Kina: Najniži privredni rast u poslednjih 29 godina

M.L.

Lane je ekonomija Kine porasla za 6,1 posto, a početkom protekle dekade rast je bio dvocifren
(ilustracija, Fabrika kofera u Šangaju, oktobar 2019.)

Kineska ekonomija je prošle godine, kako javlja Rojters, pozivajući se na kineski državni statistički zavod, zabeležila stopu rasta od 6,1 procenata što je najslabiji rezultat od 1991. Rast je 2018. iznosio 6,6 posto. Tako se nastavlja postupno opadanje stopa privrednog rasta koji je još početkom prošle decenije bio dvocifren.

Uprkos tome, rast kineske ekonomije ostaje jedan od glavnih oslonaca ukupnog rasta svetske ekonomije koji je lane, prema upravo objavljenim podacima Svetske banke, iznosio  2,3 posto i bio najniži u poslednjih deset godina.

Očekivani pad stope

Kineski rast je prošle godine najviše pao u poslednja dva kvartala kada je iznosio ravno šest posto (u prvom i drugom kvartalu stopa je iznosila 6,4 odnosno 6,2 procenata).

Ovi podaci odgovaraju, uglavnom, očekivanjima analitičara i ciljevima rasta kineske vlade koji su kretali u rasponu izmedju šest i 6,5 posto. Lane je, kako navodi AP, oslabila industrijska proizvodnja, smanjene su i potrošnja i investicije. Vlada predsednika Si Đinpinga je zacrtala veoma ambiciozne ciljeve prema kojima bi se već ove godine od Kine stvorilo "srednje bogato društvo" i udvostručio se dohodak po glavi stanovnika u odnosu na 2010. kada je ova zemlja zamenila Japan na drugom mestu lestvice najvećih svetskih ekonomija.

Ekonomiji Kine mogu škoditi i nova demografska kretanja koja prete time da će Kina pre ostariti nego što će postati bogata. Ranije je ova zemlja, zahvaljući upravo demografskoj politici, postala izvor jeftine radne snage za svetsku industriju. U naredne tri dekade, međutim, broj ljudi u poduktivnom veku u Kini pašće za četvrtinu.

Neizvesne prognoze

Analitičari očekuju da će kineska vlada, reagujići na smanjivanje rasta privrede, uvesti nove stimulacione mere. Ranije je vlada smanjivale poreze i omogućavala vladama u provincijama da prodaju dugoročne hartije od vrednosti radi finansiranja svojih infrastrukturalnih programa, a banke su učinile pristupačnijim zajmove manjim firmama. Novi zajmovi u lokalnoj valuti lane su dostigli rekordnih 2,44 biliona dolara (lane je, kako se procenjuje, BDP Kine dostigao 14,4 biliona dolara).

Prema analitičarima, neophodno je da rast Kine ostane i ove godine iznad šest posto, mada i sami kineski ekonomisti upozoravaju da bi ove godine kineska privreda mogla biti suočena još s težim problemima nego lane. Ohabruje, ipak, što je ovih dana potpisan sporazum SAD i Kine čime se ublažava trgovinski rat koji između dve najveće svetske ekonomije traje već godinu i po.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...