PETROLEJSKO ZAMAJAVANJE NARODA

Upravni odbor NIS-a prihvatio je izveštaj revizorske kuće Ernst&Young da je ova naftna kompanija tokom 2008. godine poslovala s gubitkom od osam milijardi dinara. To se, uostalom, znalo i posle prethodne kontrole završnog računa NIS-a za 2008. godinu. Sad je pitanje šta će biti posledice ovog „friziranja”.

„Minus neće biti pokrivan iz budžeta”, kazao je Dušan Petrović, član Upravnog odbora NIS-a Upravnog odbora NIS-a, što bi, valjda, trebalo da umiri nas, građane Srbije, koji svojim plaćanjem državnih dažbina „punimo” taj budžet.

Potpredsednik Demokratske stranke pokazao je u svom nastupu na televiziji B 92 i zavidno znanje iz ekonomije i petrolejskog biznisa, pa nas je obavestio da su ovom gubitku kumovale „kursne razlike i promena cena nafte”.

Cena nafte u 2008. godini, u leto je došla do 150 dolara po barelu, da bi se u oktobru 'survala' na 50 dolara po baleru. To je jedna strašna promena u ceni nafte koja je plaćena po jednoj ceni a prodavana po drugoj, rekao je Petrović objašnjavajući da je „drugi važan element koji je uticao na poslovanje, nagla promena kursa i pad vrednosti dolara, a pored toga NIS je imao ogroman porftelj zaduženja od oko 60 miliona evra, što je dovelo do iskazivanja negativnih kursnih razlika NIS-a.”

Tek kao treću stavku Petrović navodi: „... i jedna istorija koja je proizašla iz činjenice da je NIS bio sto posto državna kompanija i da je država dosta svojih deficita nivelisala preko NIS, neki su od razloga što se iskazao taj gubitak”.

I tu ovaj političar počinje da „pere ruke” od odgovornosti svoje partije i koalicije koja je na vlasti u Srbiji. Velikodušno Petrović dalje prepušta onima „koji su nadležni da utvrde odgovornost, ako je ima, za takvo vođenje poslovnih knjiga” i dodaje „da to nije posao upravnog odobora već odbora revizora.” Sledi istorijska rečenica: „Upravni odbor donosi odluke o poslovnoj politici kompanije. Mi nismo ni policija, niti tužilaštvo, niti sud... a ni interna kontrola”.

Da je potpredsednik Demokratske stranke na funkciju člana UO NIS-a došao na osnovu svojih kvalifikacija u oblasti naftnog biznisa, ovoj njegovoj konstataciji ne bi imalo šta da se zameri. Ali, Petrović prenebregava činjenicu da je i prethodni saziv UO NIS-a imao na čelu osobu imenovanu od strane vladajuće koalicije, koja je pri tome bila predstavnik DS-a. A baš u to vreme knjižio se gubitak NIS-a nastao zbog kursa dolara, cene „crnog zlata” i državnog „nivelisanja deficita” kroz kasu NIS-a.

Lcemerno je teret odgovornosti prebacivati na internu kontrolu. U firmi gde je i menadžment i kadar upravnog odbora postavljen po političkoj liniji ni interna kontrola – naravno - nije nezavisna.

Čak i u situaciji da verujemo u to da su policija, tužilaštvo i sud nezavisni, moramo ukazati da javnost nije upoznata sa tim da je pokrenuta istraga protiv aktera štetnog poslovanja NIS-a tokom 2008. godine. I, dozvolićete, sumnjamo da će toga biti jer još nije patentiran mehanizam koji bi državno nivelisanje deficita kroz poslovanje javnog preduzeća doveo do odgovornosti za loše poslovanje.

Zanimljivo je, inače, da se po pitanju nadomeštanja izgubljenih osam milijardi dinara još nije oglasio niko od Rusa koji su većinski vlasnik NIS-a. Spekulacije su brojne. Jer, Petrović je otkrio samo da će odluka o načinu pokrivanja gubitka biti doneta u prvoj polovini 2010. godine. Rekao je, takođe, da građani nemaju razloga za zabrinutost.

„Siguran sam, već 2010. godine NIS će postići napredak i ozbiljan dobitak,”, rekao je Petrović.

Ali, ako je tačno da će se, kako je novinarima lansirano iz srpskog dela menadžmnta NIS-a, gubitak pokriti umanjenjem vrednosti kapitala kompanije za taj iznos srazmerno vlasničkom udelu u NIS-u, nameću se nova pitanja. Šta će Rusi tražiti zauzvrat? Produžavanje monopola, meku liberalizaciju tržišta naftnih derivata ili... Ko će građanima Srbije, koji su zapravo ta država koja je vlasnik 49 % kapitala, nadomestiti minus koji iz NIS-a nije otišao u budžet zbog lošeg polovanja tokom 2008. godine? Ko će nadomestiti minus koji će nastati umanjenjem vrednosti kapitala NIS-a? Da li će se tu primenjivati vrednost NIS-a koju je krajem prošle godine dao Dilojt&Tuš ili neka nova? Kako će se sve ovo odraziti na besplatnu podelu akcija NIS-a građanima i sadašnjim i bivšim radnicima NIS-a? I, otkud političarima uverenje kako imaju pravo da svoje gazdovanje srpskom privredom i dalje koriste za dobrobit politike svojih partija?