Intervju: Ilham Kadri, direktorka grupe Solvey

Ilham Kadri (53), državljanka Maroka i Francuske, predsednica i generalna direktorka belgijske grupe Solvey, dala je intervju za pariski ekonomski dnevnik Lezeko (Les Echos)

Evropska hemijska industrija je u prvoj polovini godine prvi put zabeležila pad trgovinskog bilansa - minus od 5,6 milijardi evra...

Ilham Kadri

Ova cifra je pravi šok za našu industriju. Moramo to jasno i glasno reći - ova situacija je zabrinjavajuća. BASF je prvi oglasio alarm. Nemačke hemijska indutrija godinama se oslanja na jeftin gas, ali mi svi se oslanjamo na nemačku industriju – oni su naši dobavljači, naši kupci, naši konkurenti. Evropski proizvođači su suočeni sa neviđenim povećanjem uvoza iz Kine i azijsko-pacifičkog regiona, ali i iz SAD čija je prednost da imaju jeftiniju energiju od naše.

Primljeni ste u Jelisejskoj palati (kod predsednika Makrona), sa pedesetak industrijalaca, da posebno govorite o poteškoćama u vezi sa rastom cena energije. Može li to dovesti do konkretnih mera?

Predsednik Republike nas je saslušao, razumeo pitanja. Čini se da je odlučan da deluje i to je veoma dobra stvar. Evropa se danas suočava sa ogromnim izazovima. Hemija je izuzetna industrija, jedna od najstarijih i majka svih drugih industrija. Ona je četvrta na evropskom nivou i jedna je od onih koje troše najviše energije. Istovremeno, posvećeni smo našoj energetskoj tranziciji a čista energija ima cenu. Za (industrijsku) grupu Solve (Solvey), na primer, računica je jednostavna: kompanija mora da uloži 2 milijarde evra da bi postigla ugljenikovu neutralnost do 2040. i 2050. godine u našoj proizvodnji kaustične sode. Moramo biti podržani u ovoj tranziciji, tim pre što smo neophodni za proizvodnju električnih baterija, proizvodnju retkih minerala - sve su to ključni elementi za ekološku tranziciju.

Postoji sada opasnost da će se evropska hemijska industrija preseliti u SAD, gde bi troškovi energije mogli biti i deset puta manji. Da li razmišljate o preseljenju vaše grupe Solve?

Razlika u troškovima energije je ogromna. Suočene sa izazovimam Sjedinjene Države stvaraju dobre uslove. „Zakonom o smanjenju inflacije“ SAD nam jasno poručuju „dođite, investirajte, mi ćemo vas pratiti“. Dobili smo finansijski podsticaj da izgradimo fabriku baterijskih materijala u Džordžiji, visoko specijalizovanu proizvodnu jedinicu. To će pokriti 50% naše investicije. Za istu vrstu ulaganja u Tavauk-u, u Juri, dobili smo između 3 i 10%.

Apsolutno morate reagovati. Evropa treba manje da se bori protiv američkog Zakona o smanjenju inflacije (IRA) i da usvoji sopstvenu politiku podsticaja koja podržava investicije. Jasno, naša industrija ne može da zavisi od subvencija, ali danas smo pred trostrukom tranzicijom: energetskom, digitalnom i ljudskom, uz stručnu podršku i obuku koju to podrazumeva.

Neki su već zamrzli svoja ulaganja u Evropi. Sa naše strane, mi nastavljamo da ulažemo, kao u La Rošel, gde želimo da proizvodimo retke minerale i da pomognemo u smanjenju naše zavisnosti od Kine. Više nego ikad potrebno je sada podržati reindustrijalizaciju Evrope. Dok Evropa reguliše (ekonomiju), Sjedinjene Države motivišu.

Zar nije već kasno?

Ostajem optimista za Evropu. Imamo izuzetne prednosti: imamo talente, kreativni smo, uvek smo znali kako da se obnovimo. Mi smo kontinent preporoda. Prestanak zavisnosti od ruskog gasa je divna prilika da se krene ka obnovljivim izvorima energije. I stići ćemo tamo. Ali moramo da izgradimo infrastrukturu. Kao i u Sjedinjenim Državama, cena kilograma vodonika mora da bude oko 3 evra, a ne 8 ili 9. I ne možemo da čekamo deset godina da se dozvole konačno dobiju. Konačno, ne idemo u ovo sami. Potreban nam je ceo ekosistem oko nas.