Imaju li troškovi za mundijal ekonomski smisao?

M. L.

Organizatori Svetskog fudbalskog prvenstva u Rusiji očekuju da će prvenstvo do 2023. doneti zemlji 30,8 milijardi dolara. Svetski ekonomski forum upozorava, međutim, da preovlađuje stav među ekonomistima, kako se organizacije mundijala ne isplate sasvim
(Moscow, 14.06.2018 - ulična zabava u Moskvi uoči svečanog otvaranja Svetskog fudbalskog prvenstva 2018.)

Fudbalska prvenstva sveta, kao i drugi veliki sportski događaji, sigurno mogu ojačati nacionalnu ekonomiju jer privlače turiste, podržavaju gradnju važnih infrastrukturnih objekata i promovišu zemlju i njene gradove kao povoljne lokacije za preduzništvo. Ipak, troškovi za postizanje tih ciljeva, prema Svetskom ekonomskom forumu (WEF), su iznad ekonomskih prinosa...

Jedan od glavnih razloga jeste to što bi sredstva utrošena za novu infrastrukturu ili njenu modernizaciju, verovatno, bila bolje iskorišćena u dugoročnim investicijama u važne oblasti ekonomije. Intenzivna gradnja je obično opravdana u slučaju da u kratkoročnom pogledu podrži ekonomski rast a bolja infrastruktura donese društvu dugoročni efekat. To znači da bi investicije trebalo da dovedu do povećanja bruto društvenog proizvoda (BDP). WEF, međutim, upozorava da u ovome nedostaje akcenat na tzv inkluzivni rast tj onaj koji pomaže u smanjivanju siromaštva i poboljšanju životnog standarda i ima trajni karakter.

Skupa gradnja i održavanje

U slučaju sportske infrastrukture, skupa je ne samo njena gradnja, nego i održavanje. Često je teško koristiti je, bar onoliko koliko da se pokriju troškovi za održavanje. Najskuplji stadion u Brazilu, sagrađen za potrebe Mundijala, pretvoren  je u parkiralište!!! Priprema tog svetskog prvenstva stajala je ovu zemlju 11 do 14 milijardi dolara, a nacionalni revizor je pokazao da su troškovi za ovo prvenstvo bili dva puta veći nego godišnji račun za socijalu u ovoj zemlji.  

Problematično je i pitanje prihoda od turizma. Veliki sportski događaji svakako privlače hiljade ljubitelja sporta i navijača. Na drugoj strani, mogu odvratiti obične turiste od posete i izazvati odliv posetilaca turistički razvijenijih mesta. Kada je reč o tome da li veliki sportski događaji povećavaju ukupni porast broja turista, ima dosta dokaza da se događa upravo suprotno. A i u slučaju da broj tusita poraste, to još ne znači da će to doneti očekivanu zaradu s obzirom na visoke troškove u vezi s privlačenjem  turista.

Uoči Mundijala u Južnoafričkoj republici 2010, očekivalo se da će ovaj događaj privući oko 450 hiljada posetilaca. Došlo ih je, međutim, oko 300 hiljada. A godišnji prihod od turizma je porastao za oko četvrtinu ali i to zahvaljući povećanim državnim troškovima za reklamu i propagandu koji  su u celini bili ravni jednonedeljnoj zaradi svih zaposlenih u zemlji.   

Analitičari očekuju da će najveću korist od organizacije Svetskog fudbalskog prvenstva u Rusiji imati, uglavnom, turizam. Na drugoj strani ima računica da bi taj efekat mogao biti dosta nizak...

Međunarodne sportske asocijacije dobijaju najviše

Organizatori imaju nekoliko izvora prihoda kao što su prodaja ulaznica, prigodne robe, sponzorstva, licencni ugovori... Daleko najznačajniji izvor jesu, međutim, prava na televizijske prenose. No, rukovodeći organi, koji stoje iza ovih akcija, polažu prava na sve veći deo prihoda od prenosa što ozbiljno smanjuje očekivane prihode zemalja - domaćina.

Međunarodni olimpijski komitet, na primer, sada dobija 70 procenata od televizijskih prihoda sa olimpijskih igara, a između 1960. i 1980 dobijao je svega četiri procenta. FIFA je 2014. dobila od Svetskog porvenstva u Brazilu ukupno pet milijardi dolara, polovina od toga je poticala od televizijskih prava. A njeni izdaci na organizaciju turnira su bili nikakvi ili blizu nule.

Sve ovo, ipak, ne znači da organizovanje Mundijala nema smisla. Veliki sportski događaji spadaju u malo stvari koje povezuju celu planetu. Sport je izuzetno jako sredstvo za prevazilaženje svih društvenih, klasnih i rasnih, razlika. Upravo zato, dodaje WEF, „nije „sasvim fer ograničiti ove događaje samo na računice i statistike“. Jer, sportske priredbe su faktor dobrog raspoloženja i izvori inspiracije za uspeh koji mogu pokrenuti decu i odrasle na bavljenje sportom. A Goldman Saks čak navodi da akcije na berzama u zemljama-domaćinima porastu makar kratkoročno...


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...