Srbija na 90. mestu po konkurentnosti

Uprkos govorima o uspešnom sprovođenju reformi, stabilizaciji javnih finansija, privlačenju investitora i kreiranju povoljnog poslovnog okruženja, prema Indeksu globalne konkurentnosti 2016/17 Svetskog ekonomskog foruma, Srbija se jedva pomerila sa 94. na 90. mesto, dok je napredak meren vrednošću indeksa svega 0,08 (sa 3,89 na 3,97).

Ako izuzmemo smanjenje budžetskog deficita sa 6,3 odsto BDP-a u 2014. na 3,7 odsto BDP-a u 2015. Godini, koje je doprinelo pomeranju Srbije u oblasti makroekonomskog okruženja za 22 mesta, u prethodnih godinu dana konkurentska pozicija Srbije nije se mnogo promenila. I dalje se među zemljama u okruženju nalazimo samo ispred Bosne i Hercegovine koja je 107. a iza Albanije, Makedonije, Hrvatske, Crne Gore, Rumunije i Bugarske.

Albanija je prošle godine bila za jedno mesto bolje rangirana od Srbije (zauzimala 93. poziciju), a prema najnovijem izveštaju zabeležila je rast vrednosti indeksa za 0,13 poena i time poboljšala svoju poziciju za 13 mesta. Hrvatska i Slovenija su poboljšale konkurentnost u odnosu na prošlu godinu, dok su Mađarska, Makedonija, Crna Gora i Rumunija, nazadovale na listi, a najviše od njih Crna Gora koja je nakon prošlogodišnjeg 70. sada zauzela 82. mesto.

Kruterijumi za ocenjivanje

Ocenjivanje konkurentnosti zemlje obavlja se na osnovu ocene 12 stubova koji se nalaze u tri kategorije: bazični kriterijumi koji nose 40 odsto vrednosti indeksa, efikasnost tržišta sa 50 odsto vrednosti indeksa i inovacije i sofisticiranost poslovanja na koje otpada 10 odsto.

Srbija je u većini stubova iskazala blago napredovanje, međutim ne dovoljno za značajnije pomeranje na listi. U kategoriji bazičnih kriterijuma, po kvalitetu institucija Srbija je napredovala ali se i dalje nalazi na lošem 115. mestu od 138 zemalja. Na primer, po nivou zaštite prava manjinskih akcionara smo na katastrofalnom 134. mestu. Po opterećenju poslovanja propisima smo 128, a po zaštiti imovinskih prava čak 125. od 138 analiziranih zemalja. Takođe, ni zaštita intelektualnih prava nije na visokom nivou te smo 127. po ovom parametru.

Među bazičnim kriterijumima je i infrastruktura po kojoj smo na 74. mestu sa istom vrednošću indeksa kao i u prethodnoj godini. Po kvalitetu ukupne infrastrukture smo na 107. mestu, a kvalitet puteva nas smešta na 115. mesto u svetu. Ono što nas izvlači je kvalitet u snabdevanju strujom po čemu smo 71. kao i telekomunikacije, posebno broj fiksnih priključaka na 100 stanovnika (27).

Najveći napredak je ostvaren u makroekonomskom okruženju, ali i posle napretka od 22 mesta Srbija je i dalje na dalekom 103. mestu. I dalje smo loše plasirani po iznosu javnog duga (111.) zatim po nacionalnoj stopi štednje (111.), a jedini napredak je ostvaren u smanjenju budžetskog deficita. Zanimljivo je i da smo u kategoriji inflacija na 1. mestu, doduše uz još oko 35 zemalja koje imaju inflaciju između 0,5 i dva odsto. Tradicionalno, Srbija je najbolje kotirana u oblasti zdravlja i primarnog obrazovanja po čemu smo bili 53. Napretku u ovoj oblasti u prethodnoj godini od devet mesta pre svega je doprineo veći upis učenika u osnovnu školu i kvalitet osnovnoškolskog obrazovanja.

Druga, i oblast koja najviše utiče na vrednost ukupnog indeksa, odnosi se na efikasnost ekonomije. Po višem obrazovanju i obučenosti kadrova smo na 69. mestu. Takođe, bolje od ukupne naše pozicije smo i sa stanovišta veličine tržišta (74.) i tehnološke spremnosti (70.). Nažalost, kod tehnološke spremnosti preduzeća smo zabeležili i najveći pad u prethodnoj godini. Prema indeksu 2015/16 tehnološka spremnost privrede bila je na 51. mestu. Ovome je najviše doprineo pad u kapacitetu protoka interneta po korisniku po čemu smo u prethodnom indeksu bili 26. a u ovom 90.

U drugim stubovima iz ove oblasti nismo ni približno tako uspešni. Pre svega to se odnosi na efikasnost tržišta robe po čemu smo završili na 121. mestu, što je ipak napredak za šest mesta. Ovo je pre svega rezultat veoma slabe konkurencije na tržištu. Prema pokazatelju intenziteta domaće konkurencije našli smo se na 128. mestu, prema dominantnosti pojedinih učesnika na tržištu na 129. mestu, a prema efektivnosti antimonopolske politike na 119. mestu. Po troškovima koje nosi sprovođenje poljoprivredne politike smo na katastrofalnom 132. mestu od 138 zemalja. Takođe je i zaštita potrošača na niskom nivou, tek 119, a po pokazatelju sofisticiranost kupaca smo na 133. mestu.

Po efikasnosti tržišta rada smo na 106. mestu što je napredak od 12 mesta u odnosu na prethodni indeks. Međutim, po pokazateljima kao što su sposobnost da zadržimo talente i sposobnost da privučemo talente Srbija se nalazi na pretposlednjem 137. mestu u svetu.

Kako ističe ekonomista Mlađen Kovačević, prema nedavno objavljenoj studiji OECD-a iz Srbije je 2014. godine otišlo 59.000 ljudi da radi u zemljama OECD-a. Ako se tome pridodaju i oni koji su otišli da rade u zemlje koje nisu članice ove grupe, kao što su Rusija ili arapske zemlje, ovaj broj bi mogao lako dostići i 65.000-70.000.

„Uz to, u Srbiji svake godine umre 35.000 ljudi više nego što se rodi. To znači da svake godine u Srbiji bude 100.000 ljudi manje nego prethodne. To je katastrofalno“, ocenjuje Kovačević, dodajući da uprkos hvaljenju vlasti reformama, nije se mnogo popravilo stanje u pogledu institucija.

Takođe, posebno smo loši po odnosima koji vladaju između menadžera i zaposlenih (126.) što vodi slaboj produktivnosti rada, a takođe poreski podsticaji da se radi svrstavaju nas na 123. mesto.

Po razvijenosti finansijskog tržišta smo na 110. mestu i to je napredak od 10 mesta u odnosu na prethodni indeks. I mada je raspoloživost kredita značajno popravljena (sa 120. smo došli na 73. mesto), istovremeno su oni postali dosta skuplji za preduzeća (po tom pokazatelju smo pali sa 111. na 124. mesto).

Na kraju, po inovacijama i sofisticiranosti kompanija Srbija je na 108. i 125. mestu resprektivno, što ukazuje na nizak nivo tehnološke razvijenosti privrede, nizak nivo ulaganja u istraživanje i razvoj, jako mali kapacitet za primenu inovacija...

Najveći problemi u poslovanju

U izveštaju SEF-a se, pored podataka o kretanju vrednosti indeksa i rangu zemalja, nalazi i spisak najproblematičnijih faktora za poslovanje po zemljama. U ovogodišnjem izveštaju je prisutna delimična promena faktora koje su vodeći menadžeri naveli kao najproblematičnije za poslovanje u Srbiji. Kao najveći problem sada se ističe iznos poreskih stopa koji je u prethodnom izveštaju bio na šestoj poziciji. Slede ga problemi neefikasne državne birokratije i nestabilnosti propisa koji su i prošle godine bili na drugoj i trećoj poziciji, dok je slab pristup izvorima finansiranja sa prošlogodišnjeg prvog sada pao na četvrto mesto po značaju.

Prema rečima Ljubodraga Savića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu ova lista pokazuje da je teško porediti se sa razvijenim zemljama, ali da čak i u poređenju sa našim regionom, u kom su najmanje razvijene zemlje Evrope, Srbija se opet nalazi pri dnu.

„Iz nas je samo BiH koja je jedinstvena zemlja samo na papiru. Mi smo ovde napredovali u nekim pokazateljima, ali problem je što su loši oni pokazatelji koji obezbeđuju konkurentnost u dugom roku. Možemo mi da štedimo i popravimo javne finansije, ali to može da se promeni za godinu, dve. Međutim, infrastruktura ili funkcionisanje tržišta, za to je potrebno mnogo vremena. Investitore ne zanima toliko deficit, njih ionako dovodi vlada i zaštićeni su kao beli medvedi. Međutim, sutra u poslovanju biće problem zašto nemamo autoput ili zašto ne mogu da dobiju građevinsku dozvolu ili zašto ne mogu da naplate posao iako postoji zakon po kom država mora da plaća u roku od 45 dana. To su važni pokazatelji, a za njihovo popravljanje treba puno vremena“, ističe Savić.

Tabela 1. Indeks globalne konkurentnosti (2007-2016.)

Izvor: Svetski ekonomski forum; FREN

Tabela 2. Rang zemalja prema Indeksu globalne konkurentnosti (2007-2016.)

Izvor: Svetski ekonomski forum; FREN

Prema izveštaju Fonda za razvoj ekonomske nauke (FREN) koji je saradnik Svetskog foruma u Srbiji, primarni podaci dobijaju se na osnovu standardizovanih anketa koje se svake godine sprovode i na koje odgovaraju predstavnici najvišeg menadžerskog nivoa („top menadžeri“) preduzeća koja formiraju reprezentativni uzorak. Ovi podaci nazivaju se takođe i „mekim podacima“. Broj preduzeća koja ulaze u uzorak varira od zemlje do zemlje i zavisi prevashodno od njene veličine. Uzorak čine mala, srednja i velika preduzeća.

Za obračun indikatora konkurentnosti kao što su: nivo poreza, stopa inflacije, budžetski deficit, broj telefonskih linija, broj procedura da se započne neka preduzetnička delatnost i sl. koriste se podaci iz međunarodno uporedivih baza (npr. baze MMF-a, Svetske banke, Međunarodnog trgovinske organizacije, Ujedinjenih nacija). Ovi podaci nazivaju se „čvrstim podacima“. Pri obračunu indikatora za tekuću godinu uglavnom se koriste sekundarni podaci iz prethodne godine, s obzirom na to da u momentu pripreme Izveštaja o konkurentnosti baze za tekuću godinu, za ovaj tip podataka, uglavnom nisu dostupne. Prema tome, u pripremi izveštaja za 2016. godinu koriste se sekundarni podaci iz 2015. U tom smislu, reprezenti tekuće konkurentnosti su podaci dobijeni na osnovu ankete.

Učešće podataka iz ankete u obračunu indeksa globalne konkurentnosti iznosi približno 56 odsto dok udeo sekundarnih podatka iznosi približno 44 odsto.