Ekonomija afričke dijaspore u Francuskoj u vreme epidemije korona virusa

Aleksandar Manić, Pariz

Novonastale prilike pogodile su, ponajviše, tri frankofonske zemlje: Mali, Kongo i Senegal, čije privrede prilično zavise od novčanih pošiljki iz dijaspore
(ilustracija, Malijsko prihvatilište u pariskom predgradju Montroj)

Epidemija korona virusa i masovna planetarna izolacija, dovele su većinu zemalja u vrlo neobične i teške sanitarne, ali i ekonomske prilike. Jedna od ekonomskih teškoća bio je i pad novčanih pošiljki u svetu, za oko 20 odsto a prema Africi on se procenjuje na 24 odsto. Frankofonske zemlje Afrike, čija emigracija istorijski ide više ka Francuskoj i manje ka Belgiji, ima i dodatni problem smanjene vrednosti evra u odnosu na dolar. Novonastale prilike pogodile su, ponajviše, tri frankofonske zemlje: Mali, Kongo i Senegal, čije privrede prilično zavise od novčanih pošiljki iz dijaspore i uvele ih u recesiju.

pariz-sato-ruz-afro

Šato-Ruž, pariski kvart u kome se nalazi najveći broj afričkih biznisa, tokom izolacije više nije mogao da prehranjuje hiljade legalnih i nelegalnih imigranata

Od novčanih pošiljki iz inostranstva 20 odsto bruto prihoda

Najznačajnije malijsko rasejanje, sasvim prirodno, nalazi se u Francuskoj, zemlji koja je krajem 19. veka kolonizovala Mali. Od 1960. godine Mali (19 miliona stanovnika) je samostalna zemlja, okrenuta poljoprivredi, najviše odgajanju pamuka, a dve trećine stanovništva živi na selu. Život u Maliju puno zavisi od novca koji stiže iz inostranstva. Dve trećine stanovništa sačinjavaju mlađi od 25 godina, a 42 odsto populacije živi u velikom siromaštvu.

Prema podacima Svetske banke, tokom 2017. godine, u Maliju zvanične novčane pošiljke prešle su milijardu dolara i činile su 7 odsto nacionalnog bruto prihoda. Međutim, prema drugim podacima stručnjaka Svetske banke, ako se u obzir uzmu i pošiljke koje ne idu zvaničnim putevima, učešće novčanih pošiljki učestvuje u nacionalnom bruto prihodu između 15 i 20 odsto.

Trećina zvaničnih novčanih pošiljki u Mali dolaze iz francuske dijaspore, inače najveće vanafričke dijaspore – 120 hiljada osoba. Taj novac Malijcima služi za najosnovnije potrebe – kupovinu hrane, plaćanje medicinskih usluga i za potrebe obrazovanja dece.

Većina Malijaca, u Francuskoj, radi u sektorima koji su morali da prekinu posao u potpunosti: građevinarstvo, restorani, transport, čišćenje i održavanje. Većinom, oni imaju kratke radne ugovore, a često nemaju nikakve ugovore, zarađuju malo novca i polovinu zarade šalju za Afriku. Tokom izolacije, oni koji su imali ugovore, dobijali su zakonom propisani deo plate na osnovu privremene nezaposlenosti. Oni koji su radili na crno, nisu dobijali ništa. Međutim, izolacija nije samo njima oduzela prihode, nego i svima onima koji u Maliju žive od tih prihoda, čitavim porodicama koje tokom više meseci moraju da nađu drugi izvor prihoda, što u Africi nije ni malo lako.

kinsAasa

Uprkos ekstremnom siromaštvu koje vlada u Kongou, Kinšasa je jedan od najskupljih gradova Afrike

"Tokom izolacije, cene proizvoda u Kinšasi su se povećale..."

Prilike su teške i u Kongou (100 miliona stanovnika), jednoj od najsiromašnijih zemalja sveta, tako da život velikog broja stanovnika zavisi od stranih novčanih pošiljki, o čemu svedoči Nataša Kiabu. Rođena u Mobutuovom Zairu, ona je odrasla u Parizu gde i danas živi i radi. Prirodno, očuvala je veze sa porodicom u Kinšasi, te ih, ona i njen brat, redovno pomažu i šalju im novac.

"U početku izolacije, Western union, agencija za slanje novca, nije radila, što je otežalo prilike našoj porodici u Kongou. Međutim, oni su ubrzo otvorili, pa smo opet mogli da šaljemo novac“, kaže Nataša. „Tokom perioda izolacije, cene proizvoda u Kinšasi su se povećale, pa mi sad šaljemo duplo više novca nego ranije. Istovremeno i mi ne radimo, pošto smo na privremenoj nezaposlenosti, kao i milioni drugih, i primamo umanjene plate."

Nataša kaže da taj novac služi njihovim porodicama za hranu, lekara, osnovne kućne potrebe i potrebe dece za školskim priborom. Osnovno obrazovanje je besplatno u Kongou, dok se više i visoko školstvo plaćaju.

kamerun-nezaposlenost-s.jpg

U Kamerunu, stopa nezaposlenosti se kreće izmedju 20 i 30 odsto, dok dve trećine zaposlenih zarađuje 45 evra mesečno

Kako ekonomski preživeti izolaciju

Selija Tilman, rođena u Kamerunu, živi i radi u Parizu, a udata je za Francuza i sa njim ima dvoje dece. Kamerun je bio engleska, francuska i nemačka kolonija, tako da se, po oslobođenju, njihova dijaspora nije skoncentrisala u Francuskoj kao što je slučaj sa Malijem i Kongom.

"Kamerunska dijaspora u Parizu nije velika, međutim, oni se, kao i dobar broj Afrikanaca, brinu o svojim porodicama u matičnoj zemlji“, objašnjava Selija. „Tokom izolacije uzrokovane korona virusom, jedan deo se našao na privremenoj nezaposlenosti sa umanjenim platama, dok je drugi deo, onaj koji radi na crno, ostao bez ikakve zarade. Mnogi od njih rade kao spremačice, dadilje i pomoćnici starijim osobama, potom, kao krojači, frizeri, pomoćno osoblje u restoranima i u trgovinama. Sada su se našli u neprilikama kako poslati novac svojim porodicama u Kamerunu, pa čak i kako preživeti do kraja izolacije."

Prema Selijinim rečima, epidemija u Kamerunu (28 miliona stanovnika), do sada je odnela dve hiljade života, ali niko nije siguran, posebno zato što tamo nema zdravstvenog osiguranja i lekare neposredno plaćaju pacijenti, bez ikakvog povraćaja novca. Novac koji ona šalje porodici služi za poboljšanje životnih uslova i nepredvidjene troškove.

Mere sanitarne izolacije, koje su u Francuskoj stupile na snagu 15. marta i zatvorile polovinu privrede, završavaju se 11. maja. Očekuje se postepeno vraćanju ka normalnijem životu i radu, ali se smatra da oživljavanje privrede neće biti strelovito. Takve prilike najviše će pogoditi najsiromašnije u Francuskoj, pre svega afričku legalnu i nelegalnu imigraciju, a posredno i milione njihovih porodica u matičnim zemljama čije preživljavanje zavisi od novčanih pošiljki iz inostranstva.

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...