Francuska pred najvećom recesijom od II svetskog rata

Aleksandar Manić, Pariz

Upis na biro za nezaposlene povećao se za 30 odsto za dva meseca, što nije bilo zabeleženo u francuskoj posleratnoj ekonomiji. Pretpostavlja se da će na kraju godine, ukupan pad BDP u Francuskoj biti između 11 i 14 odsto, što će biti najveća recesija od 1948.
(ilustracija, Tokom izolacije u Francuskoj, upis na biro za nezaposlene je eksplodirao i povećao se za 30 odsto, stigavši na 4,6 miliona i oborivši sve posleratne rekorde)

"Ova sanitarna kriza za sobom će povući i ekonomsku krizu koja će biti brutalna", izjavio je Eduar Filip, šef francuske vlada, u svom obraćanju građanima 19. aprila. Neposredno pred završetak prve faze izolacije, Eduar Filip je pozvao građane da se većinski vrate na posao od 11. maja i ponovo ih je upozorio da predstoji ekonomska kriza i opšte siromašenje građana.

Delimičnim zaustavljanjem privrede, tokom izolacije, francuski domaći bruto proizvod pretrpeo je pad od 35 odsto u aprilu, 25 odsto u maju, a za jun se predviđa pad od 15 odsto. Pretpostavlja se da će na kraju godine, ukupan pad biti između 11 i 14 odsto, što će biti najveća recesija od 1948. godine, otkada postoji Nacionalni statistički institut (INSEE).

fra-pretnja-premijer

Na konferenciji za štampu, 7. maja, Eduar Filip, šef francuske vlade, pozvao je građane da se vrate na posao od 11. maja i upozorio ih je da predstoji ekonomska kriza i opšte osiromašenje

Za dva meseca gubitak od 120 milijardi evra

Tokom epidemije, francuska ekonomija platila je veliki danak, veći nego njeni susedi. Prema analizi oksfordskog univerziteta, tome su doprinele francuske mere izolacije koje su bile mnogo rigoroznije nego u Španiji, Italiji, Nemačkoj ili SAD-u. Francuska je tokom izolacije i delimičnog zaustavljanja privrede izgubila 120 milijardi evra. Prema analizama ekonomista OFCE-a (Francuski biro ekonomskih prilika), zaposleni su izgubili 11 milijardi evra, preduzeća 42 milijarde, a 67 milijardi evra su upisane u javni dug.

Istovremeno, stručnjaci OFCE-a predviđaju da će, maja i juna, 460 hiljada ljudi da se nađu bez posla - 180 hiljada zbog neobnavljanja ugovora, a 280 hiljada iz različitih razloga, vezanih ili ne za epidemiju. Njima treba dodati gubitak posla svih onih koji rade na crno i čiji se broj ne zna. U prvom trenutku, niska inflacija će pomoći francuskim domaćinstvima da amortizuju šok od gubitka prihoda, ali će to biti kratkog veka. Bankroti i otpuštanja uticaće na zarade i na kupovnu moć domaćinstava tokom ove i naredne godine.

Kada je zemlja ušla u izolaciju, sredinom marta, Emanuel Makron je rekao da "nijedno preduzeće neće biti ostavljeno da bankrotira". Međutim, kako se kraj izolacije približavao, vlasti su počele da govore suprotno.

 "Biće bankrota i biće otpuštanja tokom narednih meseci", izjavio je na radiju, sredinom maja, Brino Le Mer, ministar ekonomije.

fra-reno-otpustanje

Renoova fabrika u Dueu, posle 50 godina proizvodnje klasičnih automobila, da bi izbegla zatvaranje, prelazi na proizvodnju električnih vozila

Početak masovnih bankrota i otpuštanja

Delimična nezaposlenost koju je, puna dva meseca, dotirala država, pomogla je da se tokom izolacije ublaži pad. U tom periodu zabeleženo je samo pedesetak bankrota, ali je broj upisanih na biro za nezaposlene eksplodirao – 200.000 u martu i 843.000 u aprilu. Upis na biro za nezaposlene povećao se za 30 odsto za dva meseca, što nije bilo zabeleženo u francuskoj posleratnoj ekonomiji.

Najveći broj građana se našao na birou za nezaposlene zato što kratki ugovori na određeno vreme nisu bili obnovljeni i što se probni rad nije završio ugovorom, nego prekidom radnog odnosa. Trenutno, broj nezaposlenih u Francuskoj je oko 4,6 miliona, što predstavlja svojevrstan rekord, jer se, do sada, nikada nije prešlo preko 4 miliona.

Odmah po završetku izolacije, preduzeća su počela da se susreću sa onim što su odložili. Oni koji su već bili oslabljeni pre epidemije, nisu izdržali ekonomski šok. Tako su, već sredinom maja, Andre, Naf Naf, Alinea, Camaieu, La Halle i još nekolicina većih i poznatijih preduzeća ušle u bankrot.

Direkcija proizvođača automobila Reno održala je krizni sastanak sa sindikalnim predstavnicima i razmatrala budućnost preduzeća, kao i različita rešenja, među kojima su i masovna otpuštanja. Država kao suvlasnik, rešila je da pomogne preduzeće Reno i pretpostavlja se da će, u prvo vreme, tražiti da se zaposleni ne otpuštaju. Naravno, postoji opasnost da će se, potom, povinovati zahtevima globalizovanog tržišta i dozvoliti zatvaranje pogona u Francuskoj i otpuštanje radnika.

Prema svedočenju nekolicine advokatskih kabineta, sve je veći broj preduzeća koja traže njihovu pomoć u pripremanju masovnih otpuštanja ili bankrota, najčešće u domenu hotelijerstva i restorana.

fra-bankroti-naf

Odmah po izlasku iz izolacije, određeni broj velikih francuskih preduzeća je bankrotirao: Alinea (nameštaj), Andre (obuća), Naf Naf (odeća), Camaieu (odeća), La Halle (obuća i odeća), Gibert Joseph (knjige)

Povratak na nivo iz 2019, tek za tri godine

Tokom "subprime" krize 2008. godine, nešto više od hiljadu preduzeća pred bankrotom zatražila su sudsku zaštitu, a naredne, 2009. godine, taj broj se udvostručio. Ovoga puta, preduzeća neće izdržati toliko dugo, nego se predviđa da će masovno predbankrotno stanje da se dostigne već septembra meseca. Preduzeća koja su već bila oslabljena krizom "žutih prsluka" krajem 2018. i početkom 2019. godine, a potom i masovnim štrajkovima protiv penzionih reformi, krajem 2019. i početkom 2020. godine, neće izdržati posledice krize izazvane epidemijom.

Dvomesečno zaustavljanje ekonomije finansirala je država svojim planom od 110 milijardi evra, čime se izbeglo masovno otpuštanje zaposlenih. Međutim, od 11. maja do 2. juna završila se državna pomoć trećini zaposlenih u privatnom sektoru, te su se preduzeća, sa bitno umanjenim prometom, našla u obavezi da isplaćuje plate ili da otpuštaju.

U početnoj fazi izlaska iz izolacije i ponovnog pokretanja poslovanja, preduzeća su se našla suočena sa manjkom gotovog novca. Neka preduzeća će pokušati da se reorganizuju i da ne otpuštaju, nego da, u skladu sa novim radnim zakonom, zaposlenima predlože duže radno vreme za iste plate, isto radno vreme za smanjene plate ili skraćeno radno vreme za manje plate.

Iako vlada, svakoga meseca, ubrizgava desetine milijardi evra u privredu, pokušavajući da spasi ekonomiju, Francuska neće moći da izbegne ono što je neminovno. Pripremaju se desetine hiljade bankrota i stotine hiljada otpuštanja.

Dvomesečni zastoj privrede doveo je Francusku do najveće nezaposlenosti i najveće recesije od II svetskog rata. Povratak na ekonomski nivo iz 2019. godine biće spor i, prema analizama stručnjaka, on može da traje sve do 2023. godine.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...