KUPI, PRODAJ, ODUZMI I DODAJ
Beograd -- Tzv. Stečajna mafija bila aktivna od 2003, za cilj imala sticanje bogatstva i moći, navodi se u optužnici.
U optužnici protiv Stečajne mafije, a do koje je došao Blic, do detalja se opisuje kako je ta grupa po znatno nižim cenama kupovala preduzeća u stečaju ili uzimala proviziju od njihove prodaje.
U optužnici se navodi da je jedan od članova grupe, Slobodan Radulović, direktor C marketa, koji je u bekstvu, spreman da finansijskim sredstvima pomogne ostalim članovima u osujećenju vođenja krivičnog postupka, pa i u bekstvu. U optužnici se navodi da je novac prebačen u inostranstvo i da njegov najveći deo nije otkriven.
Tužilaštvo se poziva na prisluškivane razgovore i navodi da je zabeleženo da Sekula Pijevčević, jedan od članova, navodi da je njegova imovina 15 miliona evra i da je razmišljao o tome da bude guverner Narodne banke Srbije. U optužnici se dodaje da iz iskaza Aleksandra Nikačevića proizlazi da je Pijevčević povezan sa određenom političkom strankom koja je bila na vlasti pre 5. oktobra 2000. i s nekim nosiocima vlasti posle tog datuma. Nikačević je nekada bio funkcioner Socijalističke partije Srbije.
Stečajna mafija je, prema navodima optužnice, bila aktivna od početka 2003. do dana hapšenja, 12. aprila ove godine, a cilj joj je bio sticanje dobiti i moći, tako što je po znatno nižim cenama preuzimala imovinu preduzeća u stečaju. Vođe su bile, prema optužnici, bile Goran Kljajević, predsednik Trgovinskog suda u Beogradu, Nemanja Jolović, advokat i stečajni upravnik nekoliko preduzeća, Sekula Pijevčević, vlasnik više privatnih firmi, Slobodan Radulović, i pokojni Miko Brašnjević, vlasnik više privatnih preduzeća, koji se ubio u pritvoru.
Pripadnici grupe bili su Delinka Đurđević, sudija Trgovinskog suda, Jasmina Kojić-Pavlović, advokatica, Milinko Brašnjević, brat pokojnog Mike, i Jelica Živković, direktorka Poštanske štedionice. Kriminalna grupa je, kupovinom po znatno nižim cenama od tržišnih, prema optužnici, dolazila do imovine preduzeća u stečaju, pri čemu je Pijevčević neposredno kontrolisao rad stečajnih upravnika i unovčavanje imovine, a u slučajevima gde grupa nije bila zainteresovana za kupovinu nekretnina i lokacija, nalazio je kupce i obezbeđivao im, uz proviziju, da postanu vlasnici.
