LOW COST: NOVA SAOBRAĆAJNA ERA
Uvod u poznavanje nebeskog masovnog prevoza. Na vikend na Palmu ili u Dubrovnik, na koncert u London, provod u Pariz, pivsku pijanku u Prag....Sve je to postalo moguće sa razvojem nisko-tarifnih avio kompanija koje su, po mnogima, ujedinile Evropu, više nego svi briselski političari.
Prema legendi, ideja low cost kompanije je nastala pre 38 godina u jednom restoranu u teksaškom San Antoniju. Osnivač i šef tada male avio-kompanije Southwest Airlines, Herbert Kelleher sedeo je za stolom sa svojim klijentom, teksaškim trgovcem Rolilinom Kingom. Bavili su se uz ručak time kakav bi, u stvari, imao biti jevtin vazdušni prevoz. Principi, zapisani na kafanskoj salveti, važe i danas...
Zašto bacati pare?
Nije bilo tako davno kada je putovanje avionom za većinu ljudi bila neka vrsta retkog specijalnog doživljaja u kome su oni bili uvaženi gosti – putnici... Oni retki koji su češće putovali, pričali su o tome čiji su avioni udobniji, a stjurdese zgodnije i umilnije, gde se služi bolja hrana i piće...Svako putovanje je bilo ozbiljan izdatak, ništa u proseku manji nego nabavka nekog od kućnih aparata. A onda su se pojavile prve low cost kompanije i rekle da je car go! U provokativnim reklamama na aerodromima su napisale: „Zašto bacati pare za Lufthansu? Ne plaćajte nepotrebno mnogo za jelo u avionu koje je navodno besplatno“.
Ljudi su probali i veoma brzo ustanovljavali da ta dva sata, koliko traje prosečni let, lako prežive i bez sendviča i slušalica za muziku, ljupkih i ljubaznih stjuardesa... i da im je u džepu ostalo najmanje pola para, često i više od toga.
U početku se to činilo kao alternativa za putovanje mladjih putnika, studenata s rancima.... ali se stvar razvila toliko da je tokom krize, u koju je posle 11.septembra 2001. zapao svetski avio-soabraćaj, i sa ulaskom u aktuelnu opštu ekonomsku krizu, low cost nepozivo postao, bar u Evropi, ozbiljna alternativa i ukazao na smer kojim će se ubuduće ići u vazdušnom prevozu. Sa ukidanjem viza za zemlje Šengenskog prostora EU i otvaranjem neba Srbije, u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) , low cost prevoznici izražavaju zainteresovanost, kao i vlada Srbije, za povezavanje Srbije jevtinim linijama s drugim zemljama Evrope.
Žrtvovano prenemaganje u avionu
S kraja na kraj Evrope se sada leti za prosečno 30-40 evra, a početkom decenije nije bilo tarife ispod 300 (i sada je prosečna cena u evropskom i mediteranskom prevozu samo malo ispod 500 eura). A da bi se to postiglo, žrtvovane su novine, jelo, piće u avionu, isprazna i suvišna lepota i umilnost stjurdesa... Ko ipak ne bi bi mogao bez toga morao je da plati i to papreno. Klasične avio-kompanije primoravale su faktički putnika da kupuje povratnu kaaru i ostaje u mestu neki, minimalni broj dana. Jednosmerna karta je bila samo malo jevtinija od povratne i kupovali su je samo neki ekstravagantni, bogati pojedinci. A onda su se pojavile low cost i počele da prodaju gotovo isključivo jednosmerne karte, kao za autobus u gradskom saobraćaju. Retko koja prodaje karte za letove s presedanjem, ko hoće da nastavi odmah putovanje mora podići prtljag i ponovo se registrovati za sledeći let. Većina low cost imaju povezanu jevtinu ponudu smeštaja, rent a cara, putnog osiguranja....
Spoj konfornog i brzog kupovanja preko Interneta s jevtinim fleksibilnim letovima stvorio je sinergiju kakve dosad nije bilo u avio-prevozu. Karte se kupe ranije, obično se tvrdi da je bolje što ranije, iskustva putnika najčešće govori da je najjevtnije mesec dana pre leta. Pozor, po pravilu, ako odustanete od putovanja, ne vraća vam se ništa od sume koju ste platili! S retkim izuzecima gotovo sve ove kompanije prodaju karte isključivo preko Interneta, avio-karta i check in tj. ulaznica u avion se odštampaju kući (ako ih nemate odštampane Ryanair, na primer, će vam to naplatiti 40 eura). Zbog toga su mnogi koji su radili na aerodroima i u agencijama ostali bez posla ali je putnik uštedeo i novac i vreme.
Stajanje "u letu" i naplata WC-a?
Većina kompanija na check in-u, tj. ulaznici u avion, ne navodi broj sedišta u avionu, ali za tri do pet evra možete izabrati mesto. U celoj letelici sedi samo jedna klasa putnika. Radi uštede mesta, sedišta se ne mogu rasklopiti a uputstva u vezi sigurnosti su štampana na lepljivoj traci... Da bi svi tehnički troškovi bili što niži, low cost voze sa samo jednim tipom aviona – uglavnom Boing 737 ili Airbus A320.
Letovi su gotovo po pravilu u vreme kada je na nebu manja gužva i takse niže. Pristaje se, uglavnom, na manje, pa zato i jevtinije, vazdušne luke kojih oko većih gradova ima uvek nekoliko, na primer, bivši vojni i školski aerodromi. Pristati i odleteti s takvog aerodroma ima i mana i prednosti. Pošto su obično manji, procedure su brže, brže se udje i izadje iz aviona i aerodroma. Ali, na avio-karti stoji napisano Barcelona, a od aerodroma Girone do grada ima sat vožnje autom, koliko i iz Šarleroa do Brisela.
Nema pogadjanja i milosti za putnike koji imaju višak prtljaga (u avion može samo jedan komad, ništa preko toga, ni jakna, ni noteboke...) ili veću težinu od dozvoljene. Odraće vas, kilogram viška prtljaga stoji 10 evra pa naviše, ako zakasnite samo koji sekund nećete moći u avion, čak i ako avion kasni u odlasku. Potpisnik ovih redova pamti da kad je krajem 80-ih zakasnio na jedan let zbog prekida saobraćaja na auto-putu do aerodroma, kompanija mu je velikodušno izdala besplatno novu kartu za sutradan... Ali, politika novih kompanija je - zaoštriti maksimalno odgovornost putnika. I još nešto konkretno: pivo u avionu može biti i 10 evra.
Šef Ryanaira, najveće evropske low cost kompanije, famozni Michael O´Leary, povremeno pusti u javnost informacije tipa da se razmišlja o uvodjenju plaćanja toaleta u avionima i kesa za povraćanje, kao i da će putnici u cilju uštede ubuduće sami prenositi svoj prtljag do aviona.. Ima to smisla, putnici će više ceniti to što sada još imaju besplatno...
Ryanair je počeo u Evropi da leti 1991. Sada u Evropi ima stotinak low cost kompanija. Nedavno je, tačnije u noći izmedju 1. i 2. septembra, bankrotirao do lane najveći srednjevropski (slovačko-češki) niskotarfni prevoznik SkyEurope i objavio istovremeno da otkazuje sve letove. Hiljadama putnika koji su čekali na aerodromima i spremali se na povratak kući sa odmora ili za odlazak na odmor, šefovi kompanije hladno su poručili da ništa ne mogu da učine za njih i da se snadju sami... To, ipak, nijedna klasična avio-kompanija nije, koliko je poznato, dosad uradila a bilo je i medju njima bankrota... Ukratko, viša cena te karte obavezuje prevoznika da se ponaša korektno i kada je u bankrotu - pobrine se za putnike. No, u EU se posle iskustva sa SkyEurope planira da se i za avio-kompanije uvede obavezno osiguranje za slučaj bankrota, kakvo postoji kad su u pitanju turističke agencije, kako putnici ne bi ispaštali.
Na vodećem mestu u srednjevropskom regionu je sada madjarski VizzAir koji je odmah počeo da preuzima i linije na kojima je leteo SkyEurope
Nebo se demokratizovalo.. Lete i oni koji dosad to nisu mogli, jer sada to stoji mnogo manje nego ranije. Nije više nikakav problem skoknuti na neki koncert u London, na pivsko momačko večer u Prag, na izložbu u Rim, na kupanje na Costa Bravo, u posetu rodjacima u Švedskoj...Na izlete na jug Evrope dolazi se sve češće sa severa i zapada, bar jednom mesečno, mnogi su zajedno zakupili apartmane i menjaju se u njima...Kada prevoz košta minimalno 500 eura to se nije moglo češće od dva do tri puta godišnje. Iz Praga ćete sada pre stići bilo gde u Evropi, nego "pendolinom", prugom u Ostravu. I to za istu cenu...Mnogi pasionirani putnici sada se naputuju za godinu-dve dana koliko su raniji, isto tako pasionirani putnici, putovali za celi život. I tako su low cost više učinile za integraciju Evrope nego svi briselski političari zajedno...
Low cost menja ne samo navike ljudi nego i izgled i standarde aerodroma. To je kao neka vrsta povratka prirodi. Na početku su to bile samo piste s pristanišnom zgradom. Kada se razvio veliki biznis od avio- prevoza, izrasle su ogromne zgrade s podeljenim pristupima za biznis klasu, salonima, luksuznim buticima, restoranima...Low cost i njegovi putnici ništa od toga ne trebaju. Potrebni su im brzi i kratki „gateovi“, gde se ljudi mogu okupiti kao na velikoj autobuskoj stanici. Sa tim promenama moraju računati novi planeri i arhitekti. Što manje zaposlenih na aerodromu, to je usluga aerodroma jevinija...A na aerodromima low cost umeju ne samo uštedeti nego i zaraditi...Na primer, kada dovedu veliki broj putnika na aerodrom, koji je životario, a time i turista u taj kraj, baš onako kao što je Ryanair, kažu, spasio zadarski aerodrom koji se spremao na zatvaranje...
O tom šampionu low cost prevoza treba, ipak, reći nešto više. Ryanair je ukoliko se, računa samo medjunarodni avio-promet, najveći svetski vazdušni prevoznik, lane je prevezao 57,6 miliona putnika. S tim brojem putnika ova kompanija je najveća u Evropi i ukupno na 6.mestu na svetu, računajući i unutrašnji prevoz. Ispred Ryanaira na svetskoj rang-listi, koju redovno sastavlja svetsko udruženje avio- prevoznika (IATA), su nekoliko američkih i kineskih kompanija koje su orijentisane prvenstveno na domaći prevoz. Iza Ryanaira, na drugom mestu liste najvećih svetskih medjunarodnih prevoznika, jeste nemačka Lufthansa sa 42,1 miliona putnika. Visoko je plasiran i drugi po veličini nisko-tarifni prevoznik – britanski Easyjet (35,4 miliona) koji je na trećem mestu. U fiskalnom polugodju april-oktobar 2009. ova kompanija snizila je prosečnu cenu karte za 17 procenata (prosešna sada košta 39 eura) ali je broj prevezenih putnika povećala za 15 posto tj na 36 miliona i imala, takodje, znatne koristi od nižih cena goriva. U tekućem fiskalnom polugodju kompanija sprovodi dalje snižavanje tarifa od 20 posto...
Najveći vlasnik i šef, već rečeni O´Leary je krajnje neobičan (poslovni) čovek. Odgovara stereotipu bodrog Irca koji lupa šakom o sto i u čijem rečniku ne manjkaju vulgarnosti. Taj 48-godišnjak sa izgledom koji bi od njega sa uspehom načinio komičara, ustvari je poslovni genije što ga je učinilo jednim od najbogatijih Iraca. Sve uspeva da okrene u svoju korist, čak je kupio i licencu za taksi za svoj luksuzni mercedes kako bi onda mogao da koristi traku za autobuse na stalno preopterećenom putu do aerodroma u Dablinu. Od konferencija za štampu u stanju je da napravi predstavu. Vlasnike aerodrome naziva „derikožama“, Evropska komisija je po njemu „društvo glupaka“, British Airways su „preskupi mangupi“, šefovi i vlasnici agencija „lopovi koje treba javno obesiti“.
Štedi svuda. Osoblje ove kompanije ne sme da puni mobilne na poslu, samo sebi kupuje uniformu, plaća obuku, jelo na poslu...Kao da je nešto predosetio, on je lane u junu prizivao jednu „dobru ekonomsku recesiju, koja bi nam svima koristila i otreznila nas“. Sada je kriza tu, možda i nešto jača nego što nam je potrebno.
A on ima stalno nove ideje, ne samo o plaćanju toaleta. Nedavno je senzacionalno odjeknula informacija da Ryanair razmišlja i zajedno s jednom kineskom avio-kompanijom i jednim svetskim proizvodjačem aviona proverava mogućnosti da se u avionima, baš kao što to postoji i u gradskom masovnom prevozu, uvede stajanje. Iz Ryanaira je to ubrzo demantovano ali ta ideja je toliko zanimljiva, recimo starinski, revolucionarna da se sigurno ne može tek tako lako skinuti sa dnevnog reda.
Low cost prevoznici u evropi
Nabrajamo neke od njih:
Niki, InterSky (Austrija), Brussels Airlines (Belgija), Smart Wings (Češka), Cimber Sterling (Danska), Aigle Azur (Francuska), Air Berlin, GermanWings, TUIfly (Njemačka), Iceland Express (Island), Air Lingus (Irska), Blu-express, Meridiana, MyAir, Windjet (Italija), Transavia (Nizozemska), Norwegian Air Shuttle (Norveška), Air Italy Polska (Poljska), Blue Air (Rumunija), SkyExpress, S7 Airlines, Ural Airlines (Rusija), Vueling Airlines (Španjolska), Hoga Kusten Flyg, Kullaflyg, Malmo Aviation, Sundsvallsflyg (Švedska), easyJet Switzerland (Švicarska), Anadolyjet, Pegasus Airlines, Atlasjet, Onur Air (Turska). Vizz Air Ukraina (Ukrajina), BMIbaby, easyJet, Flybe, Jet 2m Monarch (V.Britanija)
(Preuzeto iz časopisa Kišobran – najzapadnijih srpskih novina)
