Rusija opet među najvećim izvoznicima pšenice
Posle četvrt stoleća od pada gvozdene zavese i raspada SSSR-a i skoro 100 godina od Oktobarske revolucije, Rusija se vraća na među najveće svetske izvoznike pšenice
(foto, polje pšenice u Krasnodarskoj oblasti - postoji mogućnost da Rusija do kraja godine prestigne SAD u izvozu pšenice)
Prošlo je četvrt veka i Rusija, koja je dosad važila prevashodno kao veliki izvoznik nafte i gasa, vraća se ponovo među čelne svetske izvoznike pšenice - osnovne poljoprivredne kulture koju je vlada decenecijama, zbog kolektivizacije, ideoloskih zabluda i "levih skretanja" u poljoprivredi, bila prinuđena da uvozi. Pšenica je u prvih sedam meseci ovih godina učestovala u ruskom izvozu s respektabilnih 5,5 posto.
U vreme carske Rusije ova zemlja je bila bez konkurencije najveći svetski izvoznik pšenice, za čije gajenje nesporno ima najbolje klimatske i zemljišne uslove na svetu. Rusija je sada na dobrom putu da postane ponovo i najveći svetski proizvođač ove žitarice. Kako je ovih dana pisao Komersant, cena pšenice nikad ni izbliza ne može toliko da padne koliko cena nafte i gasa...
To je i rezon mnogih preduzetnika koji su na području južne Rusije, blizu Crnog mora, naročito u Krasnodarskoj oblasti, tri puta uvećali površine na kojima seju pšenicu koja se sve više proizvodi za izvoz. Na ruku tome idu oslabljena rublja, zatim niska cena nafte, relativno stabilno tržište pšenice... U pšenicu ne investiraju, međutim, samo lokalni farmeri nego i veliki oligarsi iz Moskve.
Zahvaljujući svemu tome, ruska pšenica je potisla američku, sa egipatskog tržišta koje je najveći uvoznik hlebnog žita, ubrzano povećava svoj udeo i na drugim velikim tržištima kao što su Nigerija, Indonezija, Bangladeš. Kako predviđaju analitičari iz Australije, koja spada medju najveće izvoznike pšenice, ruski udeo u pokrivanju potreba za pšenicom u jugoistocnoj Aziji, u kojoj se najbrže povećava potrošnja, narašće za 60 posto u roku od 10-12 godina.
No, ovaj pšenični bum u Rusiji ima da se zahvali i obilatim državnim podsticajima, kao i liberalizaciji kupovine zemlje od pre desetak godina. Omogućeni su veliki i jevtini krediti za opremu i poboljšanje obrade zemljišta tako da su mnoge dosad neobrađene i neplodne pvršine postale plodna pšenična polja. Trenutno je možda najteži ograničavajući faktor nedostatak skladišnih kapaciteta, posebno u Krasnodarskoj oblasti, što cenu vuče na dole. Prošlog meseca tona ruske pšenice se u oblasti uz Crno more prodavala za 169 dolara za tonu i bila je najniža u poslednjhih šest godina.
