GRČKA "ZLATNA VIZA" I BORAVIŠNA DOZVOLA ZA 500.000 EVRA

Septembra prošle godine, na Međunarodnom sajmu u Solunu, grčki premijer Kirjakos Micotakis najavio je izmenu zakona za dobijanje petogodišnje boravišne dozvole kroz program Zlatna viza. U Grčkoj, boravišne dozvole za državljane iz zemalja van Evropske unije, mogle su da se dobiju kroz ulaganje 250.000 evra u kupovinu jedne ili više nekretnina na više lokacija. Po novom zakonu, koji će stupiti na snagu maja ove godine, Zlatna viza će se dobijati prilikom investiranja 500.000 evra u jednu ili dve nekretnine na istoj lokaciji.

Ubrzo potom, krajem decembra, objašnjene su i mere za program Zlatna viza i saznalo se da će udvostručena investicija važiti za nekretnine u centralnom, severnom i južnom sektoru Atike, na Mikonosu, na Santoriniju i u Solunu. Takođe, dat je rok do 30. aprila za zaključivanje predugovora o kupoprodaji imovine po starom režimu od 250.000 evra i do kraja 2023. godine za pretvaranje ovih predugovora u konačne kupoprodajne ugovore.

Od 2014. do 2022. godine, Grčka je izdala 9 610 boravišnih dozvola, Zlatnih viza, i tako ostvarila prihod od 2,6 milijardi evra kroz strane investicije

Porast zahteva za Zlatnu vizu

Po premijerovoj septembarskoj najavi, usledio je period previranja na tržištu nekretnina, što je rezultiralo povećanjem kupovine kuća, stanova i lokala od strane investitora, uglavnom iz Turske, Rusije i sa Bliskog istoka. Potom, krajem 2022. godine, pošto je kineska politika nultog korona virusa ukinuta, što je znatno olakšalo putovanje, vratili su se i kineski kupci.
Zahtevi za boravišne dozvole kroz program Zlatna viza zabeležili su porast u poslednjem kvartalu 2022. Na osnovu statistike Ministarstva migracione politike, u decembru 2022. godine, broj zahteva za nove dozvole dostigao je 1.116, što u odnosu na 337 boravišnih dozvola izdatih septembra predstavlja znatno povećanje. Tokom 2022. godine, ukupno je izdato 2.767 novih investicionih imigracionih dozvola, što predstavlja ogroman porast u odnosu na 2021. godinu, kada je izdato 1.035. Međutim, taj broj je i dalje manji od 2019. godine, kada je postavljen rekord od 3.535 novih dozvola.

Otkako su administrativni uslovi vezani za epidemiju korona virusa popustili u Kini, ponovo su se pojavili kineski klijenti. Investiranje u atinske nekretnine omogućava im, pre svega, putovanje Evropom bez ograničenja običnih viza. Potom, ulaganje od 250, a sada od 500 hiljada evra, predstavlja dobru investiciju, ako se uporedi sa izuzetno skupim stanovima u Pekingu. Po rečima jednog kineskog posrednika u Atini, za 250 hiljada evra, "u Pekingu jedva može da se kupi parking".

Kinesko preduzeće COSCO, 2016. godine, kupilo je 51 odsto pirejske luke za 280 miliona evra i 300 miliona evra investicije, što je u Grčku dovelo više desetina hiljada kineskih državljana

Kinezi, Turci, Rusi, Libanci...

Od 2014. godine pa do avgusta 2022, grčke vlasti izdale su ukupno 9.610 Zlatnih viza (2,6 milijardi evra neposrednog prihoda od investicija), a od toga je 6.405 izdato kineskim državljanima. Neposredno pre proglašenja pandemije, agencije za nekretnine, koje su radile sa kineskim državljanima, slale su timove izviđača na motociklima da traže prodajne oglase okačene na različitim mestima po čitavoj Atini. Oni bi sve oglase poskidali, a potom bi se neposredno dogovarali sa prodavcem, obećavajući da će im imovinu prodati u vrlo kratkom roku. Tada su mnoge kuće i stanovi prodati iznad njihove stvarne vrednosti, pa su Kinezi kasnije saznavali da su stanovi koje su kupili mesecima stajali prazni uprkos ceni nižoj od 250.000 evra.

Prema rečima jedne Libanke koja je u Atini vodila posao nalaženja nekretnina za Libance, Iračane i Egipćane, ona svoje klijente sačekuje na aerodromu, pokaže im tri ili četiri kuće ili stana koje su oni već odobrili na fotografijama, a zatim ih vodi u restorane i daje savete za kupovinu. Kada je ekonomska kriza pogodila Liban, mnogi njeni klijenti su odlučili da se za stalno presele u Grčku, a ona im je pomogla da otvore posao.
Turski prodavci nekretnina koji radi u Grčkoj takođe potvrđuju porast interesovanja otkako je premijer objavio novi zakon. Zanimanje turskih građana za kupovinu stana u Atini poraslo je nakon pokušaja državnog udara 2016. godine. Turci najčešće kupuju nekretnine u luksuznom atinskom kvartu Kolonaki i južnom predgrađu Glifada.

Novogradnja u luksuznom južnom atinskom predgrađu Glifada je tražena uprkos cenama od 5.000 do 9.000 evra po kvadratu

Atinske cene nekretnina neprekidno rastu

Interesovanje za nekretnine u Atini poraslo je otkako je, 2021. godine, donesena politička odluka da je pandemija popustila i kada su grčke vlasti ponudile bolje uslove života evropskim penzionerima. Interesovanje se potom povećalo otkako je, tokom jeseni 2022. godine, najavljeno poskupljenje Zlatne vize. Nove prilike dovele su i do povećanja cena kvadratnog metra. Shodno tome, na mestima velike potražnje stranaca, kao što su Kolonaki, Koukaki, Akropolj i Plaka, cene se kreću između 2 600 i 4 000 evra po kvadratu, a nekad i više. Analitičari primećuju da je ovo povećanje cena u centru grada u velikoj meri proizvod poslednjih šest meseci i da je uglavnom posledica predstojeće promene u programu Zlatne vize.

Tražene cene za veliki deo stanova u centru Atine sada su slične cenama u severnim predgrađima, ili čak i više. Renovirani stanovi od oko sto kvadratnih metara, u blizini popularnih turističkih mesta, u oblastima kao što su Pangrati, Ambelokipi i Kipseli, koštaju od 250.000 do 300.000 evra, isto kao i noviji stanovi u severnim prigradskim naseljima, koji često imaju parking mesta, kamin, grejanje na prirodni gas i druge pogodnosti.

Inače, prosečna prodajna cena za vrlo traženu novogradnju u severnim predgrađima grčke prestonice, kreće se od 3.500 do 4.500 evra po kvadratu u izgradnji, Pre samo pet godina, prosečna prodajna cena bila je dve do dve i po hiljade evra.

Statistike ukazuju da je u Grčkoj minimalna mesečna plata, za puno radno vreme od 40 časova, 713 evra bruto, da je prosečna bruto plata 2.788 evra bruto, ali da se najčešća plata kreće oko 1.300 evra bruto. Dok primanja stagniraju, cene nekretnina i najamnine, u skladu sa tržišnom ponudom i potražnjom, sve su veće. Uprkos povećanju cena stanova, oni su još uvek vrlo dostupni dobrostojećim strancima. Međutim, nove prilike onemogućavaju, pre svega, mlade Grke i Grkinje da se osamostale i žive van roditeljskog doma. Uzevši u obzir najnovija događanja u Evropi i uobičajene političke prilike u Grčkoj, poboljšanja u skorijoj budućnosti, najverovatnije, neće biti.