KO SE BOJI GOOGLEA?

Priredio:   Milan Đukić

Svetska Internet supersila pred ozbiljnim izazovima

Retko koja kompanija se razvijala toliko brzo i na toliko mnogo načina kao Google, najpopularniji svetski Internet pretraživač. Ta je tvrdnja tačna po svim pokazateljima: po rastu tržišne vrednosti i prihoda; broju korisnika koji svakodnevno pretražuju Web pomoću Googlea u potrazi za vestima, najbližoj piceriji ili satelitskom slikom susednog dvorišta; po broju oglašivača ili broju pravnih zastupnika i lobista.

Sve je to više nego dovoljno da izazove zabrinutost - paranoidnu ili opravdanu. Spisak onih koji mrze Google ili ga se plaše svakim danom je sve duži. TV mreže, izdavači i vlasnici dnevnih listova smatraju da je Google prerastao u diva besplatnim korišćenjem njihovog sadržaja. Telekomunikacione kompanije, kao što su AT&T i Verizon, veruju da se razvoj Googlea zasniva na besplatnoj upotrebi propusnog opsega koji one obezbeđuju i zato su više nego spremne i nestrpljive da se pojave kao konkurenti na predstojećem tenderu za radijski spektar. U mnogim malim firmama mrze Google jer su se oslanjale na iskorišćavanje formula za pretraživanje da bi obezbedile prva mesta na listi rezultata pretraživanja, ali su pale u Internetski ekvivalent pakla kada je Google izmenio svoje algoritme.

Na scenu stupaju i političari. Liberali ne vole Googleov sporazum s kineskim cenzorima. Konzervativci gunđaju zbog necenzurisanih video snimaka. Međutim, novi veliki strah ima veze sa zaštitom privatnosti korisnika. Googleov poslovni model podrazumeva da će korisnici pružati još više informacija o privatnim životima, koji će biti sačuvani u kompanijskom "oblaku" udaljenih računara. Ti podaci su pre svega zapisi o pretraživanjima koje je korisnik obavio (što je zapravo evidencija o njegovim interesovanjima) i odgovorima na reklame. Često se odnose i na e-poštu, kalendar, listu kontakata, dokumente, radne tabele, fotografije i video snimke. Uskoro bi među njima mogao da se nađe čak i zdravstveni karton korisnika i njegova precizna lokacija (koja će biti određivana pomoću mobilnog telefona).

Više JP Morgan, manje Bil Gejts

Google često porede s Microsoftom (što je, igrom slučaja ili namerno, još jedan opšti neprijatelj javnosti). Međutim, evolucija Googlea nalikuje razvoju industrije bankarstva. Baš kao što se finansijske institucije razvijaju da bi postale "skladišta" narodnog novca, Google se pretvara u čuvara mnogo veće i intimnije oblasti informacija o pojedincima. Da, to se odnosi i na njegove rivale među kojima su Yahoo i Microsoft. Ipak, Google će zbog obima i brzine kojom akumulira obilje informacija postati probni balon za određivanje granice koje društvo može da toleriše.

Ne pomaže ni to što se Google i odgovorni u kompaniji često smatraju arogantnim. Istini za volju, te pritužbe često stižu od konkurenata koji Googleov uspeh smatraju "kiselim grožđem". Mnoge druge, međutim, odbija neoboriva kompanijska uverenost u sopstvenu svetost - Google zaslužuje neograničeno poverenje. Možda su zato vlasnici Googlea za moto kompanije izabrali frazu "Ne budite zli" što eksplicitno navodi na pomisao da njihov cilj nije "da dođu do novca", što kaže Erik Šmit jedan od vlasnika, već "da se promeni svet u kojem živimo". Vlasnička struktura je postavljena tako da zaštiti tu viziju.

Ironično, ali ima nečeg nalik mutnim oblacima u koje se stapaju mnogostruke pritužbe na Google. Najbolje je podeliti ih u dva "kumulusa": skup "javnih" argumenata o tome kako treba uklopiti Google u usvojenu regulativu i skup "privatnih" žalopojki na račun direktora Googlea a koje se odnose na način kojim bi kompanija trebalo da se provuče kroz nadolazeću oluju. U oba slučaja, Google - nasuprot samoreklami - smatraju samo još jednom "zlom" kompanijom za skupljanje novca.

Zgrabi novac (i beži)

To stoga što, s tačke gledišta javnosti, glavni doprinos svih kompanija društvu potiče od stvaranja profita a ne poklanjanja i davanja. Google je dobar primer za to. Njegova "dobrota" se manje odnosi na priče o korporativnom altruizmu a više na nevidljivu ruku Adama Smita. Google pruža usluge koje mnogi korisnici smatraju korisnim - pre svega to je pomoć u pronalaženju informacija (besplatna) i omogućavanje oglašivačima da promovišu svoje proizvode dobro usmerenim načinom i sredstvima.

Imajući to na umu, na "progoniteljima" Googlea je da dokažu da je kriv i da čini nešto loše. Cena koju Google naplaćuje oglašivačima se određuje aukcijom, tako da je priča o monopolu ograničena i ne stoji na čvrstim nogama. Google tek treba da iskoristi svoj dominantan položaj na tržištu da bi "nadjačao" druge kao što je to uradio Microsoft. Ista prezumpcija nevinosti se odnosi i na zaštitu autorskih prava i privatnosti. Pretraživanje knjiga na Googleu, primera radi, bez sumnje pomaže izdavačima i autorima a ne šteti im, jer spasava knjige od zaborava i ohrabruje čitaoce da kupe knjige zaštićene autorskim pravima. Uprkos pričama u stilu Velikog brata o tome da u Googleu znaju šta će njihovi korisnici raditi sutra ili u bliskoj budućnosti, Google još uvek nije izdao poverenje korisnika kada je reč o zaštiti privatnosti. Ako ništa drugo, bolje se poneo i pružio je veći otpor vladama SAD i Kine od svojih rivala.

Drugim rečima, sukob interesa postaće neizbežan - posebno u pogledu zaštite privatnosti. Google istinski kontroliše točak koji bi, kako kompanija bude pružala i prodavala više usluga korisnicima, mogao da se okrene u dva smera. S jedne strane, Google bi mogao vrlo brzo dobrovoljno da uništi sve informacije o korisnicima. Time bi bila obezbeđena zaštita privatnosti, ali bi ograničila mogućnosti Googlea da ostvaruje profit prodajom oglašivačima informacija o tome šta korisnik traži, čime bi i usluge bile "obogaljene". Ako točak krene na drugu stranu i Google zadrži informacije, usluge će biti korisnije ali će doći do velike povrede privatnosti.

Odgovor, kao i s bankama u prošlosti, leži negde u sredini a položaj točka će se menjati kako se budu menjale poslovna situacija i okruženje. To će biti najveći javni interes kada je u pitanju Google. Međutim, kao što bankari (i Bil Gejts) mogu da posvedoče, javno mnenje postavlja izazov pred Googleove menadžere - kako da predstave svoje stavove i planove?

Jedna očigledna strategija je da se poverenje u Google osnaži tako što će sve postati transparentnije i tako što će više poslovnih procesa i planova biti dostupno sudu javnosti. Međutim, za tako nešto je neophodna istinska unutarnja promena. Činjenica da su osnivači kompanije koja pruža veliki broj usluga mladi ljudi, ne znači automatski da u iskrenost njihovih motiva ne treba sumnjati. Google je kapitalistička alatka i to vrlo korisna i efikasna. Zato je predstojeću oluju bolje sačekati na toj osnovi nego uz izabrani kompanijski slogan koji bi mogao da ih uništi.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...