EU: Prošle godine ekonomski pad od 6,4 odsto
To je najveći pad od 1995. godine, odnosno otkad Eurostat redovno prati ekonomiju i objavljuje svoja saopštenja
(ilustracija, Prethodne, 2019. godine ekonomija Unije je imala rast od 1,5, a ekonomija evrozone od 1,2 odsto)
Ekonomija Evropske unije zabeležila je prošle godine pad od 6,4 odsto, uglavnom zbog mera preduzetih protiv širenja korona vorusa. U zemljama evrozone taj pad bio je još izrazitiji i iznosio je 6,8 odsto.
To je danas, u takozvanoj brzoj proceni, saopštio statistički zavod Eurostat.
Kako prenosi AFP, ovaj pad je bio najveći od 1995. ili otkada Eurostat.redovno prati ekonomska kretanja i objavljuje ove podatke. Beleži se pad i u četvrtom kvartalu, mada nešto manji od očekivanja.
Prethodne, 2019. godine, ekonomija Unije imala je rast od 1,5, a ekonomija evrozone od 1,2 odsto.
Doprinos zemalja - članica ukupnom brutoproizvodu Evropske unije, prema stanju 2019. godine
Italijanski statistički zavod je danas u svom izveštaju saopštio da je je italijanska ekonomija, prema prethodnim procenama, pala za 8,8 odsto što je najveći pad od Drugog svetskog rata. Ipak, to je bolji rezultat od prethodnih procena da će pad iznositi devet procenata.
Porugalska ekonomija je, prema tamošnjem stastičkom zavodu, pala za 7,7 odsto, najviše od 1936. To je, ipak, manje od 8,5 procenta, koliko je očekivala vlada, ali je čak dva puta više nego pad od 4,1 odsto u 2012. kada da je usled međunarodne pomoći morala doneti program štednje.
U četvrtom lanjskom kvartalu ekonomija evrozone je u odnosu na prethodni kvartal pala za 0,8 procenata, a u odnosu na isti kvartal prethodne godine za 5,1 odsto. Analitičari su očeklivali međukvartalni pad od jedan odsto, a međugodišnji od 5,4 odsto.
EU u celini, je poslednjem prošlogodišnjem kvartalu pala prema trećem kvartalu za 0,5, a prema istom, četvrtom kvartalu za 4,8 odsto.
Pad u četvrtom kvartalu je, prema analitičarima, bio umereniji nego u prvoj polovini godine, jer mere protiv pandemije nisu bile tako stroge. A i kretanje između zemalja bilo je slobodnije nego u prethodnim kvartalima.
Najveći međukvartalni pad zabaležila je Austrija (4,3 odsto), potom Italija (2) i Francuska (1,3 odsto). Najveći rast su u poslednjem kvartalu imale litvanijska i letonijska privreda – 1,2 i 1,1 odsto. A Nemačka, inače, najveća ekonomija Evrope, beleži rast od 0,1 odsto.
