NEMAČKA LOKOMOTIVA SE NA OPŠTU RADOST ZAHUKTALA

Ovogodišnje oživljavanje nemačke privrede bilo je jače od svih očekivanja. Umesto predvidjene stope rasta od 1,9 posto, najveća evropska ekonomija je u dosadašnjem toku godine ostvarila čak 3,6 posto. To je dva puta više od proseka evro-zone i najviše od ujedinjenja Nemačke 1990!

Glavni zamajac ovakvog rasta nemačke ekonomije, inače, izrazito eksportno orijentisane, jeste neočekivano izrazito oživljavanje tražnje, pre svega, u Aziji. Nemački izvoz u Aziju bio je u prva tri kvartala ove godine za skoro polovinu iznad ostvarenog u istom periodu 2007. A kad je u pitanju tržište Kine, koje postaje ključno, rast je čak 80 posto, u čemu je posebno spektakularan bio skok izvoza koncerna Volkswagen.

Linijha Volksvagena

Zahvaljujui svemu tome počeo se smanjivati broj nezaposlenih i nedavno je, po prvi put posle dve godine, pao ispod tri miliona, a predvidja se i dalje smanjivanje. Oživljavanje se izrazilo u rastu malotrgovinskog prometa od dva posto što je znatno više nego u perodu 2002-2009 kada je taj rast godišnje iznosio svega 0,2 posto. A nemačka država je imala veće prihode od očekivanja tako da će deficit budžeta biti manji za 31,6 milijardi eura od predvidjanja pa će se za toliko smanjiti zaduživanje države.

„Ekonomsko oživljavanje nastaviće se i u naredne dve godine. Vući će ga prvenstveno izvoz“, saopštila je u svojoj analizi nemačka centralna banka koja precizira da će tražnja u Aziji unekoliko usporiti pa će zbog toga iduće godine nemački privredni rast biti nešto niži (iznosiće dva posto) nego ove godine.

Nemačke firme, dodaje se u analizi, mogle su iskorisiti šanse na eksportnim tržištima zato što su tokom krize očuvale kvalifikovani, iskusni i na poslu uhodani personal“, dodaj se u ovoj analizi, u kojoj se hvali poznat nemački „kurzarbeit“, tj socijalna mera - rad sa kraćim vremenom, bez otpuštanja tokom krize, što je istina dovelo do privremenog pada rentabilnosti, ali se sada vratilo s više nego dobrom kamatom.

Nemačka privreda je lokomotiva cele evropske privrede, a naročito ekonomija zemalja regiona s kojima je najtešnje povezana (Slovačka, Češka, Austrija, Madjarska, Poljska, Slovenija...) i uopšte u nekadašnjij zoni nemačke marke. Slovačka, na primer, beleži čak i nešto višu stopu rasta od Nemačke, tu negde je Poljska, Češka nešto malo nižu... Hrvatska će imati svakako imati direktne koristi od toga, ali možda još više će indirektno proifitirati u turizmu, ako se iskoriste šansa koju nudi smanjivanje nezaposlenosti i više para u džepovima nemačkih gradjana. Srpskih izvoznika u Nemačku nije mnogo pa će i koristi biti srazmerne tome, više se može očekivati od punijih džepova gastarbajtera…