BELI NEBESKI KIT - LUKSUZNA LETILICA

Francuski dizajner Žan-Mari Masud ima viziju - ogromnog belog kita s perajima. Futuristički Mobi Dik je zapravo vazdušni brod u kojem je luksuzni hotel. Gosti "Oblaka s ljudima", kako je ambiciozni projekat nazvan, moći će da uživaju u najlepšim pejzažima i predelima na svetu s neba - ukoliko letilica ikada uspe da poleti.

Futuristička letilica "Oblak s ljudima" podseća na kita. Moćni dirižabl će prevoziti turiste u luksuznom hotelu.

Massaud Studio, kompanija koja je pokrenula projekat, promoviše futurističku letilicu kao ekološko sredstvo za turistička putovanja. Prema rečima portparola kompanije, Aurelije Ulrih, u prirodnim lepotama će turisti uživati s neba umesto njihovog uništavanja ili promene turističkom infrastrukturom.

Leteći hotel

Masudovi planovi predviđaju nebeski hotel s dvadeset soba, u kojima će se baškariti 40 gostiju uz 15 članova posade odnosno zaposlenih u hotelu. Gosti će se zabavljati i odmarati u restoranu, studiju za fitnes, baru i biblioteci, svet ispod sebe će posmatrati kroz ogromne panoramske prozore a moći će da se sunčaju na platformi na vrhu letilice. Najveća brzina ovog nebeskog kita biće 170 km/h, ali će - zbog boljeg i udobnijeg razgledanja i uživanja - uglavnom putovati brzinom od 130 km/h. Letilica će biti dugačka 210, široka 82 a visoka 52 metra. U vazduhu će, bez sletanja, moći da ostane najviše tri dana a dopunjavaće se gorivom na svakih 5.000 kilometara.

Međutim, nije sasvim jasno kako će letilica, koju je dizajnirao Francuz Žan-Mari Masud, uzletati i sletati...

Masud (41) je u projekat uključio poznatog, uglednog partnera - francuski aeronautički istraživački centar Onera, koji će razviti neophodnu tehnologiju. Detalji projekta biće naknadno predstavljeni javnosti, a za sada se ne znaju niti postoje planovi o tehnologiji za pokretanje i uzletanje/sletanje letilice.

Prema postojećim nacrtima, hotel će nositi masivno "plovilo" ispunjeno gasom, zapremine 520.000 kubnih metara. Ulrihova kaže da će biti moguće napraviti i manju verziju, ukoliko letilica-hotel predviđenih dimenzija ne bude isplativa ili tehnički ostvariva. Masudova kompanija još uvek nije pronašla investitore, ali se Masud i njegovi saradnici nadaju da će hotel biti "otvoren" 2020. godine.

... pošto je mehanizam propulzije samo jedan od tehničkih detalja koje tek treba osmisliti i razraditi.

Debela cigara s malim krilima

Danas, 156 godina nakon što je francuski inženjer Anri Žifard obavio prvi let vazdušnim brodom na motorni pogon, dirižabli su ponovo predmet velikog interesovanja, jer preduzetnici maštare o korišćenju egzotičnih letilica u turističke svrhe. Do sada su korišćeni samo za kratke turističke ekskurzije; smatralo se da duža putovanja nisu finansijski isplativa. Međutim, američka kompanija WorldWide Aeros Corporation je nedavno predstavila planove za gradnju hibrida dirižabl-avion koji bi mogao da se koristi za duža vazdušna krstarenja.

Leteći kit će hotelske sobe imati na drugoj palubi a panoramsku terasu na vrhu.

Takozvani Aeroscraft ima sposobnost sabijanja helijuma - gasa lakšeg od vazduha koji se koristi za podizanje (uzletanje) letilice - što omogućava promenu težine prilikom poletanja i sletanja. Pored toga, 30 procenata potiska ova letilica dobija zahvaljujući svom aerodinamičkom obliku.

Ovo je hotel u kojem gostima pogled na okolinu nikada neće dosaditi...

Za razliku od cepelina, putnička kabina zapremine 500 kubnih metara će se nalaziti neposredno u samom Aeroscraftu. Ova letilica, čiji je manji prototip već u izgradnji, kretaće se brzinom od 220 km/h. Ipak, Aeroscraft, koji nalikuje debeloj cigari s malim krilima, se teško može nazvati elegantnom letelicom. Kada je reč o dizajnu, Masudova letilica je neuporedivo lepša i bolja - bez obzira na to što u francuskoj kompaniji izgleda smatraju da je tehnologija od sekundarnog značaja.

... mada će u letilici biti i bar, biblioteka i studio za fitnes, ukoliko posmatranje predela koji promiču postane zamorno.

Zapravo, Masud je već dobio nagradu za dizajn svoje letelice od Pariskog instituta za industrijski dizajn APCI. Nagradu "Design Observeur" dobio je delom i zbog toga što je projekat objedinio partnere koji u drugim prilikama sigurno ne bi bili zajedno: dizajnera, aeronautički istraživački centar i potencijalnog investitora.