NA POMOLU LANCI APOTEKA

Z. Marković

Sumnja se da su državne apoteke "tipovali" vlasnici velikih trgovinskih lanaca u kojima je lek obična roba široke potrošnje

Jedna od prvih profesija koja je krenula u privatne vode, apotekari, ni nakon dve decenije nije uspela da dobije pravo mesto u zdravstvenom sistemu Srbije. U Srbiji u sastavu državne apotekarske ustanove, nalazi se lanac od oko 500 apoteka, dok je privatnih apoteka tri puta više. Državni lanac je, međutim, privilegovan time što ima ugovor sa Republičkim zavodom zdravstvenog osiguranja, tako da se lekovi na recept izdaju isključivo u tim apotekama. Reč je o klasičnom državnom monopolu.

Iako je bilo bezbroj pokušaja da se privatne apoteke izjednače sa državnim, zasad nema pomaka. Ima najava da će se to ipak desiti zato da se potencijalnom kupcu državnih apoteka omogući i preuzimanje tog monopola.

Na udaru velikih

Poslednjih dana u stručnim krugovima uveliko se nagađa ko bi mogao biti novi vlasnik Apotekarske ustanove Beograd (državni lanac apoteka), kada će se ta ustanova prodavati i na koji način. Među dobro obaveštenima, kao mogući kupac tog lanca pominje se "Jugohemija“, jedna od firmi u vlasništvu Delta holdinga.

"Jugohemija“ je u poslednjih nekoliko godina izbila u sam vrh u oblasti veleprodaje lekova kod nas i time ozbiljno ugrozila lidersku poziciju "Velefarma“. Zanimljivo je da se, takođe, već duže vreme pominje i moguća prodaja "Velefarma“ za koji je, kako tvrde izvori Balkanmagazina, zainteresovana jedna od velikih nemačkih veleprodaja.

Da li će se istovremeno sa "Velefarmom“ na prodaji naći i lanac državnih apoteka teško je sa sigurnošću reći ali, ta opcija ne može se ni isključiti, s obzirom na veliku tajnovitost koja prati položaj državnih apoteka čija se budućnost nigde zvanično ne pominje.

Za razliku od “Galenike”, koja je dugo vođena kao fabrika od “strateškog značaja” u vlasništvu RZZO, da bi se iznenada pojavila kao jedno od javnih preduzeća koje će se prodavati, Apotekarska ustanova Beograd je izuzeta iz “paketa” državnih preduzeća čije akcije su obećane, besplatno, građanima Srbije.

Kakva je sudbina naših državnih apoteka od zvaničnika nismo uspeli da saznamo. Prodaju se NIS, EPS... a državne apoteke se ne pominju. Pri tome, njihova imovina nije mala. Reč je o desetinama hiljada kvadrata poslovnog prostora u elitnim delovima grada. Nije definisano ni to da li će nakon promene vlasnika tim poslovnim prostorima promeniti i namenu kao što se, na primer, desilo da u nekadašnjim prodavnicama školskog pribora i kancelarijskog materijala danas nove gazde prodaju garderobu.

Monopol u trgovanju lekovima

Farmaceuti ukazuju da bi se država morala odreći poslednjih uporišta svog monopola, ali ne tako što će ga prepustiti postojećim monopolistima na tržištu lekova, već tako što će konačno pokušati da, po ugledu na evropska rešenja, omogući ravnopravnu tržišnu utkamicu svima koji su za to zainteresovani.

Ukoliko bi lanac državnih apoteka došao u posed nekog od tajkuna, direktno ili posredno, sasvim sigurno je da bi monopol ušao na velika vrata i u maloprodaju lekova u Srbiji. U tom slučaju će se iz zdravstvene kase trošiti za lekove više nego do sada, što može ići samo na uštrb drugih delova zdravstva. Naravno, i građana, koje u ovoj priči izgleda svi stavljaju na kraj liste prioriteta.

A osiguranik u Srbiji ni nakon dve decenije lek na recept ne može da podigne u privatnoj već samo u državnoj apoteci. Savez privatnih apoteka Srbije (SPAS) već duže vreme, doduše, ukazuje da je postojeći model snabdevanja lekovima neodrživ, da apoteke ne služe samo za nabavku aspirina, kaladonta i šampona, već da je njihova uloga daleko složenija od one koju imaju obične trgovine.

Predsednik Skupštine SPAS-a, mr Dragutin Rajevac ističe da državnih apoteka u Evropi odavno nema. U gotovo svim evropskih zemalja, pa čak i u Albaniji, sve apoteke su privatne. Prema istraživanju koje je SPAS nedavno sproveo, lek na recept se, na teret zdravstvenog osiguranja, svuda u Evropi može podići u svakoj apoteci.

"U Evropi su zakonom zabranjeni lanci apoteka, kako se ne bi stvarao monopol. Broj apoteka, u rukama jednog vlasnika, uglavnom je ograničen. Razlike postoje od zemlje do zemlje, tako da jedan vlasnik može imati dve, najviše tri apoteke, s tim što one, prema zakonskim propisima mogu biti isključivo u rukama farmaceuta", ističe za Balkanmagazin Aleksandra Salom, predsednica SPAS-a.

Evropska rešenja

U Italiji, naprimer, ogromna većina apoteka je privatna a postoje i apoteke u vlasništvu opština. Prema zvaničnim podacima u Italiji inače, ima oko 1.600 opštinskih apoteka, što je 20% ukupnog broja apoteka. Njih lokalna uprava otvara tamo gde privatnici nisu zainteresovani, kako bi lekovi ipak bili dostupni svim stanovnicima. Opštinske apoteke nekada posluju sa gubitkom i tada ih opština regresira, jer postoji javni interes za njihov rad. U Rimu, međutim, nema opštinskih apoteka.

U Francuskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji,.. sve apoteke su privatne. Sve su, takođe, integrisane u jedinstven zdravstveni sistem, tako da se lek na recept može podići u svakoj od njih.

Na snazi je i jedinstven propis da se jedna apoteka može otvoriti na 5.000 stanovnika, a da razdaljina između dve ne sme biti manja od 400 do 800 metara. Ovi propisi se, na primer, primenjuju u Sloveniji.

Kod nas, takvih pravila o broju stanovnika, pokrivenosti teritorije, međusobne udaljenosti,.. jednostavno nema. Dovoljno je proći, na primer, Zmaj Jovinom ulicom u centru Beograda i uveriti se da u tom delu grada ima bar desetak apoteka, na razdaljini od 20 do 50 metara. U naseljima na periferiji Beograda, međutim, kao što su Ledine, Višnjička banja, Altina, Horizonti,.. žitelji često nemaju ni jednu apoteku.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...