Prve biznis-ptice napuštaju London Siti

Petar Popović

Prvih 275 finansijskih firmi, s fondovima vrednosti hiljadu i 200 milijardi dolara, započelo je preseljavanje iz jedne od prestonica svetskih finansija u Dablin, Frankfurt i druge centre EU. Koliko je još izlaza potrebno da bi Engleska izašla iz EU?
(ilustracija, London siti, centralna biznis zona na obali Temze)

Prve finansijske izbeglice napuštaju londonski Siti i biraju, u zamenu za famoznu berzu, Frankfurt ili Dablin.

Egocentrična engleska izreka o magli i kanalu, zbog koje je “odsečen i ne vidi se kontinent”, nije nikako više primenljiva. Mnogo svedoka događaja piše da je u magli “bregzita” odsečena i bez jasnog izlaza ustvari - Britanija.

Hiljadu i 200 milijardi dolara doseže vrednost fondova koje 275 finansijskih firmi u čijem je to vlasništvu, preseljava ovog trenutka iz Velike Britanije u EU, zajedno sa imovinom i osobljem (“Brexit sees financial firms fleeing Britain to the EU”, DW com ).

Ima laika sklonih da u funkcionisanju berze zapaze elemente kocke, ali takva poređenja daleko su od stvarnosti. Na berzi, procenjivanje rizika i odluke o kupovinama i prodajama, počivaju na analizama kretanja robe i novca, čija solidnost ume da nadmaši i analitički produkt instituta.

Ovaj ešalon u otstupanju, koji napušta London, ne zapaža dovoljno vedrine na njegovom horizontu, zamračenom britanskim tamo-amo uslovima “razvoda sa Evropom”, i ne želi da rizikuje. Žuri na pozicije uz finansijska tržišta koja će, mogućno je, nadmašiti drevno britansko tržište.

Siti još neuzdrman, mada...

Pokret firmi iz Londona je “neizbežna posledica političkih okolnosti oko bregzita”, citiran je u Evropi Bregzitometar, novi finansijski tink-tenk (analitičko savetodavno telo), koji je publikovao vest o selidbi.

Dominantna pozicija Sitija, kao globalnog finansijskog centra, još je netaknuta.

Ipak, bregzit je prinudio finansijske firme da se pripreme za pojavu bilo kog regulativnog okruženja, koje se može pojaviti između EU i Britanije, u produžetku pregovora.

Destinacija Dablin

Najveći broj selidbi, čak 100, usmeren je prema Dablinu, “koji bi mogao postati post-bregzit centar za visokoprofilisane aset-menadžment firme kao Goldman Saks i Morgan Stenli investment menadžment”, prognozira Bregzitometar.

Drugi u redosledu destinacija je Luksemburg, sa 60 tu preseljenih lokacija aktivnosti, treći Pariz (41), onda Frankfurt (40) i Amsterdam (32), navedeno je.

Kombinovana očekivana cena ovog transfera aktivnosti iz Londona u Evropu izračunata je na oko četiri milijarde dolara.

U izveštaju se navodi da je, “kao odgovor na bregzit”, u zemlje EU preseljeno 5.000 zaposlenih u ovim firmama i taj broj je u porastu.

Samo banke i investicione banke prebacile su oko 800 milijardi funti sredstava (923 milijarde evra) iz Britanije u EU, “što doseže 10 procenata svih bankarskih sredstava u Britaniji”.

Procena je izvedena na osnovu izveštaja svega malog broja firmi koje su javile da se preseljavaju.

Prvi izbor banaka - Frankfurt

“Biznis će produžiti da otiče iz Londona u EU, s više aktivnosti uknjiženih posredstvom lokalnih filijala”, izjavio je Rojtersu Vilijam Rajt, osnivač i direktor Nju fajnenšel, prognozirajući “opadanje uticaja UK u evropskom bankarstvu” i smanjivanje finansijskih usluga.

Frankfurt, bankarski centar EU i sedište Evropske centralne banke, deluje kao prvi izbor banaka koje se sele iz Londona. Oko 90 odsto prelokacija u Frankfurt su banke.

U utorak, Vestminster će se izjasniti o “dopunjenom” bregzit sporazumu premijera Tereze Mej sa EU.

Ukoliko Parlament ne odobri “dil”, moglo bi se dogoditi da Britanija 29. marta napusti EU bez tzv. prelaznog perioda. Britanska “finansijska industrija” pripravna je za svaki obrt.

Dil i revidirani dil

Rob Madž, iz nemačkog Dojče vele, uradio je nekoliko scenarija mogućnog daljeg obrta u ovoj britansko-evropskoj aferi s razvodom.

U utorak, gospođa Mej dolazi pred Donji dom, radi ponovnog glasanja o sporazumu Londona s Briselom.Prvo glasanje, meseca januara, završeno je katastrofalno za premijera, sa 432 glasa (naspram 202) protiv njenog plana “za glatki bregzit i 21 mesec vremena da se pregovara o sporazumu o slobodnoj trgovini”.

Ukoliko “revidirani dil” prođe, onda sledi još samo zalaz u “sitna crevca” zakona potrebnog za primenu sporazuma.

Ukoliko pak ne (o čemu će se znati 13. marta, u sredu), politička mučenica Tereza mogla bi inicirati debatu “o napuštanju EU, bez dogovora”.

To znači, bez tzv. prelaznog perioda. Potrošači, biznis i javne ustanove, imali bi u tom slučaju da se adaptiraju smesta na novu situaciju.

Irci na dve strane granice

Pitanje granice između Republike Irske i Severne Irske, u Britaniji, ostalo bi nerešeno, s eksplozivnim potencijalom posledica, jer između jednih i drugih Iraca, vratila bi se u stvarnost “tvrda” državna granica.

Dogodi li se, pa u Parlamentu ni to ne prođe, Tereza Mej bi, kao treće, mogla da krene sa inicijativom da se period pregovaranja Britanije sa EU od dve godine (čl. 50)... produži. Eventualno, do juna 2019.

U slučaju takvog britanskog “da”, premijerku bi očekivao put u Brisel da za produžetak roka pregovaranja pridobije Evropu.

I, posle toga, novi scenario i nove opcije - čitava jedna knjiga političkih saga o Engleskoj i od nje preziranoj Evropi, od koje London ne uspeva da se odvoji.

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...