Rezultati švajcarskog istraživanja: Ne, zapadne kompanije nisu napustile Rusiju!

Ogromna većina zapadnih kompanija nastavlja da posluje i investira u Rusiji, pokazuje istraživanje Sajmona Eveneta, profesora na Univerzitetu Sent Galen, i Nikole Pizanija, profesora na institutu IMD u Lozani. Rezultati studije, objavljene 19. januara, u suprotnosti su sa tvrdnjama o egzodusu stranih firmi koje su se često čule posle ruske invazije na Ukrajinu – izvestio je ugledni švajcarski dnevni list L Tan.

Nalazi ovog istraživanja (o čemu je već javio Balkanmagazin) u suprotnosti su sa onim što sistematski tvrdi predsednica Evropske komisije i što prenosi većina zapadnih medija.

Sajmon Evenet, profesora na Univerzitetu Sent Galen

Kompanije odolele pritisku da napuste Rusiju

Setimo se, ugledni britanski javni servis BiBiSi, na primer, u martu prošle godine najavljivao je: “Naftna kompanija BP bila je pod pritiskom od početka sukoba (u Ukrajini),  a britanska kompanija je morala da objavi da se odriče udela u ruskom energetskom gigantu Rosnjeftu, koji joj je doneo „petinu profita prošle godine“.

I još: “Shell, ExxonMobil i Equinor su usledili sa izjavama o smanjenju svojih investicija u Rusiji, ´posle pritiska akcionara, vlada i javnosti´. Šel bi mogao da ´žrtvuje do 3 milijarde dolara´ (2,75 milijardi evra) u povlačenju svojih operacija sa Gaspromom, podvlače britanski javni mediji“.

Švajcarsko istraživanje je, međutim, pokazalo da nema govora da je neka od velikih kompanija nešto “žrtvovala“. Štaviše, videli smo da je, na primer, energetski gigant Total sa sedištem u Francuskoj, početkm nvembra 2022. godine dobio skoro 430 miliona na ime dividendi od ruske gasne grupe Novatek. Total je sve do pred kraj godine posedovao petinu Novateka koji se tada, kao i sada, nalazio na evropskoj listi sankcionisanih ruskih preduzeća.

Uostalom, Evropska komisija ovo nije komentarisala.

„Naši rezultati su veoma iznenađujući. Oni pokazuju da su kompanije odolele pritisku vlada, medija i nevladinih organizacija da napuste Rusiju od početka sukoba“, rekao je učesnik švajcarskog istraživanja Simon Evene za ženevski L Tan. On ocenjuje da ovi podaci dovode u pitanje postojanje želje zapadnih firmi da se odvoje od ekonomija koje njihove vlade sada smatraju geopolitičkim rivalima.

Evene je oprezan kada se postavi pitanje da li ovo znači da su neke kompanije izneverile svoja obećanja da će napustiti Rusiju?

„Kompanije su pokušale da se povuku, ali nisu našle kupca za svoj biznis ili su ruske vlasti opstruirale planiranu prodaju“, smatra on.

Poslovni centar Moskve

Samo 8,5 odsto zapadnih firmi napustilo rusko tržište

Prema švajcarskim istraživačima, ima i drugih razloga kojima se može objasniti zašto kompanije nisu napustile Rusiju. Njihova aktivnost možda, na primer, ne potpada pod sankcije. Druge firme ne žele da se povuku zbog korisnosti svojih proizvoda, napominju autori studije, koji kao primer navode - lekove.

Istraživači su detaljno pregledali 2.405 filijala koje su vlasništvo 1.404 kompanije iz EU i G7 koje su bile aktivne u Rusiji u vreme invazije na Ukrajinu. Da bi to uradili, koristili su opsežnu bazu podataka Orbis.

Rezultat: krajem novembra 2022. godine, odnosno devet meseci nakon početka rata, samo 8,5 odsto njih prodalo je bar jednu ćerku firmu – prenosi L Tan.

Švajcarska nije uključena u studiju, poput Norveške, Australije, Novog Zelanda ili Singapura. Ove zemlje, koje su ekonomske sile, takođe su uvele sankcije Moskvi.

Studija se fokusirala na zemlje EU i G7 (SAD, Japan, Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Italija i Kanada), „pošto su dotične vlade preuzele vodeću ulogu u uvođenju sankcija i izvršile najveći pritisak na svoje kompanije“, dodaje Simon Evenet.

Pored toga, „ove zemlje imaju veoma veliki udeo u svim zapadnim kompanijama aktivnim u Rusiji“, dodaje profesor međunarodne trgovine i ekonomskog razvoja na Univerzitetu Sent Galen.

Slična analiza je u toku i za švajcarske multinacionalne kompanije – preneo je L tan.

Otišlo najviše američkih firmi

Stopa prodaje značajno varira od zemlje do zemlje, čak i ako je niska. Više kompanija sa sedištem u Sjedinjenim Državama povuklo se iz Rusije nego onih iz Evropske unije ili Japana. Od početka rata prodato je oko 18% američkih filijala. Ova stopa je 15 odsto za one u vlasništvu japanskih grupa i samo 8,3% za one u vlasništvu multinacionalnih kompanija iz EU.

Izvršene prodaje činile su 6,5 odsto ukupne dobiti pre oporezivanja svih ovih kompanija u Rusiji i 15,3 odsto ukupnog broja zaposlenih. Ove brojke pokazuju da su kompanije koje su napustile Rusiju imale nižu profitabilnost od firmi koje su ostale.

Prema studiji, 120 zapadnih multinacionalnih kompanija spakovalo je kofere, uključujući Mekdonalds, Reno, Šel, Simens, Najk ili HP.