Nemačko-francuska osovina puca na ceni emisija CO2?
Francuski predsednik Makron nastoji da izdejstvuje povećanje minimalne cene emisije CO2 u EU što bi u Nemačkoj dovelo do povećanja cena struje od 40 posto
(foto, Šloven (Scholven Power Station) termocentrala na ugalj u Nemačkoj, snage 2.300 MW, jedna je od najvećih u Evropi)
Sloga u nemačko-francuskom dvojcu, nazvanom „Mekron“ (Merkel-Makron), koji kormilari Evropskom unijom, pred velikim je ispitom. Francuski predsedniik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) nastoji da se u EU podigne minimalna cena dozvola za emisije C02. U energetskom miksu Francuske dominiraju nuklearni izvori, koji su praktično bez ovakvog zagađenja, tako da bi taj potez pogodio, uglavnom, druge članice EU a najviše Nemačku, ali i ostale zemlje sa znatnim učešćem elektrana na fosilna goriva (Češka, Poljska...) To bi, prema nemačkim ekspertima, dovelo do poskupljenja električne energije u Nemačkoj za oko 40 posto, a možda još i više u Češkoj i Poljskoj.
Borbu protiv globalnog otopljavanja i klimatskih promena Makron temelji upravo na povećanju cena tone emisija CO2. Time bi, međutim, kako piše nemački list Di Velt (Die Welt), francuska ekonomija dobila znatnu konkurentsku prednost jer Nemačka, koja postupno zatvara nuklearke, njihovu proizvodnju mora kompenzovati velikim delom iz termocentrala na ugalj i gas.
Budućnost francusko-nemačkih odnosa sada praktično zavisi od pogleda na budućnot nuklearne energije. Dok Nemačka već nekoliko godina ubrzano zatvara nuklerke i poslednju od njih planira da zatvori do 2022, u Francuskoj taj proces ide puževskim korakom tako da će udeo atomske energije u energetskom miksu ove zemlje biti smanjen do 2025. sa 75 na 50 posto.
U analizi banke Dži Pi (JP) Morgan se računa da bi minimalna cena za tonu emisija CO2 u EU mogla da bude 30 evra, što bi vodilo do povećanja cene struje na veliko od pet evra za jedan megavat. U računici, od koje polazi Makronov predlog, nova minimalna cena emisija bi dovela do zatvaranja svih termocentrala na uglaj u Francuskoj do 2022. U francuskom energomiksu ugalj ima gotovo zanemrljivi udeo. U drugoj polovini prošlog meseca samo 1,7 procenata struje poticao je iz spaljivanja uglja u centralama.
U Nemačkoj je, medjutim, otklon od nuklearne enrgije proteklih godina povećao udeo uglja kao izvora energije. U drugoj polovini prošlog meseca u nemačkom energomiksu udeo lignita je iznosio 24,7 a mrkog uglja 12,7 odsto, u Češkoj 35,4 i 4,4, a u Poljskoj koja, inače, nema nijednu nuklearku, čak 33,5 i 53 posto.
Predlog Makrona bi, prema Veltu, imao gotovo beznačajan uticaj na cenu struje u Francuskoj, ali bi teško pogodio Nemačku i njenu ekonomiju. Termocentrale na fosilna goriva i industrijska preduzeća u Nemačkoj bi morala da plaćaju čak šest puta veću cenu za jednu tonu emisije CO2 tojest oko 30 evra.
Ukratko, prema računicima nemačkih i finskih eksperata, na koje se poziva Velt, cena struje u Nemačkoj bi zbog ovog poskupljenja emisija CO2 morala da se poveća 40 posto. Skokoviti rast cena emisije C02 ne samo što bi ugrozio hiljade radnih mesta u centralama na fosilna goriva nego i energetsku bezbednosti u EVropi.
