BELGIJANCIMA MAKSI, MIŠKOVIĆU DUGOVI?
Delta Maksi u svom sastavu ima preko 500 objekata, uglavnom Maksija i Tempo hipermarketa i posluje u BiH, Crnoj Gori i Bugarskoj. Planirani prihod u ovoj godini iznosi 1,74 milijarde evra.
Miroslav Mišković, vlasnik Delta holdinga ovih dana otvara hipermarkete u Banja Luci i Sofiji, dok svi u Srbiji čekaju da vide ko će postati novi vlasnik "bisera" ovog holdinga, maloprodajnog lanca Delta Maksi. Da li se radi o biseru koji donosi novac ili "crnom", koji je pretrpan dugovima i hipotekama, na novom kupcu je da otkrije. U septembru ove godine iz Delte su javno obznanili da će 50 odsto Maksija prodati stranom partneru, ali ni do sada nisu objavili kome. Jedino što je javnost saznala iz ove kompanije je da je za najveći maloprodajni lanac u Srbiji zainteresovan belgijski trgovinski lanac "Delez" i više investicionih fondova iz Evrope i SAD. Samo nekoliko dana kasnije ministar trgovine Slobodan Milosavljević, koga neki zlobnici zovu i "ministar za Deltu", razrešio je misteriju i izjavio da se ipak radi o belgijskom trgovinskom lancu "Delez", čiji predstavnici su mu otkrili svoje namere. On je tada rekao da će posao kupoprodaje Maksija biti gotov za dva do tri meseca.
Još letos se tvrdilo da Delta nije na prodaju
A pre petnaestak dana saznali smo i da će Delta Maksi uskoro biti prodat preko srpskih banaka, a porez na ovu transakciju biće plaćen takođe u Srbiji, iako je vlasnik Delta Maksija "Hemslejd limited" iz Nikozije i ova firma je faktički kiparska. Tako je priča o prodaji najvećeg, a prema odluci Komisije za zaštitu konkurencije i monopolskog trgovinskog lanca vraćena na početak i na poziv Borisa Tadića, predsednika Srbije, da srpski biznismeni treba poreze da plaćaju u Srbiji, a ne novac da sele na "of šor" ostrva.
On je u maju ove godine pokrenuo kampanju da tajkuni pomognu državi, prvo ih pozivajući da vrate firme sa "of šor" destinacija u Srbiju, pa potom da izgrade "tajkunski most", pa se nedavno krenulo i u pravljenje poreza specijalno za "of šor" kompanije koje rade u Srbiji. Izgleda da se predsedničkom hajkom na tajkune na čistac isterao najveći među njima, mada neki tvrde da je cela priča i počela baš zbog prodaje dela Miškovićeve kompanije. Sada je, za razliku od 2003. godine kada je Delta banka prodata takođe kao kiparska firma za oko 350 miliona evra i bez dinara plaćenog poreza u Srbiji, državna kasa prazna, a dobrih državnih firmi za privatizaciju je ponestalo.
Kako kažu u Delti, čak su unajmili i renomiranog poreskog savetnika da utvrdi način da se porez uplati u Srbiji.
Jedino što još ostaje kao nepoznanica je suma za koju će pola Delta Maksija biti prodato. U jednim dnevnim novinama objavljeno je da je 51 odsto Maksija već prodato za 800 miliona evra, ali ta informacija niti je demantovana niti je potvrđena. Ukoliko bi Delta Maksi bio prodat za tu cifru, mada mnogi sumnjaju da je to moguće u vreme krize i za dugovima opterećenu kompaniju, porez na ovu transakciju iznosio bi 120 miliona evra.
Ono što se zna je da je na kraju 2008. godine Delta M bila najzaduženija privatna kompanija u Srbiji, sa kreditima od 900 miliona evra. Dobar deo ovih kredita obezbeđen je hipotekama na objekte Delta Maksija. Na kraju 2009. godine Delta Maksi imao je 147,6 miliona evra dugoročnih obaveza, a pre svega dugoročnih kredita, i čak 317,2 miliona evra kratkoročnih obaveza, od čega je skoro 100 miliona evra finansijskih obaveza.
Razlog zašto prodaja dela Delta Maksija možda neće stići da se obavi do kraja ove godine je i iznenadni rat između Miroslava Miškovića i njegove dugogodišnje saradnice i potpredsednice Delta holdinga Milke Forcan. Nakon što je napustila Deltu, Milka Forcan je ušla u otvoren sukob sa Miškovićem, blokirajući račun jednoj od firmi Delta holdinga, Delta staru zbog duga prema Jugohemiji. Delta je podnela tužbu protiv Milke Forcan koja bila predsednik UO Jugohemije i njene sestre Smiljke Mileusnić Adžić direktorke ove firme za zloupotrebu položaja i nelegalno otuđenje imovine Delta holdinga.
U priču se nedugo potom uključio i muž Milke Forcan, Branko sa potraživanjem od devet odsto akcija Delta Maksija, na ime rada u ovoj kompaniji i navodnog obećanja Miroslava Miškovića. Tako je u julu ove godine Okružni sud u Nikoziji izrekao privremenu meru "Hemslejdu" zabrane raspolaganja imovinom "Delta Maksija".
Delta Maksi u svom sasatvu ima preko 500 objekata, uglavnom Maksija i Tempo hipermarketa i posluje u BiH, Crnoj Gori i Bugarskoj. Planirani prihod u ovoj godini iznosi 1,74 milijarde evra.
U svakom slučaju, uskoro će simbol Delta holdinga, preko 500 Maksi prodavnica i Tempo hipermarketa promeniti vlasnika, a da li na korist potrošača ili ne, ostaje da se vidi.
