Da li manjak radne snage preti da uspori obnovu privrede u EU i SAD : U Velikoj Britaniji bonusi za novozaposlene do 11 hiljada evra

Četvrtina od sto milijardi namenjenih podsticanju privredne obnove Francuske namenjena je malim i srednjim preduzećima koja se sada suočavaju sa novom preprekom – nedostatkom radne snage.

Veliki broj od 148 hiljada malih i srednjih preduzeća i pre epidemije susretao se sa problemom nedostatka radne snage ali je sada bukvalno u velikom broju slučajeva u pitanju njihov opstanak.

Nestali kelneri i sobarice

Manjak radne snage mogao bi da uspori oporavak francuske ekonomije – ocenili su odgovorni u ministarstvu privrede.

Frank Ribout, predsednik grupe Randstad France potvrdio je za francusku BFM-tv da se hotelijersko – restoracijski sektor suočava sa teškoćama jer je za vreme “zaključavanja” u toku epidemije 140 hiljada zaposlenih u hotelima i restoranima odlučilo da promeni profesiju. Poslodavci zato moraju da zapošljavaju kandidate bez iskustva, često prezadovoljni da i njih nađu.

Prema podacima francuske centralne banke, svako drugo preduzeće ima teškoća da pronađe radnu snagu. Konfederacija malih i srednjih preduzeća procenila je da je reč o oko 300 hiljada nezauzetih radnih mesta.

U koledžima i gimnazijama u Francuskoj nedostaju nastavnici i profesori, obučene žene za čuvanje dece sve ređe su kandidati za posao, u auto-školama oko 400 hiljada učenika čeka da izađe na ispit… Stručnjaka iz oblasti informatike ima dovoljno na tražištu rada ali često nedostaju oni obučeni za specifične poslove u tom domenu.

Prema podacima Biroa za zapošljavanje, u Francuskoj je stopa nezaposlenosti 8 odsto, a u isto vreme godišnje ima oko 150 do 200 hiljada nepopunjenih radnih mesta. Često su to poslovi koji su teški i zato ih mnogi izbegavaju.

Konfederacija koja okuplja zanatlije i mala građevinska preduzeća žali se da i pored povećanja plata u sektoru gde se sada lako zaradi oko dve hiljade evra – manjkaju tehničari za kanalizaciju i grejanje kao i električari.

Mnogi u Francuskoj ukazuju da se profesionalne obuke ne poklapaju sa potrebama tržišta rada, ali stručnjaci iz Instituta Montenj (izrazito neoliberalne orjentacije) odgovaraju da obuka “nije čarobni štapić”.

Mala i srednja preduzeća teže nalaze radnu snagu jer manje plaćaju svoje zaposlene. Osim toga, ima zanimanja koja nosu privlačna. Takođe, ne mogu svi sebi da dozvole da pohađaju obuku koja će trajati godinu dana – objašnjava Bertran Martine iz instituta Montenj.

On kao primer navodi ogroman manjak medicinskih sestara. U Francuskoj školovanje za medicinsku sestru podrazumeva tri godine studija posle opšte mature. Ipak, teško je naći one koji odlučuju da napuste neku profesiju i postanu medicinske sestre. Školovanje traje  dugo, a posao je težak i nije dobro plaćen.

Nova moć nadničara

Zaposlenima u hotelima i restoranima i u građevinarstvu zarade su povećane kako ne bi došlo do potpunog zastoja u ovim sektorima.

Francuski ministar ekonomije Bruno Lmer (Bruno Le Maire) pozvao je poslodavce da povećaju zarade kako bi svi imali koristi od ekonomskog rasta “i oni najslabiji, i oni sa najmanjim kvalifikacijama, svi oni koji su bili najizloženiji u periodu epidemije”.

Udruženje poslodavaca Francuske na to je upozorilo da povećanje plata u nekom sektoru zapravo znači povećanje cena.

Drugim rečima, poslodavci uglavnom nisu spremni da smanje projektovanu dobit zbog nedostatka radne snage ili nekih moralnih razloga koje pominje ministar ekonomije u skladu sa potrebama predizborne kampanje.

Na ovo se nadovezala i nestašica sirovina čiji su datumi isporuka sve manje predvidiljivi što za sobom povlači čitav niz poremećaja u lancu koji se završava prodajom gotovog proizvoda.

Pandemija je donela promene i u evropskoj i u svetskoj ekonomiji: Rastu cene sirovina, rastu i plate što dovodi do rasta inflacije čiji su ritam i ishod neizvesni – prenose ekonomski mediji u Francuskoj.  

Zanimljivo je da su zbog nestašice radne snage, zaposleni dobili moć da pregovaraju o uslovima rada, a ne da bespogovorno trpe uslove koji im se nameću.

Do juče zloglasno zbog niskih satnica i nadnica, preduzeće Mekdonald je proletos u SAD išlo dotle da je davalo ček od 50 dolara svakom kandidatu za radno mesto – kako je pisao The Economist. Nikada u poslednjih dve decenije nije bilo ovoliko radnih mesta upražnjeno.

„Kupovina“ radnika

Velika Britanija je u poslednje tri i po decenije bila oličenje neoliberalizma kao i načela “tržište se samo organizuje” i “država se ne meša u ekonomiju”. Sada je, međutim, država pokrenula plan obnove i njeno mešanje niko ne osporava: Tokom šest meseci britanska država finansira plate novozaposlenih ukoliko imaju između 16 i 24 godine.

Svi oni poslušni konobari i perači sudova koji su radili za beznačajne nadnice – uglavnom su bili stranci i vratili su se svojim kućama za vreme epidemije. Njihov povratak dodatno je iskomplikovao Bregzit jer svi koji nemaju boravišne karte – moraju da traže vize ili da prolaze dugu administrativnu proceduru.

Sada je došlo dotle da više britanskih preduzeća predlaže novozaposlenima bonuse u visini od čak deset hiljada funti (11 hiljada evra). Takav je slučaj lanca HC One koji upravlja domovima za stara lica i pokušava na taj način da zaposli medicinske sestre koje je teško naći. Većina preduzeća nudi istina skromnije sume novozaposlenima – preneo je nedavno britanski The Guardian.

Lanac supermarketa Tesco obećao je, na primer, ček od hiljadu funti (1.100 evra) šoferima kamiona koji bi prihvatili da do 30. septembra sa ovom firmom potpišu ugovor  - prenela je tv-stanica Sky News krajem jula.

Slično je u SAD. Američki The Wall Street Journal izvestio je da je skoro 20 odsto punuda za posao propraćeno ponudama za isplatu bonusa za novozaposlene.