionog ulaganja.

- Srbija je donela odgovarajuće propise koji omogućavaju ulaganje u podizanje nivoa energetske efikasnosti, a ti poslovi će se finansirati iz budžeta EU, Budžetskog fonda Srbije, budžeta lokalnih samouprava ali i podsticanjem privatnih ulaganja. Pored toga, kroz odgovarajuće izmene propisa stvoren je institucionalni okvir za obuku energetskih menadžera, koji će u kompanijama sprovoditi projekte poboljšanja energetske efikasnosti, kao i obuku energetskih savetnika, koji će kontrolisati napredak na terenu - rekla je Solujićeva.

Naftna industrija Srbije se, u okviru svojih brojnih aktivnosti na poboljšanju energetske efikasnoti postrojenja i razvoju obnovljivih izvora energije, posebno fokusirala ne projekat izgradnje malih elektrana na naftnim i gasnim poljima, kao i na korišćenje geotermalnih voda.

- Trenutno u našem sistemu radi pet elektrana sa ukupnom instalisanom snagom od oko 6,3 MW. U izgradnji je još četiri elektrane čija je snaga oko pet MW, čime će do kraja ove godine NIS imati kapacitet proizvodnje električne energije od gotovo 12 MW. Na taj način NIS rešava dva problema – koristimo gas tamo gde nema infrastrukture za njegov plasman u transportni ili distributivni sistem i smanjuje se emisija štetnih gasova u atmosferu. Na postojećim postrojenjima NIS je već proizveo oko 20 miliona Kwh električne energije. Svake godine NIS povećava utrošak gasa za proizvodnju električne energije tako da je u planu da ona do 2018. godine bude oko 160 miliona kubnih metara, rekao je Igor Korać, zamenik direktora Bloka Energetika NIS-a.

Korać je istakao i da NIS radi na izgradnji postrojenja za komrpimovanje prirodnog gasa, kao i da bi do kraja godine trebalo da na jednoj od pumpi NIS-a počne maloprodaja tog energenta. Takođe, za 2015. godinu je najavio i da će na pumpama Zmaj 2 i Žarkovo u Beogradu biti moguće kupiti komprimovani prirodni gas. (prezentacija - Igor Korać - pptx)

 - Takođe, veliku pažnju poklanjamo i što većem iskorišćavanju geotermalnih kapaciteta. NIS trenutno ima 75 izvora od kojih je 12 aktivno. Naši najveći partneri u korišćenju ovog resursa su banje Kanjiža i Junaković, ali su naši kapaciteti takvi da možemo da snabdevamo brojne partnere - rekao je Korać.

Maja Matejić, predstavnik Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) predstavila je projekte koje je ova institucija podržala kako bi se unapredila energetska efikasnost u Srbiji dok je Vladimir Božičković, profesor Mašinske škole u Pančevu predstavio projekat gradnje vetrogeneretora male snage koji su njegovi učenici napravili uz podršku kompanije NIS. (prezentacija - Vladimir Božičković - pdf)

- Konstrukcija vetrogeneratora je modularnog tipa, koja zbog svoje robustne ali lake konstrukcije može da se primeni u svakoj maloj kompaniji ili domaćinstvu. Snaga vetrogeneratora je 1.000 W a on može da se postavi tako da više njih bude povezano. Posebno je važno to što smo usled saradnje sa NIS-om uspeli da projekat izvedemo i korišćenjem nanotehnologije, i što će i buduće generacije naše škole moći da se osposobljavaju stičući takva znanja, rekao je Božičković.

U diskusiji koja se razvila, Maja Matejić je posebno naglasila posvećanost NIS-a, kao velike kompanije, na unapređenju energetske efikasnosti. (prezentacija - Maja Matejić - pdf)

- Najvažnije je da se energetska efikasnost posmatra kao ušteda u dobiti jer se jedino tako može iskazati interes nekoga da ulaže u to. NIS je dobar primer kako velike kompanije to rade, a one bi uz državu trebalo i da budu nosioci ovog velikog posla - istakla je Matejić.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...