Černobil i ukrajinski turizam

M.L.

Novi ukrajinski predsednik Zelenski planira da iskoristi turistički potencijal Černobila kao "jedinstvenog mesta planete"
(foto, nova kupola iznad, havarisanog u prošlom veku, nuklearnog reaktora u Černobilju)

Ukrajina želi da privuče što više stranih turista u zatvorenu zonu u okolini bivše nuklearne centrale Černobil u kojoj je 1986. došlo do eksplozije reaktora i ogromnog nekontrolisanog širenja radioaktivnosti što je bila najteža nuklearna havarija u istoriji.

"Prestanimo konačno da zastrašujemo turiste i pretvorimo zatvorenu zonu oko centrale u magnet za naučnike i turiste", izjavio  je, kako javlja AP, novi ukrajinski predsednik Volodomir Zelenski na jučerašnjem otkrivanju novog zaštitnog oklopa, postavljenog nad havarisanim, četvrtim reaktorom u ovoj nuklearki.

cernobil-1986

Pogled na nuklearnu elektranu u Černobilu, aprila 1986. godine, nekoliko dana posle nuklearne nesreće. Ispred dimnjaka je uništeni reaktor br. 4

Gradnja ovog pokrivača trajala je devet godina, a troškovi celog projekta, koji je realizovan pod nadzorom Evropske banke za obnovu i razvoj, dostigli su 2,2 milijarde evra. EU je projekt podržala sa 430 miliona evra. Černobil je, prema Zelenskom, doprinosio negativnoj slici o Ukrajini u inostranstvu i sada je vreme da se to promeni.

"Černobil je unikatno mesto naše planete gde se priroda obnavlja posle globalne katastrofe, koju je izazvao čovek. To je zaista ´mesto duhova´.  Moramo to mesto pokazati svetu-naučnicima, ekolozima, historičarima, turistima", smatra Zelenski koji je od nedavno predsednik Ukrajine, posle ubedljive pobede na izborima maja ove godine.

U zatvorenu, kontaminiranu zonu ukrajinske vlasti su počeli puštati prve posetioce 2011. kada je radijacija u zoni pala na dozvoljeni nivo. Novi zaštitni pokrivač bi trebalo da ograniči širenje radio-aktivnog zračenja tokom narednih 100 godina.

Dana 26. aprila 1986. prilikom testa novog bezbednosnog sistema došlo je do pregrevanja a potom i eksplozije reaktora i oslobađanja u vazduhu radioaktivnnog oblaka koji se raširio po teritoriji sovjetskih republika Ukrajine, Belorusije, Rusije, Litvanije i Letonije, a potom i niza evropskih zemalja, na primer, Švedske, Austrije, Norveške, Nemačke, Finske, Poljske, Čehoslovačke, Rumunije, bivše Jugoslavije i Grčke.

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...