Prosečna cena radnog časa u EU dostigla 25,4 evra
Najniže cene su u Bugarskoj (4,4) i Rumuniji (5,5 evra), a najviše u Danskoj - 42 i Belgiji - 39,2 evra
Prosečna cena radnog časa u zemljama Evropske unije (bez poljoprivrede i javne uprave) lane je povećana za 1,6 procenata, tojest na 25,4 evra, saopštio je Eurostat. U okviru evrozone cena sata rada porasla je za 1,4 procenta, tojest na 29,8 evra.
Najveći porast cene rada lane zebeležen je u Litvaniji (7,posto), Letoniji (6,4) i Estoniji (5,6 posto). Cena rada pala je samo u Italiji (za 0,8 posto), a nimalo se nije promenila na Malti.
U okviru EU, izvan evrozone, najviše je porasla cena rada u Rumuniji (12,7 posto) i Bugarskoj (7,8 posto). Najmanje povećanje zabeleženo je u V. Britaniji (1,5 posto) i Danskoj (1,9 posto)
Između zemalja postoje, međutim, veoma visoke razlike u ceni časa, čak skoro desetostruke. Najniže su su u Bugarskoj (4,4 evra) i Rumuniji (5,5 evra). U Slovačkoj, na primer, koja je nedavno mnogo pominjana u našim medijima zbog naglog porasta zapošljavanja radnika iz Srbije preko agencija i bednih plata koje tamo dobijaju, jedan radni sat dostigao je cenu od 10,3 evra. Oko 10 evra kreće se, uglavnom, i cena rada u susednim zemljama (Češka, Poljska i Mađarska) koje su u EU primljene 2003, kao i u Hrvatskoj, dok su nešto više u Sloveniji. Najviše poslodavce košta sat rada u Danskoj (42 evra), zatim u Belgiji (39,2 evra), Švedskoj (38), Luksemburgu (36,6) i Francuskoj (36 evra).
Treba imati u vidu da cena sata rada obuhvata ne samo čistu platu zaposlenih nego i druge troškove kao što su, na primer, oni za njihovo zdravstveno i penzijsko osiguranje.
