RIBARSTVO U PLIĆAKU

Stručnjaci su izračunali da se u svetu godišnje proizvede oko 52,5 miliona tona ribe čija vrednost premašuje 100 milijardi dolara, kao i da ta proizvodnja beleži rast. Procenjuje se, takođe, da bi te ,,vodene njive’’ mogle da hrane veliki broj od preko 800 miliona gladnih usta kojih je u svetu sve više. To bi, s druge strane, povećalo potrošnju ribe koja je u prošloj godini, posmatrano na svetskom nivou, iznosila u proseku 17,1 kilograma po glavi stanovnika. Evropski prosek je 21,4 kilograma ribe po jednom stanovniku, dok se Srbija nalazi na dnu lestvice sa prosečnom potrošnjom od oko sedam kilograma. Situacija nije mnogo bolja ni kad je reč o proizvodnji ribe koja ne premašuje 15.000 tona.

Proizvodnja slatkovodne ribe

Vode i ribari Srbije

Srbija je jedna od evropskih kontinentalnih država. Na osnovu odredaba Zakona o ribarstvu i, ribolovne vode Republike Srbije obuhvataju sve reke, potoke, plavne zone, mrtvaje, prirodna i veštačka jezera, kanale, hidromeliracione sisteme i sve druge vode u kojima žive ribe. Ukupna dužina rečnih tokova u Srbiji oko je 66.000 kilometara. Takođe u Srbiji postoji oko 50 jezera ukupne površine oko 5.000 hektara, 150 veštačkih akumulacija površine 25.500 hektara, kanalski sistem Dunav – Tisa – Dunav dužine 840 kilometara i površine od 3.600 hektara (ukupna dužina kanalskih sistema u Srbiji iznosi 30.000 kilometara). Sportskim ribolovom se bavi do 100.000 ljudi, a za privredni ribolov godišnje se izdaje 500 do 2.000 dozvola. Ribolovne vode su podeljene na šest područja. Uzgoj ribe se uglavnom obavlja u toplovodnim ribnjacima (šaran) i hladovodima (pastrmka). Postoji i mali broj kaveznih sistema i prirodnih ili veštačkih akumulacija u kojima se uzgaja riba. Sektor ribarstva u Srbiji je u velikoj meri orijentisan ka uvozu ribe kako bi premostio razlike između rastuće tražnje u redukovane domaće proizvodnje ribe. Strategija o ribarstvu pripremljena je 2006. godine ali nikada nije stigla do Vlade Srbije.

U Srbiji se riba gaji na 13.000 do 15.000 hektara ribnjaka, dok se pod pastrmskim ribnjacima nalazi samo 17 hektara. Ova privredna grana u Srbiji danas zapošljava oko 1.850 radnika, a učešće ribarstva u nacionalnom bruto društvenom proizvodu je 0,07 odsto. Međutim, prema podacima ribarske privrede, ove površine su veće za 30 odsto od zvaničnih a razlog su ribnjaci koji nisu registrovani kao i činjenica da je poslednjih godina izgrađeno više malih, porodičnih, šaranskih i pastrmskih ribnjaka o čijim prinosima se ne raspolaže pouzdanim podacima.

Prizvodnja u našim ribnjacima je poluintenzivna a preko 95 odsto njih je u privatnom vlasništvu. Pošto u Srbiji nema dovoljno ribe, veliki deo se uvozi, a stručnjaci smatraju da bi se ribnjaci mogli proširiti čak na 100.000 hektara. Proizvodnja na postojećim ribnjacima je daleko ispod mogućnosti i ne dostiže ni jednu tonu po hektaru (oko 850 kilograma se proizvede na jednom hektaru) a smatra se da bi, boljim iskorišćavanjem, sa drugačijim načinom ishrane, taj prinos ribe odmah mogao da se poveća na 1.500 kilograma po hektaru.

Ipak, paradoksalno, gajenje ribe u ribnjacima je poslednjih godina jedan od najunosnijih poslova u Srbiji, gde se na uložen jedan zarađuje još jedan dinar, a ekspanzija ovog biznisa se tek očekuje.

"Veoma je važno da Srbija harmonizuje svoju zakonsku regulativu sa propisima Evropske unije kada je u pitanju ribarstvo. To znači da se mora pronaći ravnoteža između različitih interesa. Jer, ribe ne poznaju nacionalne granice ali je to veoma važna privredna grana za svaku zemlju", ističe Alberto Kamarata iz predstavništva Evropske komisije u Beogradu, kada je i pitanju zajednička politika ribarstva u EU.


U berlinskom akvarijumu ronilac hrani morske ribe

Po rečima Kamarate, u ovoj oblasti je nužno krivolov svesti na najmanju meru a mora se smanjiti i eksploatacija ovih resursa. Dakle, sektor ribarstva je veoma ranjiv i njemu treba pomoć. To znači da se kroz novu agrarnu politku Srbije moraju stvoriti uslovi za održiv ribolovni sektor. Da bi se to ostvarilo, u ribolov Srbije moraju se uvesti evropski zakoni a pre toga, nužno je utvrditi konkretno stanje i planove za razvoj, navodi Kamarata. I EU će pomoći ovaj razvoj iz strukturnih fondova, a ta podrška će se povećati kada Srbija postane i kandit za prijem u njeno članstvo. Dakle, srpsko ribarstvo treba da bude deo evropske porodice i pre nego što Srbija zvanično postane članca EU, podvlači Kamarata. Da bi to postigli, potebno je podići svest o potrebi razvoja ribarstva.

Proizvođači ribe u Srbiji predlažu da se vodni doprinos plaća po hektaru, a ne po kilogramu proizvedene ribe, ali i očekuju finansijsku podršku iz agrarnog budžeta.

U Hrvatskoj se svaki kilogram proizvedene i fakturisane ribe subvencioniše sa 60 evrocenti. U Bosni i Hercegovini, postoje dva aršina za tu oblasti – za razliku od Federacije koja sa 40 pfeninga (oko 20 evrocenti) subvencioniše svaki kilograma proizvedene i fakturisane ribe, u Republici Srpskoj nikakve subvencije nisu predviđene. Kada je reč o Srbiji, strategija razvoja ribarstva i ne postoji i jedino što je urađeno na tom planu jeste podizanje carinske stope na 20 odsto na uvoz šarana iz Hrvatske, odnosno iz EU.

Šaran za izvoz

Evo kako iz ugla regionalnog lidera u ribarstvu, kompanijne ,,Tropic’’ koja je već pronašla put do evropskog potrošača srpske ribe i sprema se za rusko tržište, izgleda situacija u ovoj privrednoj grani i da li bi državnim subvencijama trebalo podsticati razvoj ribarstva?

,,Podrška države, kroz subvencije i druge vidove pomoći, svakako je neophodna, a to je i preduslov za dugoročan razvoj ribarstva i rast izvoza. Utoliko pre što je ribarstvo perspektivna grana poljoprivrede u koju se nedovoljno ulaže. U tom kontekstu zanimljivo je pomenuti da je Hrvatska usvojila strategiju razvoja i subvencionisanja ribarstva i tako proizvođačima ribe olakšala nastup na domaćem, ali i inostranim tržištima. Ako ovoj priči dodamo regionalnu dimenziju, onda možemo reći da je na tom planu najviše odmakla Turska čiji su proizvodni kapaciteti pastrmke višestruko uvećani. Zahvaljujući velikoj finansijskoj pomoći države, Turska je danas jedan od najznačajnijih izvoznika, kako pastrmke tako i morske ribe, poput brancina i orade, na tržiše EU i cenovno je veoma konkurentna’’, kaže Vojin Kličković, komercijalni direktor preduzeća "Tropic ribarstvo".

Veći deo proizvodnje, a reč je o 1.300 tona konzumne kalifornijske pastrmke i oko 2.000 tona šarana, "Tropic" plasira na inostrano tržište, uglavnom u zemlje u okruženju (do potrošača u Srbiji stigne tek oko 1.000 tona ove ribe) a sve je interesantnije i tržište EU (Rumunija, Italija, Austrija, Slovenija). Kličković ističe da ova firma obezbedjuje kvalitet koji ispunjava zahteve EU. "Tropic" je regionalni lider pa ima i četiri ribnjaka u Republici Srpskoj, registrovana za izvoz u EU. On kaže da je cilj firme - rusko tržište jer se nedovoljno koriste prednosti Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom. Po njegovim rečima, osnovna prepreka su nedovoljni proizvodni kapaciteti jer 1.300 tona konzumne ribe predstavlja samo kap u moru kada je reč o potrebama ruskog tržišta.

"U Ribarsko gazdinstvo ,,Ečka’’ u Lukinom selu, stigla je dozvola za izvoz konzumnog šarama i drugih vrsta ribe na svetskom tržištu", kaže direktor tog ribnjaka Nenad Radulović. "Cene tovljenog šarana na tržištu evropskih zemalja su bar za trećinu više od domaćih i mi smo spremni da se, posle dve decenije, ponovo susretnemo sa probirljivim kupcima na evropskom i svetskom tržištu", kaže Radulović. Osim za šarana izvozna dozvola važi i za sivi tolstolobik, beli tolstolobik, amur i štuku. Ečanski šaran ima dozvolu i za izvoz u Rusku Federaciju ali tamo još nije otplovio, pre svega, zbog velike udaljenosti. Ečanski alasi ove sezone vadili su ribu sa 1.700 hektara, što je i najveći ribnjak u regionu, odakle je dobijeno oko 3.500 tona.

Sveža pastrmka

Sekretar Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS) Milan Prostran ističe da je Srbija veliki uvoznik ribe. Po njegovim rečima, godišnji uvoz ribe u Srbiju vredan je oko 100, a izvoz tek oko sedam miliona dolara. Što se tiče uvoza, najviše se u svetu kupuje morska riba. Po njegovim rečima, Srbija iz sopstvene proizvodnje, uz proširenje, može da podmiri potrošnju slatkovodne ribe.

Riba za dug život

Mr Mirjana Miščević, samostalna savetnica u PKS ističe da potrošnja ribe u Srbiji po jednom stanovniku iznosi između pet i sedam kilograma godišnje i po tome smo među poslednjima u Evropi, a najmanje se konzumira u poljoprivrednim domaćinstvima. Inače, ribarstvo u Srbiji je tek nedavno vraćeno u nadležnost Ministarstva poljoprivrede a prethodnih godina je bilo u Ministarstvu ekologije. Potrošnja je uslovljena i cenom a riba se najviše kupuje u vreme posta. Najveća potrošnja je za vreme slava, na Svetog Nikolu i na Badnje veče... Prema nezvaničnim podacima, u Srbiji se godišnje pojede oko 32 miliona kilograma ribe, a domaći izlov i proizvodnja obezbeđuju, po slobodnoj proceni profesora za ribarstvo na novosadskom poljoprivrednom fakultetu dr Miroslava Ćirkovića, oko 12 miliona kilograma. Tako nam nedostaje gotovo 20 miliona kilograma ribe, što znači da uvozimo blizu 65 odsto potreba. Uvoz ribe i prerađevina od ribe u Srbiju u 2007. godini bio je u vrednosti 61,4 miliona dolara i za 15 odsto je viši nego prethodne godine. Računa se da je rast uvoza bio u istom procentu i u poslednje tri godine. Gotovo polovinu uvezene ribe čini oslić koji se najčešće uvozi iz Argentine i Norveške, Kine, Španije i Vijetnama. Ribu uvozi više od 30 firmi i većini je to samo dodatna delatnost. I dok uvozimo dve trećine potrebne ribe, istovremeno, samo u Banatu imamo oko 100.000 hektara zemlje slabije plodnosti u blizini kanala i reka, koja sada služe za ispašu stoke (koje nema) pa bi se to zemljište lako mogla prevesti u u ribnjake.

Riba je potpuno savršena hrana. Statistike o životnom veku Španaca, Italijana i Japanca pokazuju da nema sumnje da količina ribe koju jedu igra važnu ulogu. Nijedan lekar ne propušta priliku da ponovi koliko je riba važna za ishranu. Pomislite na svoje umorno čulo ukusa, sažalite se na srce, učinite sebi uslugu – jedite ribu najmanje dva puta nedeljno. Ovako o ribi u tanjiru govori svetska kulinarska zvezda Džejmi Oliver, u svojoj najnovijoj knjizi "Srećni dani uz Goli ručak". Šarmantni Džejmi popularan je i u Srbiji, samo ga ovde slabo slušaju, pa smo i dalje poslednji u Evropi po količini ribe koju pojedemo. Beogradski nutricionista dr Ljubomir Pfaf ističe da ribu treba jesti tri puta nedeljno po 150 grama da bi se postigao maksimalan efekat u organizmu. Ona pomaže u prevenciji mnogih bolesti (raka na primer) i obezbeđuje dug život. Među Eskimima koji se hrane ribom, nije zabeleženo da je neko umro od kardiovaskularne bolesti, moždanog udara ili visokog krvnog pritiska.