MERKATOR SE U SRBIJI NE BAVI POLITIKOM

- Žao mi je da se to dogodilo i nadam se da više neće. Najvažnije je da niko od potrošača ni zaposlenih nije bio povređen. Verujem u razum ljudi i drago mi je da su naši potrošači reagovali kako jesu. Bez obzira na to što se dogodilo ostali su s nama, kaže za Balkanmagazin Žiga Debeljak, predsednik Uprave Merkatora, komentarišući to što su prethodnih dana trgovinski centri ove slovenačke kompanije bili meta incidenata demonstranata u Srbiji.

Kako ocenjujete uticaj političke situacije u Srbiji na poslovanje?

Merkator se ne bavi politkom već potrošačima. Mi ovde imamo svoje preduzeće sa više od 3000 zaposlenih, što je veliko srpsko preduzeće koje se želi dalje razvijati. Ne bavimo se politikom, nego imamo samo jedan cilj: zadovoljiti potrošače sa dobrim servisom, ponudom i cenama!

Bilo je negativnog raspoloženja u Srbiji prema Merkatoru. Pogotovo posle izjava iz Delte da nisu mogli da kupe željene lokacije u Ljubljani. Kako sada ocenjujete imidž Merkatora u Srbiji?

Mislim da Merkator ima pozitivan imidž u Srbiji. To pokazuje broj kupaca u našim objektima i naš rast. A lokaciju uvek možete kupiti ako ste spremni dovoljno para da izbrojite. U Sloveniju su, na primer, u prošle dve godine ušli strani trgovci Lidl i Hofer i oni su uspeli da za dve godine skupa kupe kod nas više od 60 lokacija, što dokazuje da svaki može da kupi, ako to zaista želi. A slovenačko tržište je već zasićeno, konkurencija je vrlo jaka.

Koja je strategija daljeg razvoja Merkatora? Hoćete li pokušati da se širite na tržištima EU?

Merkator uspešno postaje međunarodni trgovinski lanac, koji će ove godine van Slovenije napraviti više od tri milijarde evra profita. Ove godine pored Slovenije radimo na četiri tržišta: u Hrvatskoj, Srbiji, BiH, Crnoj Gori i planiramo nova tržišta. Prošle godine smo napravili strateško partnerstvo sa preduzećem Presoflec u Hrvatskoj i preduzećem MEX iz Crne Gore. Planiramo više od 2,6 milijardi evra godišnjeg prihoda a ove godine imaćemo više od 40 miliona evra profita.

Naša strategija je da Merkator bude vodeći trgovinski lanac u regionu Zapadnog Balkana i lider na tržištu Jugoistočne Evrope, što znači da ćemo se, osim u ovih pet zemalja gde smo već prisutni, širiti i u druge zemlje. Imamo već projekte ulaska na tržišta Makedonije i Bugarske, a na srednji rok nas zanimaju tržišta Albanije i Rumunije. Na taj način ćemo zaokružiti tržište cele Jugoistočne Evrope. Siguran sam, da će i ovaj celi region postati dio Evropske Unije.

Koji su pravci razvoja kompanije u sektoru robe široke potrošnje?

U planu je širenje mreže naših objekata u svim zemljama u kojima poslujemo, pa i u Srbiji. U sledećih pet godine Merkator planira ulaganja u razvoj mreže od oko 250 miliona evra godišnje. Finansiraćemo ulaganja iz sopstvenih sredstava kao i iz drugih finansijskih izvora. Ukoliko u međuvremenu bude nekih dokapitalizacija, ulaganja će biti još veća.

Ko Vam je najveća konkurencija na određenim tržištima?

U Sloveniji nam je najveća konkurencija Špar, on je drugi najveći trgovac kod nas, u Hrvatskoj je to Konzum, a u Srbiji Delta Maxi, najveći ovdašnji trgovac. Mi smo odmah iza njih. U BiH i u Crnoj Gori nema izrazito jakih lokalnih trgovaca, tako da se na tim tržištima ove tri kuće nekako takmiče između sebe.

Koliko je tržišno učešće Merkatora u Sloveniji i ostalim zemljama gde poslujete?

Merkator je najstariji i najjači brend u Sloveniji. Prema našim i podacima istraživačkih kuća mi, iako smo najveći trgovinski lanac, držimo samo 37 odsto domaćeg tržišta. Tržišno učešće Merkatora u Srbiji je oko osam odsto, u Hrvatskoj oko šest procenata a u Bosni i Hercegovini oko dva odsto. Ovi podaci su zasnovani na realnim pokazateljima, na osnovu analize anketa hiljada i hiljada potrošača. Planiramo da na svim ovim tržištima povećamo učešće i zadržimo postojeće pozicije.

Zar nije merodavno rangiranje na osnovu prometa?

Ne, neki pristupi se rade na osnovu prihoda a neki na osnovu ankete. Statistika kaže da Merkator u Sloveniji ima od 35 do 37 odsto tržišta a rezultat anketa je 37 odsto tržišta. I jedna i druga metoda moraju doći do jednakog rezultata, ako su napravljene na pravi način.

Kako se mali broj igrača među trgovcima odražava na proizvođače robe široke potrošnje. Zar ne daje to prostor trgovcima da ucenjuju snabdevače?

Jaka trgovina je dobra i za proizvođače jer u saradnji sa velikim trgovcima oni mogu da uposle svoje kapacitete. Tržište i potrošači, koji su iz dana u dan sve zahtevniji, sve regulišu. Konkurencija je u Srbiji dosta jaka i to je dobro. Ona nas tera da budemo još bolji i da razmišljamo kako da kupcima ponudimo što više.

Koje su perspektive koje trgovini u regionu Jugoistočne Evrope donosi primena CEFTA sporazuma?

Svaki sporazum kome je cilj protok roba između tržišta više zemalja, vrlo je koristan za zemlje gde se on sprovodi. U Srbiji još nije tržište otvoreno u drugom smeru, za uvoz roba u Srbiju i dalje postoje carine. Sigurno je da svi želimo da se te carinske barijere ukinu jer će to omogućiti veći protok robe u celom regionu. Za sve je vrlo važno da se obezbedi nesmetani protok kapitala, robe i ljudi. To deluje stimulativno za razvoj privrede u svim ovim zemljama, a to je, svakako dobro za sve državljane.

Ko Vam radi ispitivanje tržišta i procene, koji su proizvodi traženi i na kom tržištu?

Radimo sami. Imamo sopstvenu ekipu, koja radi lokalno, a sarađujemo i sa velikim brojem agencija za različita tržišna istraživanja.

Ima li monopola u trgovini u Srbiji?

Uzevši u obzir najrazvijenija evropska tržišta, srpsko je malo koncentrisano. Prva tri trgovinska lanca u Srbiji, po našim procenama, nemaju zajedno više od 40 odsto a prva tri u Sloveniji imaju zajedno 67 odsto tržišta, dok u svim skandinanskim zemljama tri vodeća trgovca “pokrivaju” više od 80 odsto tržišta.

Što se tiče monopola, teško je o tome govoriti kada ni u Srbiji ni u Sloveniji ni jedan trgovinski lanac sam nema više od 40 odsto tržišta. U Srbiji, Delta Maxi, kao najveći lanac, po našoj proceni ne može biti triput veći od M-Rodića, što znači da nema više od 25 osto tržišta. Uz to, mnogo je i drugih trgovaca koji se međusobno takmiče. Ove brojke su, naravno, za celu Srbiju. Moguće je da je učešće Delte u pojedinim regionima Srbije, ili u većim gradovima, veće. Ali, na nivou cele zemlje, prema našim procenama, ne prelazi 25 odsto. Normalno je da se za trgovca kaže da ima dominantan položaj tek kada ima tržišni udeo na relevantnom tržištu veći od 40 odsto. A to, kako se definiše relevantno tržište, to je svugde u svetu odluka antimonopolskih organa.

Trgovina u svim malim zemljama, a mi svi jesmo male zemlje, zasnovana je na ekonomiji obima. Trgovački lanac mora biti dovoljno velik da bi bio efikasan jer inače, ne može biti konkurentan. Mi pratimo kretanja na tržištima u Evropi. Sve je očiglednije da manji broj igrača zauzima sve veću teritoriju jer samo sa koncentracijom i rastom trgovci mogu biti uspešni i konkurirati najvećim stranim lancima. Samo za ilustraciju: Merkator je sa 3,6 milijardi evra najveći trgovaćki lanac u regionu, a ipak je više od 130 puta manji od najvećeg svetovnog lanca, Wal-Marta.

Kako procenjujete kretanje srpskog tržita na planu ukrupnjavanja trgovine?

To je trend i ovde ali i u svetu. To će se nastaviti i narednih nekoliko godina. Da bi se neko ozbiljno mogao takmičiti sa konkurencijom na tržištu mora biti dovoljno jak da obezbedi kvalitetnu uslugu, odličnu infrastrukturu, veliki asortiman... a za to su potrebna velika sredstva. Zato je udruživanje i ukrupnjavanje trgovine neminovnost i u Srbiji.

Kako, s obzirom na konkurenciju hipermarketa ocenjujete budućnost malih radnji u ex YU državama?

Mali, komšijski dućani sigurno će opstati. Mi u Merkatoru ovih komšijskih dućana imamo na stotine, i u Srbiji. To je veoma važan prodajni format jer ljudi nemaju vremena da svakodnevno idu do velikih tržnih centara. Ljudi hoće da kupuju u komšiluku. I zapadnoevropski trendovi ukazuju da će sigurno preživeti. U Zapadnoj Evropi se prodaja seli u te priručne dućane. Ako mali dućan ima dobru lokaciju, dobru ponudu i dobar servis, bit će atraktivan i konkurentan hipermarketima i drugim dućanima.

Mislite da je prošlo vreme šoping molova?

Ne, ali pored onih koji kupuju jednom ili dva puta mesečno, sve je više onih koji zbog drugih obaveza nemaju vremena za kupovinu, koji za to žele da odvoje samo 15 minuta. Male radnje nikako neće nestati jer je i svetski trend da se ljudi sve više vraćaju malim komšijskim radnjama. Zato su najveći evropski trgovci pored velikih centara krenuli i u otvaranje malih radnji. Naravno to ne znači ni da će velike radnje nestati, već da je potrebno da postoje različiti formati trgovina, gde će svaki kupac moći da zadovolji svoje potrebe.

U Srbiji trend ukrupnjavanja još nije završen jer još u svim velikim gradovima nema trgovinskih cenatara. Još ima mesta za izgradnju šoping molova. Ukrupljavanje će biti nastavljeno, dok ne budu izgrađeni potrebni formati trgovina, dok Srbija u trgovinskoj infrastrukturi ne dostigne evropske zemlje.

Neko će kupovati u malim radnjama, neko u hipermarketima i većim centrima, a neko u diskontima. Mali trgovci zato ne treba da strepe. Oni koji se budu prilagođavali novim uslovima poslovanja u trgovini će preživeti. Biće to oni koji kupcima pružaju najbolju uslugu.

Koji je odnos domaće i strane robe u objektima Merkatora u Srbiji i ostalim zemljama gde imate svoje objekte?

U objektima Merkatora u Srbiji ima oko 40 odsto srpske robe a ostatak su proizvodi pod našim robnim markama, kao i proizvodi iz zemalja okruženja i celog sveta. Cilj Merkatora je da na svakom tržištu na kome posluje ponudi kupcima što više domaće robe, kao i svoje vlastite brendove. Zato Merkatorove prodavnice u BiH, Hrvatskoj, Srbiji ali, i ubuduće u Makedoniji, Bugarskoj i Crnoj Gori nisu i neće biti uniformne po ponudi roba, već će asortiman isključivo zavisiti od navika potrošača, od njihovih želja, dakle, od potreba tržišta. Naravno, kroz sistem Merkatora dosta srpske robe se plasira na okolnim tržištima, pre svega brendovi koje mnogi još nisu zaboravili iz vremena zajedničke države. Ali i oni moraju ispuniti sve kriterijume kvaliteta samog proizvoda kao i ambalaže i higijensko zdravstvenih propisa.

Da li je Merkator, kao vodeća trgovačka kuća, inicijator izvoza robe iz Slovenije?

Verovatno ćete biti šokirani kada vam kažem da mi u svojim dućanima u drugim zemljama imamo vrlo malo slovenačke robe. Jednostavno, naša strategija je da držimo robu zemalja na čijoj teritoriji se nalazimo. Radi se o kvalitetnoj robi lokalnih proizvođača. Na našim policama držimo samo one proizvode koji odgovaraju našim standardima kvaliteta. U Srbiji je na našim policama 40 odsto proizvoda domaćih, 10 odsto slovenačkih a ostalo je iz drugih zemalja, uglavnom iz EU. U Hrvatskoj prodajemo 50 odsto domaće robe, takođe 10 odsto slovenačkih proizvoda i ostatak iz zemalja EU, dok je u BiH samo 30 odsto lokalnih proizvoda. Ovaj postotak zavisi od spremnosti lokalnih proizvođača da proizvode kvalitetne proizvode.

Ono što je pozitivno je da se svake godine povećava postotak srpskih proizvoda na našim policama. To dokazuje da se srpski sektor proizvodnje robe široke potrošnje vrlo razvija tako da može da plasira više proizvoda. Merkator ima lokalnu nabavku jer želimo biti bliži kupcima sa našom ponudom.

Dakle, tvrdite da je reč o zabludi? U Srbiji se veruje da čak i neke francuske trgovinske kuće šire lance svojih trgovina u inostranstvu da bi na taj način pospešili izvoz svojih proizvoda.

To je sve stvar strategije samih trgovaca i zemalja. Neki insistiraju da prodaju samo svoje trgovinske marke, od svojih dobavljača iz matične zemlje. Mi u Merkatoru nemamo takvu strategiju. Merkator se želi prilagoditi lokalu sa visokim nivoom ponude, sa velikim preferencijalom i želimo zadovoljiti ukus potrošača. Zbog toga je miks proizvoda koje nađete na našim policama u Ljubljani, Novom Sadu, Splitu ili negde drugde, u Tuzli na primer, sasvim drugačiji. Lokalno se prilagođavamo tržištu i potrebama.

Zar nije Merkator, takođe, otpočeo sa razvojem svojih tržišnih marki?

Da, to je naša strategija ali i trgovačke marke se najvećim delom proizvode lokalno. U Sloveniji ih proizvode slovenačka a u Srbiji, srpska preduzeća. Ideja je da što više proizvoda prodajemo pod sopstvenom trgovačkom markom Merkator, kao i pod drugim trgovinskim linijama koje imamo. Tako na najbolji mogući način možemo da održimo željeni odnos kvaliteta i cene proizvoda. To je deo naše strategije prema konkurenciji.

Danas trgovac može biti uspešan samo ako je lokalno senzitivan jer, potrošači su sve zahtevniji. Uz to, ne samo da potrošač u Srbiji ima drugačije potrebe i prohteve od onoga u Sloveniji, već se razlikuju i afiniteti potrošača unutar zemlje, na primer između Novog Sada i Čačka. Svi žele kvalitet i odgovarajuće, niže cene ali, razlikuju se po prohtevima, navikama...

Kakva je saradnje Merkatora sa proizvođačima robe široke potrošnje i distributerima u zemljama gde poslujete?

Merkator saradjuje sa tridesetak velikih dobavljača u Srbiji, na primer, i veoma smo zadovoljni saradnjom sa njima. To je i normalno jer se trudimo da radimo samo sa onima koji mogu da ispune sve uslove koji su neophodni da bi se nečija roba, po pitanju kvaliteta i rokova isporuke našla na našim policama. Procenat robe iz Srbije koju plasiramo u naše objekte u drugim zemljama sve je viši ali, pored kvaliteta, za tako nešto potrebno je i da tu robu potrošač u tim zemljama poznaje. Zato mi kažemo da moraju plasman robe pratiti marketinške aktivnosti.

Prvi uslov da bi se neka roba našla na našim policama je njen kvalitet, zatim treba da je cenovno konkurentna i da je marketinški aktuelna. Naše bake i dede znaju euro krem i jaffa keks ali mladi ne znaju. Zbog toga je marketinška podrška vrlo važna za uspešan plasman robe na trgovačke rafove. Pri tome, Merkator ni na jednom tržištu nema dominantan položaj. Kao i za potrošače moramo se boriti i za dorbu saradnju sa proizvođačima. I za same proizvođače je bitno da mogu da planiraju plasman svojih proizvoda, odnosno, da znaju svoje tržiše.

Koliko su marketinške aktivnosti bitne za privlačenje novih i zadržavanje postojećih kupaca? Koliko Merkator ulaže u marketing?

Ulaganja u marketing su danas veoma važna i za nas i za druge trgovinske lance, jer više nije dovoljno samo nabaviti robu. Trgovac mora da komunicira sa kupcima, da im ponudi ugođaj kupovine, pogodnosti pri kupovini... Ne mogu reći konkretnu cifru ali, izraženo u procentima taj postotak je mali u odnosu na prihode, izdvajanja za marketing u sistemu Merkator su kvantitativno velika. Kako svake godine prihodi Merkatora značajno rastu u apsolutinim iznosima, povećava se i izdvajanje za merketing.

Ovde u Srbiji nije zaboravljena afera sa navodnom salmonelom u čokoladnom dezertu "manč melou". Ima li otpora plasmanu srpske robe na slovenačkom tržištu?

Nije to bila nikakva afera. Bila je to greška kod produkcije robe, koja se može desiti svima. Proizvođač je to profesionalno rešio i taj proizvod se i dalje prodaje u Sloveniji, što nam je drago jer ni jednom trgovcu nije u interesu nikakva afera sa robom koja se nalazi na njegovim policama.

Gde je Merkator po cenama u odnosu na konkurenciju u Srbiji?

Imamo konkurentne cene i imamo nabolji odnos između kvaliteta i cene. Merkator u Srbiji ima dva brenda: dućane robne marke Merkator i robne marke Rodić M. Vrlo smo konkurentni. To dokazuju potrošači, a vidi se i po porastu prihoda. Danas moraš biti konkurentan da bi bio uspešan. To što je na nekom tržištu malo igrača ne znači da nema konkurencije. Svaki dan se borimo za svoje potrošače. Tržište je živo. Žestoke su borbe marketinškim akcijama. A Srbija je vrlo atraktivno tržište tako da će dolaziti još trgovaca. Konkurencija će biti još jača.

Kako ocenjujete poslovanje Merkatora S?

Za sada smo jako zadovoljni jer smo uspeli da dobijemo željene lokacije u srpskim gradovima za gradnju naših trgovina, kao i zato što je Merkator prihvaćen u Srbiji, od srpskih potrošača,.. Zato i planiramo dalje širenje mreže, i to pre svega otvaranjem tržnih centara u Nišu, Kragujevcu i Kruševcu ali planiramo naše objekte i u drugim gradovima Srbije, bilo kao Merkator, bilo kao M Rodić. Merkator centri će biti samo u centrima najvećih srpskih gradova, a M-Rodić tržni centri, u drugim gradovima Srbije.

Planirate li preuzimanje još nekog trgovinskog lanca u Srbiji?

Preuzimanjem M Rodića, Merkator je u Srbiji postao drugi trgovinski lanac. Za sada smo time zadovoljni ali uvek smo raspoloženi za nova udruživanja i proširivanje saradnje. Ukoliko se za to bude ukazala povoljna prilika svakako ćemo je iskoristiti.

Znači, zadovoljni ste kako se razvija poslovanje Merkatora u Srbiji?

Da, vrlo smo zadovoljni. Ove godine se krećemo prema 400 miliona evra prihoda. To je već normalan obim prometa za ovoliku zemlju, sa kojim se može efikasno organizirati trgovačka delatnost.