Zahvaljujući Makronu francuska elita se najbrže bogati
Etiketu "predsednik bogatih" potvrđuje i statistika – francuski milijarderi su u prvom polugođu ove godine svoj imetak povećali za čak trećinu. A Bernar Arno je prestigao Bila Gejtsa i sada je drugi najbogatiji čovek sveta!
(foto, Emanuel Makron, predsednik Francuske za vreme konferencije za štampu u Jelisejskoj palati 25. aprila 2019.)
Sa etiketom "predsednik bogataša" suočava se Emaniel Makron (Emmanuel Macron) gotovo od početka svog mandata. Utisku da je predsednik eksponent gornjih slojeva društva doprinosi ne samo aktuelna politika poreskih olakšica za bogate nego i samo predsednikovo profesionalno poreklo. U visoku politiku stupio je direktno, iz čuvene bankarske kuće Rotšild (Rothschild). A sada se i statistički jasno pokazuje da je bogatima Makron kao predsednik jako koristan.
Od svih milijardera na svetu, kako se pokazalo, u prvom ovogodišnjem polugođu se najbrže bogatili francuski milijarderi. Njih 14, koji su na listi 500 najbogatijih ljudi na svetu agencije Blumberg (Bloomberg), bogatiji za pola godine za ukupno 78 milijardi dolara, tojest bogatstvo su povećali 35 posto. To je preko dva puta brže nego kod ostalih milijardera (američki milijarderi su bogatiji za 15, kineski za 17 posto...) Posle francuskih milijardera najviše su se obogatili tajlandski (33 posto), singapurski (31) i japanski milijarderi (24 procenta).
Kako se primećuje u analizi veba Biznis Insajder (Business Insider), značajan udeo u bogaćenju francuskih milijardera ima u ovoj zemlji tradicionalno jak segment luksuzne robe.Vrednost akcije svetski poznate kompanije LVMH, specijalizovane za luksuznu modu, skočila je od početka ove godine za čak 47 posto. Ova godina donela je rast akcija od 29 procenata koncernu Kering (Kerring) tj marki kao što su Guči (Gucci), Iv Sen Loran (Yves Saint Laurent)... Akcije kozmetike Loreal (L'Oreal) su porasle za četvrtinu.
Zato je i ove godine došlo i do upadljive rokade na lestvici najbogatijih ljudi na planeti i to upravo u korist onih iz Francuske. Najbogatiji Francuz - šef LVHM Bernar Arno (Bernard Arnault) prestigao je osnivača Majkrosofta (Microsoft) Bila Gejtsa (Bill Gates) i na listi je sada odmah iza osnivača Amazona Džefa (Jeff) Bezosa, koji je neprikosnoven na prvom mestu. Arno je "težak" 107,6 milijarde dolara.
To pokazuju i drugi podaci. Na primer, lane je 13 najbogatijih Francuza postalo bogatije za ukupno 27,6 milijarde dolara, odnosno za svega trećinu rasta ove godine. Francuska je, prema časopisu Forbs (The Forbes), sada zemlja sa 42 dolarska milijardera. A čak tri od četiri evropska milijardera koji su na lestvici od dvadest dvojice najbogatijih ljudi na svetu su Francuzi!
O čemu govori ovakvo bogaćenja najbogatijih u Francuskoj? Makron je ušao u Jelisejsku palatu sa planom širokog poreskog rasterećenja. Posebno mu je na udaru bilo oporezivanje tzv uspešnih odnosno ekstra-oporezivanje pojedinaca s najvišim prihodima koje je uveo njegov prehodnik socijalista Oland (Holland), kao i linearno oporezivanje svih kapitalnih dobiti od 30 posto.
Te korake Makron opravdava povećavanjem bruto društvenog produkta i privlačenjem stranih investitora. Obećava i “povratak” bogatih Francuza iz i inostranstva koje su tamo oterali visoki poreski nameti prethodnih vlada. Jedan od takvih “sebičnjaka” je i glumac Žerar Depardje (Gerrard Depardieu) koji je od poreza pobegao čak u Rusiju. Da li će se ovaj glumac, koji je postao i ruski građanin, vratiti u otadžbinu nepoznato je, ali, kako su izračunali istraživači Instituta za javne politike (IPP-Institut des Politiques Publiques) sasvim sigurno je da od Makronovih reformi maksimalno profitira samo jedan procenat najbogatijih Francuza.
Samo ove godine, kako prenosi Fajnešnel Tajms (FT-The Financial Times), najbogatija francuske domaćinstva su već bogatija za 2,3 posto zahvaljući Makronovim promenama u oporezivanju kapitala.
Reforme koje je su sprovedene lane u Fracuskoj, imale su blagotvoran uticaj na najbogatije. Čista primanja 150 hiljada najbogatijih domaćinstava su porasla za 7,9 posto, a 30 hiljada najbogatijih za čak 17,5 procenata.
Što se tiče siromašnih, tj. onih sa prosečnim primanjima i primanjima ispod proseka to tako ni izdaleka nije bilo. Njihova situacija se poboljšala za samo 0,5 odnosno 1,7 posto. A oni najsiromašniji, koji žive od socijalnih pomoći, nisu dobili ništa, zaključuje FT.
Nije zato nikakvo čudo što vladavinu Makrona prate talasi masovnih protesta takozvanih žutih prsluka koji odbijaju dalje prenošenje društvenih troškova na nižu i srednju klasu. Trenutno su utihli ali to je čini se više mir pred novu buru...
