PEKING - ČUDA GRADITELJA

Miroljub Mijušković

Glavni grad Kine će za Olimpijske igre imati 37 objekata, od kojih će samo pet biti van grada

– Veliki digitalni displej na monumentalnoj zgradi Nacionalnog muzeja Kine na Trgu nebeskog mira (Tjenanmen) u Pekingu odbrojava dane do početka Olimpijade. Otvaranje planetarnog sportskog spektakla u ovom 15-milionskom gradu zakazano je za 8. avgust 2008. godine, a broj osam po kineskom verovanju (ovde je reč o čak tri osmice) donosi bogatstvo. U susret Olimpijskim igrama, Kina se priprema da pokaže svoje najlepše lice, pa zato ne čudi što je njena prestonica danas ogromno gradilište, poligon na kojem se takmiče najpoznatija imena svetske arhitekture.

Po broju širokih bulevara, nebodera, hotela sa pet zvezdica i kilometrima novozasađenih drvoreda (gradsko drvo je bagrem) Peking je stao uz rame donedavno neprikosnovenom Šangaju. Za podizanje olimpijskih objekata, izgradnju puteva, poboljšanje infrastrukture i ekološku zaštitu kineska vlada planirala je da uloži 37 milijardi dolara, a ovaj basnoslovni iznos lako može biti premašen, jer su naredne Olimpijske igre prilika da se pred čitavim svetom potvrdi uspeh ekonomskih reformi, koje je krajem sedamdesetih lansirao Deng Sjaoping.

Kina nikada ranije nije bila domaćin Olimpijskih igara, na kojima učestvuje od 1984. godine. Peking je sa samo dva glasa razlike izgubio pri odlučivanju za domaćina 2000. godine (igre je tada dobio Sidnej), a glasanje je obavljeno svega četiri godine posle poznatih događaja na Tjenanmenu. Sada je šansa da se pokaže da je Kina postala drugačija zemlja, što ona svakako jeste.

Peking će za Olimpijske igre imati 37 objekata, od kojih će samo pet biti van grada. Centralno mesto je novi nacionalni stadion, nazvan "Ptičje gnezdo". Neobično arhitektonsko rešenje (izabrano od 13 projekata na međunarodnom konkursu) delo je švajcarskih stručnjaka Žaka Hercoga i Pjera de Meurona. Stadion zaista ima oblik ptičjeg gnezda, sastavljen je od iskrivljenih (nepravilnih i nesimetrično postavljenih) čeličnih šipki, i biće prekriven providnom pokretnom membranom. Zauzima 250.000 kvadratnih metara, a moći će da primi sto hiljada gledalaca.

Čudo modernog građevinarstva predstavlja i novi Nacionalni plivački centar, takozvana vodena kocka, čiji bazeni zauzimaju 14.000 kvadratnih metara i imaju 17.000 mesta. Centar izgleda kao poluprovidan kvadar (plastični zidovi reaguju na svetlost i po potrebi postaju prozirni) sa balončićima po čitavoj površini, koji simuliraju strukturu molekula vode. Biće opremljen najnovijim skrining sistemima i drugim dostignućima visoke tehnologije.

Zbog problema koje Peking ima sa snabdevanjem vodom, ispod objekta se nalaze bazeni u kojima će se skupljati kišnica. "Vodena kocka" u svojim zidovima ima i najsavremeniji sistem koji prelama Sunčeve zrake, a koji leti služi za hlađenje, a zimi za zagrevanje. Objekat je projektovala čuvena australijska firma PTW, a finansiraju ga Hong Kong i Makao. Vrhunska dostignuća nauke, tehnologije i dizajna jesu i dvostruki kosi tornjevi "Vrata" (buduća zgrada kineske državne televizije u centru poslovnog Pekinga) Ram Kulasa ili "Pačje jaje" Pola Endrua.

"Vrata" će biti spojena u gornjem delu, a taj deo radova, navodno, mora biti obavljen za samo jedan sat, inače će konstrukcija pasti. "Pačje jaje" (zgrada Nacionalnog pozorišta) sa fasadom od titanijuma i stakla izgleda kao ovalna srebrna ljuska. Ulaz se ne vidi, jer se nalazi ispod vode koja potpuno okružuje objekat. Drama i pekinška opera su u jednoj, ples i balet u drugoj, a koncerti klasične i kineske muzike u trećoj sali.

Ogromna sredstva kineska vlada troši i na izgradnju puteva, podzemnih železnica i na zamenu toplana na ugalj gasom. Peking ima pet saobraćajnih prstenova, a mnogi se pojačavaju da bi se rasteretila gužva koja trenutno opterećuje grad. Gradski zvaničnici obećavaju da će do Olimpijade biti rešen i hronični manjak električne energije (Kina je posle SAD najveći potrošač struje na svetu). Sudeći po bleštavim pekinškim ulicama i klimatizaciji u hotelima (grad ima 622 hotela i 151 turističku agenciju), koja je ovog leta besprekorno radila, treba im verovati.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...