DA LI JE ZA JEDAN DOLAR KUPLJEN DUG OD 600 MILIONA DOLARA?

„Železara Smederevo“, bivši „Ju es Stil Srbija“ u utorak je obustavila proizvodnju na deset dana, kako je izjavio v.d. generalnog direktora Vukoica Šćekić, zbog nevremena i nemogućnosti snabdevanja sirovinama. Zaposleni će otići na godišnji odmor ili plaćeno odsustvo na kome će dobijati 60 odsto zarade.

Vukoica Šćekić

Kako su nastali i gde su "nestali" gubici

Zaustavljanje proizvodnje u fabrici je obično loša vest, ali ovoga puta ide u korist poreskih obveznika Srbije. Svaki radni dan železare je čist gubitak s obzirom da je u poslednje tri godine napravila gubitke od preko 600 miliona dolara ili skoro 550.000 dolara dnevno. U 2009. godini gubitak železare iznosio je 14,67 milijardi dinara, što je po ondašnjem kursu iznosilo 219,8 miliona dolara. Naredne godine gubitak je bio 15 milijardi dinara, a u dolarima 189,3 miliona. „Ju es stil“ nije objavio finansijske rezultate za prošlu godinu, ali se u saopštenju centrale iz Pitsburga napominje da su gubici preko 200 miliona dolara u 2011. Poslednja godina kada je smederevska železara poslovala sa plusom bila je 2008. godina, kada je ostvarena dobit od svega 50 miliona evra.

Kada kompanija napravi preko 600 miliona dolara gubitka za tri godine, teško je poverovati u tvrdnje vlasti da nema nikakvih dugova i da je ostavila obrtni kapital i zalihe u vrednosti od 100 miliona dolara. Dok Vlada ne objavi ugovor o kupovini železare, ako ga objavi, ostaće pitanje da li je država za jedan dolar u stvari kupila ogromne dugove fabrike. Za američku stranu izgleda da je sve gotovo, jer je Internet strana železare ugašena a sa Internet prezentacije kompanije u Pitsburgu već je skinuta Srbija.

Odlaskom Amerikanaca vraćen je naziv Železara Smederevo

Ekonomista Milan Kovačević objašnjava da bi prema novom zakonu o privrednim društvima, kapital železare mogao postati dug.

„Amerikanci su gubitke nadoknađivali tzv dodatnim uplatama kapitala, koje su se prema dosadašnjem zakonu vodile kao kapital, a mogle su biti vraćene matici. Prema novom Zakonu o privrednim društvima koji je stupio na snagu 1. februara, ta kategorija se ukida i taj dodatni kapital postaje dug i vodi se kao kredit. Na kraju 2010. Godine - bilansi za 2011. još nisu poznati - u bilansima je stajalo 44 milijarde dinara, odnosno oko 440 miliona evra takvog kapitala koji su uplatili Amerikanci. Oni su uplatili 440 miliona evra koji se vodio kao kapital, ali je u stvari prikriveni gubitak. Ja nigde nisam čuo da su oni taj dug otpisali. Uz dug prema dobavljačima od oko 150 miliona evra, a glavni dobavljač za rudu gvožđa i koks bio je „Ju es stil“ iz Amerike, smederevska železara duguje Amerikancima oko 600 miliona evra. Pitanje je šta ugovor krije o tome, a ja sumnjam da su Amerikanci jednostavno otpisali taj dug“, upozorava Kovačević, dodajući da ispada da je država u stvari platila 440 miliona evra gubitaša, a prikazala da je platila jedan dolar.

Finansijski pokazatelji smederevske železare za 2009. i 2010, a verovatno i 2011. su katastrofalni. Fabrika ima dug od preko 600 miliona evra, a ukupna imovina vredi 330 miliona. U 2010. godini gubitak iznad visine kapitala iznosio je 190 miliona evra, što je skoro pet puta više nego u 2009. godini kada je iznosio oko 40 miliona evra. Ovo znači da je Železara već tri godine praktično u bankrotu, a samo se održavala u životu zahvaljujući pozajmicama iz centrale.

Tvrdnji da fabrika nema dugova ne ide u prilog ni stavka iz tokova kapitala iz 2010. godine gde se jasno vidi stavka o kreditu od 15,17 milijardi dinara.

Objašnjenje za gašenje i druge peći je da nema materijala za normalan rad

Železara odavno blizu bankrotstva

Pokazatelji profitabilnosti i solventnosti su u minusu, pa je tako prinos na aktivu 2009. godine bio -36,54 odsto, a 2010. godine -22,3 odsto. Pokazatelj koliko je kompanija blizu bankrotstvu „Altam Z score“ od 0,8329 pokazuje da je kompanija u zoni bankrotstva, jer je donja granica 1,2. Od konačnog bankrotstva može je spasiti investiranje u iznosu od bar 50 milijardi dinara, samo je pitanje ko bi uopšte uložio toliki novac u ovu kompaniju. Takođe, kompanija iz sopstvenih sredstava ne može započeti bilo kakvu proizvodnju.

Država je preuzela fabriku da bi spasila više od 5.000 radnih mesta. Da je samo preuzela da plaća plate radnicima to bi je koštalo oko 50 miliona evra godišnje, a ovako je preuzela i gubitak koji je nekoliko puta veći. Državni sekretar Dušan Nikezić je najavio da će održavanje železare koštati 100 miliona evra godišnje, mada je verovatnije da se radi o približno dvostruko većoj cifri budući da su se poslednjih godina gubici kretali oko 200 mliona dolara.

Posle gašenja obe peći (najmanje na 10 dana) u Železari Smederevo ostaće
da rade samo radnici na održavanju opreme

„Profitabilnije je bilo plaćati radnicima plate, ugasiti peći i čekati kupca. Spasili su navodno 5.000 radnih mesta a, s druge strane, moraće da povećaju poreze, pre svega PDV, za sedam miliona građana“, smatra Kovačević.

On ističe da je bolje bilo pustiti kompaniju u stečaj a onda bi, ako se dodatne uplate kapitala iz Amerike posmatraju kao kapital, „Ju es stil“ morao to da otpiše. Međutim, ako se bude vodio po novom zakonu kao dug, onda će se pojaviti kao poverilac, uzeti pare od eventualne prodaje, a državi kao vlasniku neće ostati ništa“, objašnjava Kovačević.

On napominje i da su najave kako će se proizvodnja u železari finansirati iz kredita banaka, čista zamena teza jer banke će dati kredit samo uz garanciju države, što je u stvari javni dug.

„Niko ni pijan bi dao kredit železari bez garancija države. Kada dođe na naplatu, banka će se direktno obratiti onom ko je dao garanciju. To je čist javni dug, samo što neće biti proknjižen“, napominje Kovačević.