Svetska invazija kineskog turizma

“Od vruće salse u Južnoj Americi do peciva i pića na Balkanu” – ovim rečima na Internet forumu kineskog Čajna dejlija najavljuje se milionskoj populaciji kineskih turista izbor od 12 najjeftinijih destinacija za odmor u 2016. godini, koje za manji budžet pružaju “veliku vrednost”. Ali, ako ste pomislili da je Srbija na toj listi - prevarili ste se.

Od balkanskih zemalja tu je Bugarska, koju u par rečenica preporučuju budućim turistima i izdvajaju žestoka pića i jeftnu hranu, Sofiju punu muzeja i galerija, uključujući i Muzej socijalističke umetnosti i stari grad Nesebar. Od država u našem užem regionu je i Mađarska gde kolače, žestoka pića i banje vide kao turisticki brend te zemlje, i Grčka koja se prepoznaje po moru, ostrvima, hladnom “mohitosu” i čuvenom suvlakiju.

Iako je 15. januara, kako je tada saopštila naša Turistička organizacija, kineski Venhui dejli (WenHui Daily) Srbiju nagradio priznanjem za najbolju prekomorsku turističku destinaciju u konkurenciji evropskih zemalja, u kineskoj javnosti i na popularnim sajtovima nema mnogo reči o Srbiji kao primamljivoj destinaciji.

Nema srpske rakije šljivovice, nema ćevapa. Nema Niške ni Vrnjačke banje, skijanja na Kopaoniku. Niti ima seoskog turizma niti beogradskog provoda. Nema Srbije. Ali, možda se to i izmeni. “Valter” je krenuo u akciju.

Kineski plakat za prikazivanje filma "Valter brani Sarajevo"

Borba za 600 miliona kineskih turista

U “borbu” za privlačenje kineskih turista uključio se Bata Živojinović, “Valter” iz partizanskog filma, dobro znanog Kinezima. I ta borba je skoro teska kao ona “partizanska” koju je Bata vojevao na filmu. Borbu, naime vodi ceo svet. A kako i ne bi kada je ulog veliki - kineski turisti su najbrojniji i, što je još važnije, po potrošnji na putovanjima u inostranstvu “zauzeli” su ubedljivo prvo mesto, ostavljajući daleko iza sebe čak i drugoplasirane Amerikance.

Potrošnja kineskih turista u inostranstvu u 2015. godini povećana je u odnosu na prethodnu godinu za 25 odsto, dostigavši 292 milijarde dolara (na drugom mestu su SAD sa 120 milijardi dolara a Nemačka je treća sa 76 milijardi dolara). Broj Kineza koji putuju u inostranstvo porastao je za 10 odsto i popeo se na 128 miliona, pokazali su najnoviji podaci koje je objavila Svetska turistička organizacija (STO), prenela je kineska agencija Sinhua.

Potrošnja kineskih turista na prvom mestu u svetu

„Kineski turisti pomažu Japanu da ostvari prvi trgovinski suficit u pet godina“, nije mogao da ne primeti Ženmin žibao, prenoseći vest japanskog Ministarstva finansija od 12. maja, o suficitu u 2015. fiskalnoj godini od 17,98 milijardi jena, za koji je zaslužan i sve veći broj stranih posetilaca toj zemlji.

Oko pet miliona kineskih turista posetilo je prošle godine Japan, kažu podaci Zavoda za turizam Japana. Iako kineski turisti čine samo jednu četvrtinu od ukupnog broja posetilaca Japanu, potrošnja kineskih turista čini 41 odsto ukupne potrošnje svih stranih posetilaca. Postoji čak i nova japanska reč, "bakugai", da opiše kupovne navike kineskih turista. "Bakugai" je izabrana kao jedna od najtoplijih reči u Japanu u 2015. godini.

Vraćajući se kući iz nedavne posete Japanu, Li Fu donela je 30 kilograma kozmetike, satova i kućnih aparata u vrednosti od 20.000 juana (3.000 dolara).

"Kupila sam sve to za prijatelje i porodicu", rekla je ona, prenela je nedavno kineska štampa, ilustrujući potrošačku groznicu kineskih turista.

Zbog ovih navika kineskih turista mnoga prodajna mesta u inostranim  destinacijama brojnim strategijama mame kineske putnike da odreše kese. Tržni centri od Firence i Pariza do Dubaija i Seula lepe oznake na kineskom jeziku i obaveštenja o popustima za kineske kupce.

“Ulog” u borbi za pridobijanje kineskih turista se povećava. Naime, na otvaranju Prve svetske konferencije o turizmu u Pekingu u četvrtak 19. maja Li Jinzao, iz kineske nacionalne uprave za turizam, najavio je da će broj kineskih turista u narednih pet godina dostići 600 miliona, objavila je Čajna dejli (China daily).

Turisti iz Kine na Južnom polu: kineske agencije nude i putovanja na Antarktik

Kineski premijer Li Kećijang, otvarajući konferenciju najavio je da će Kina realizovati 50 turističkih projekata u međunarodnoj saradnji u narednih pet godina kako bi pomogla oporavak globalne ekonomije. On je ukazao na podatak Sveteske banke da jedan dolar od potrošnje u turizmu može generisati 3,2 dolara rasta na globalnom nivou.

Konferencija sa temom “Turizam za mir i razvoj”, otvorena je 19. maja koji je kineska vlada 2011. proglasila za nacionalni dan turizma u čast Su Siake, čuvenog geografa i putnika Ming dinsatije (1368-1644). On je prvi putopis napisao 19. maja 1631.“Dva dobra idu u paru“, kineskom poslovicom komentarisao je premijer Li podudarnost datuma.

Dug put je prevalila Kina da bi danas postala lider u turizmu, i da bi se na Prvoj svetskoj konferenciji o turizmu, čiji su zajednički domaćin kineska vlada i Svetska turistička organizacija UN, sjatio skoro ceo svet, tačnije skoro hiljadu predstavnika iz 107 zemalja.

Predsednik kineske vlade Li Kećijang sa učesnicima Preve svetske konferencije o turizmu u Velikoj dvorani naroda u Peking, (foto, Čajna dejli, 20. maj 2016.)

Li Kećijang: "Valter je junak moje mladosti"

Turističko brendiranje zemlje je po mišljenju marketinških stručnjaka obiman, dugotrajan i ozbiljan posao, ali u slučaju Srbije, bar kada je u pitanju Kina, bez ijednog uloženog dinara, analiza i vremena, Srbiji su širom otvorena vrata pošto je  više od pola posla već “onomad” neko za nas uradio. А ko bi to bio - otkrio nam je kineski premijer Li Kećijang .

„U Kini, pored Valtera i Novaka Đokovića, znamo i za srpsku lozu, a ona što duže odstoji to je ukusnija. Tako će biti i sa prijateljstvom Srbije i Kine", poručio je kineski premijer Li Kećijang, posle čega je usledio aplauz kineskih i srpskih novinara, ali i svih ostalih u sali“, izveštavale su Novosti o poseti aktuelnog kineskog premijera Beogradu u decembru 2014.godine.

“Valter je junak moje mladosti”, kazao je Kećijang, rođen 1955. godine. On je svoju posetu Beogradu hteo da upotpuni i susretom sa Batom Živojinovićem ali mu je želja ostala neostvarena. Veliki glumac je bio bolestan i kineski premijer se susreo  s Ljubišom Samardžićem, „Zisom“ iz „Valtera“. Svedoci kažu da se tom prilikom ponašao skoro kao dete. Ljubiša je za njega i dalje „Zis“, najbliži „Valterov“ saradnik.

Premijer Srbije je i na konferenciji za novinare, održanoj nakon Četvrtog samita šefova vlada Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope u kineskom gradu Sudžou pozvao kineske turiste da posete Srbiju, “zemlju Novaka Đokovića i Bate Živojinovića”.

Nije važno ko se prvi setio “Valtera”, kineski premijer Li Kećijang ili srpski premijer Aleksandar Vučić ili kineska novinarka koja je - uz konstataciju da su „Kinezi znali za Srbiju preko Valtera i  Novaka“ - upitala Vučića po čemu sada želi da ljudi u Kini prepoznaju Srbiju -  tek Bata Živojinović je, u maniru antifašističkog borca, partizana koga je glumio, rekao “uvek sam na usluzi svojoj zemlji” i snimio spot u kome je pozvao Kineze da posete Srbiju.

Tako je i Srbija ušla u utakmicu u privlačenju kineskih turista. Jer sigurno je da među 128 miliona kineskih turista, kojih će za pet godina biti već 600 miliona, ima mnogo onih koji bi „na jedan“ mogli da se sete lozinke „Vazduh trepti kao da nebo gori” ili “Strelac zove kondora”, iz čuvenog partizanskog filma nekadašnje Jugoslavije.

Kineska firma Amvei poslaće na pet dana u planinsko odmaralište Kuinstaun na Novom Zelandu, 10.000 svojih najboljih prodavaca, kao nagradu. Kompanija će platiti oko 50 miliona dolara a očekuje se i dodatna lična potrošnja svakog od deset hiljada gostiju, pa šefovi novozelandskog turizma – slave zbog dobijanja ovog ugovora, izjavio je Kevin Pičer izvršni direktor vladine agencije za turizam Novog Zelanda

"Valter" (Bata) deo kolektivne memorije jedne generacije Kineza

Jugoslovenski film „Valter brani Sarajevo“, proizveden 1972. godine, iako možda nepoznat većini zapadnih filmofila, važan je deo kolektivne memorije jedne generacije Kineza. Oni Kinezi koji su prešli starosnu granicu od pola veka, prepoznaju sa neobičnom lakoćom scene iz filma koji prikazuje ratnu Jugoslaviju,  objavio je o ovom fenomenu Čajna dejli krajem 2014.

"Gledao sam film pet puta zaredom kada je prikazan krajem 1970-ih", prisetio se scenarista Vang Ksingdong, zamenik direktora Kineskog udruženja filma. „Valter brani Sarajevo“ i takođe jugoslovenski film sa tematikom iz Drugog svetskog rata „Most“, bili su prvi strani filmovi koji su prikazani u Kini posle "kulturne revolucije" (1966-76). Oni su otvorili horizonte za kinesku publiku željnu znanja o spoljnom svetu.

"Zbog političkog razlaza između Kine i Sovjetskog Saveza krajem 1960-ih, Jugoslavija, Rumunija i Albanija bile su jedine istočne socijalističke zemlje Evrope koje su izvozile filmove u Kinu u to vreme", objasnio je Vang Jao, 30-godišnji filmski kritičar i doktorant filmske akademije u Pekingu koji se fokusira na filmove Istočne Evrope.

"Većina ovih uvezenih filmova su kružili samo među profesionalcima“, navodi on, dok su „Valter brani Sarajevo“ i „Most“ bili jedni od retkih koja su pušteni u javnost.

"O Bela ćao“

Skoro najjači utisak u mom sećanju je jedan gotovo nadrealni trenutak koji se desio na nekoj sićušnoj, nepoznatoj tački sveta, u malenom selu u Kini, gde me je obasjala moć „Valtera“ i dala mi ničim zaslužen značaj.

Krajem sedmdesetih, na početku kineskog otvaranja prema svetu, učila sam kineski u Pekingu, i kao “poslić” sa nekoliko italijanskih i austrijskih studenata statirala u filmu “Ljubav u Pekingu”, koji su Аmerikanci te godine snimali. Imali smo ulogu turista kojih, iskreno, tih godina u Kini skoro da nije ni bilo.

Jedna scena se snimala van Pekinga u nekom selu, pa su poveli i nas statiste. Dočekalo nas je celo selo, sa zastavama Kine i komunističke partije. Bilo je impresivno. Okružili su autobus, verovatno smo bili prvi stranci koje su ikada videli. Priredili su nam priredbu na seoskom  trgu - bio je tu gutač vatre i gvozdenih kugli. I dok su američke filmadžije uživale u sopstvenom značaju, ja sam skromno progovorila kineski sa meštanima.

Kada sam rekla da sam iz “Nansilafu” (Jugoslavije), desio se potpuno filmski obrt.  Svi meštani su se okrenuli od Amerikanaca i okružili me. Uhvatilo me je na desetine ruku i odveli su me do jedinog izloga na seoskom trgu, iz koga me je gledala forografija Bate Živojinovića kako sedi u krilu Bude. Meštani su se utrkivali da mi na srpskom govore dijaloge iz filma i čuveno - “Ovaj grad je Valter”. I tu, u jednoj maloj tački sveta, toliko od Srbije daleko poput zvezda na nebu, potpuno nestvarno, celo selo zapevalo je u glas “O bela ćao”, i “Bandjera rosa”, pesme iz filma “Most”.

Potpuno zbunjene američke filmadžije su prišle da vide o čemu se radi. Pitali su da li je na fotografiji moj predsednik. Nisam htela da im otkrijem ko je čovek u krilu Bude. Pa zar da izdam “Valtera”?

Film je jedne noći dok su američki avioni bombardovali Beograd, prikazala TV Politika. Tu noć nisam osećala strah već opet onu moć koju su mi dali Kinezi iz malog sela, samo zato što dolazim iz zemlje u kojoj živi “Valter”. Gledala sam u nebo. Videla sam samo zvezde i malo kinesko selo i pevala sam “O bela ćao” i “Bandjera rosa”. Posle su NATO bombaši, 7. maja 1999.  u 23:24 sa tri projektila gadjali kinesku ambasadu u Beogradu. U napadu je poginulo troje kineskih državljana a više ih je ranjeno. I opet smo bili povezani. Tog puta kao žrtve.

Turizam nije partizanski film – ne može Bata sam

Došla su ipak druga vremena. Sa otvaranjem Kine prema svetu u kasnim sedamdesetim, kineski film doživljava uspon na svetskom nivou a brojna priznanja koja su kineski reditelji dobili na međunarodnim smotrama vinuli su Kinu u sam vrh svetske kinematografije. Kineski film osvojio je 17 prestižnih nagrada na Kanskom festivalu, a “Zbogom moja konkubino”, osim nominacije za Oskara, osvojio je i Zlatnu palmu.

Film „Ubica“  ("The Asassin"), Hou Hsiao-Hsien osvojio je nagradu za najbolju režiju u Kanu 2015.

Kina je široko otvrila svoja vrata stranim filmovima koji pune blagajne. Danas se uspeh filmova svuda, pa i u Kini, računa po zaradi i gotovo svakodnevno se objavljuju podaci s blagajna. Tako je, recimo, 17. maja Sinhua izvestila da je film “Kapetan Amerika: građanski rat” samo u nedelji koja se završava 15. maja zaradio 389 miliona juana, tj 59,7 miliona dolara. Film Monster Huntvas pušten u Kini 16. jula, 2015. i do 16. septembra, za 63 dana, na blagajnama je zabeležio 2,4 milijarde juana (375 miliona dolara).

I mada ni jedan od tih filmova sa basnoslovnom zaradom neće prevazići fenomen uspeha „Valtera“ u Kini i neće biti deo “kolektivne memorije jedne generacije” i neće milion Kineza znati kultne rečenice iz tih filmova naizust, ipak Bata, koji je “pobio” sve naciste ovog sveta, ne može sam da privuče 600 miliona potencijalnih kineskih turista. Turizam ipak nije partizanski film iz romantičnih vremena - i kineskih i naših.

Na globalnom nivou prihod od turizma u 2015. dostigao je cifru od 1,4 hiljade milijardi dolara sa prosečnom dnevnom potrošnjom od 4 milijarde dolara. Turistička industrija čini 7 odsto svetskog izvoza i 30 odsto izvezenih usluga u 2015. godini, objavile su Sinhua i Čajna dejli 12. maja.

Generalni sekretar UN Ban Ki-Mun, u čestitici  konferenciji u Pekingu, istakao je da turizam obuhvata mnoge privredne grane, kao i društvene kulture. On je naglasio da turizam otvara mnoga radna mesta, doprinosi očuvanju kulture i gradi međukulturno razumevanje.

Vlade širom sveta preko Svetske turističke organizacije UN (UNSTO) traže najbolji način da privuku što više posetilaca iz Kine, pokazujući koliko je Kina prisutna na globalnom turističkom tržištu, saopštio je generalni sekretar te organizacije Taleb Rifai u intervjuu kineskoj agenciji Sinhua, uoči konferencije. On je naglasio da konferencija nije mogla imati boljeg domaćina od Kine, jer je "Kina lider u turizmu i zna tačno šta je turizam u stanju da uradi za ekonomski i društveni razvoj."

"Zemlje koje obraćaju pažnju na turizam dobijaju beneficije. Sve zavisi od toga šta radite sa onim što imate i od političke volje", rekao je Rifai. 

Тurska bi milion kineskih turista, Japan bi još više...

A šta sa onim što imaju rade vlade i turističke organizacije širom sveta da privuku trenutno najcenjeniju mušterije na turističkom tržištu – kineske turiste?

Turistički sektor u Turskoj ima za cilj da privuče preko  milion Kineza ove godine kako bi kompenzovao smanjenu posetu turista iz Evrope i Rusije i gubitak prihoda ovog sektora od devet milijardi dolara, objavila je nedavno Čajna dejli.

TURSAB, udruženje turskih turističkih agencija, rešeno je da obezbedi svu potrebnu podršku turističkim agencijama kako bi privukle što više kineskih posetilaca u kratkom roku. Tursku je prošle godine posetilo 314.000 kineskih turista. 

Turska je uspela da ostvari stalan porast broja kineskih turista raznim kampanjama i promocijama tokom godina. Neki Turski hoteli i turistička mesta čak su promenili svoj dekor da bi se približili kineskim turistima, dok su drugi promenili svoje menije da odgovaraju kineskom ukusu.

Mnogi turistički vodiči počeli su da uče kineski. Nudi se popust od 10 odsto za kineske turiste na aerodromima i u prodavnicama u Istanbulu, Ankari i Izmiru.

Turistički radnici se zalažu i da turska vlada  formuliše politiku za jačanje kulturne interakcije između Turske i Kine, kao i da izvozi popularne turske serije i sapunice u Kinu kako bi ih zainteresovala za istorijsko nasleđe i kulturu Turske. Predlažu i da Turska napravi „Čajnataun“ gde bi Kinezi promovisali svoju kulturu i predstavili svoje vrednosti turskom narodu.

Japanska vlada najavila je da će dodatno olakšati vizni režim za kineske državljane u sklopu svog plana da privuče 40 miliona stranih turista svake godine do 2020. godine. Plan je usvojen na sastanku Ministarskog saveta o promociji Japana i  seoskog turizma, objavio je nedavno Japan tajms.

Zaposleni u kineskoj firmi Tiens grup, koja se bavi biotehnologijom, na paradi u Nici prošle godine. Ove godine, vlasnik kompanije Li Linijuan ulaže 8 miliona dolara u plaćanje kolektivnog odmora u Španiji za 2.500 zaposlenih. U Madridu je za tu svrhu rezervisano 1.650 hotelskih soba i četiri voza a iznajmljeno je i 70 autobusa 

O kineske turiste „otimaju“ se i SAD

Kalifornijsko zakonodavstvo je nedavno usvojilo rezoluciju za koju se očekuje da će promovisati turističku razmenu između ove države i Kine, prenela je 17. maja Čajna dejli.

Kansen Ču, član kalifornijske skupštine i autor rezolucije, ukazao je da su Kinezi najbrže rastuće turističko tržište u Kaliforniji i očekuje se da će uskoro prevazići Kanadu kao najvećeg izvora stranih posetilaca.

Među marketinškim naporima je i promovisanje okruga  San Hose, koji nije široko poznat kineskim turistima, a gde su rani kineski imigranti stigli pre 150 godina i pomogli u razvoju američkog zapada. Tada je tamo izgrađeno pet kineskih gradova, rekao je Ču. On je najavio da će se u drugoj polovini ove godine u Sakramentu održati sastanak stručnjaka za turizam Kalifornije i Kine na kome će se razgovarati kako da se dodatno promoviše turistička razmena.

Prošle godine, potrošnja turista u Kaliforniji dostigla je 122,5 milijardi dolara, turizam podržava 1,1 miliona radnih mesta i generiše 9,9  milijardi dolara u državnim i lokalnim poreskim prihodima, navodi u godišnjem izveštaju „Visit California“, neprofitne organizacije koja promoviše turizam Kalifornije u ime države.

Trude se i zemlje EU

Francuska Rivijera proglasila je kineskog glumca Liu Ie za svog ambasadora, sa ciljem da podstakne više kineskih turista da posete jug Francuske. Pošto se 38-godišnji glumac oženio Francuskinjom iz Nice 2009. godine, postao je personifikacija dobrih odnosa Kine i Francuske. Liu je počastvovan i sa "Chevalier", medaljom Reda umetnosti i književnosti koju mu je uručila francuska vlada, 2013. godine, izvestili su kineski mediji.

KIneski glumac sa suprugom, Francuskinjom

Francusku je posetilo više od dva miliona kineskih turista prošle godine, od kojih je oko 90.000 boravilo na rivijeri, što je povećanje od 50 odsto. Lokalni zvaničnici se nadaju se da se ta cifra može povećati na 200.000 godišnje do 2020. godine kroz ovu vrstu kampanje.

Velika Britanija i Belgija su još u junu prošle godine uvele novu, lakšu viznu proceduru za kineske državljane koji žele da posete te zemlje, ali i ostale zemlje Šengenskog prostora, preneli su beogradski mediji.

Britanska turistička agencija “Visit Britan” odlučila je da da kineska imena pojedinim turističkim atrakcijama širom zemlje kako bi ih učinala još privlačnijim za kineske turiste, preneo je Tanjug u februaru prošle godine. Ova agencija izabrala je 101 turističko mesto, događaje ili kulinarske specijalite koje su zaštini znak Velike Britanije i pozvala je putem društvenih mreža Vajbo (Weibo) i Vi čet (WeChat) kineske građane da za njih izaberu kineska imena, objavljeno je na vebsajtu Kvarc (Qurtz).
Tako je zagonetni crtež golog diva na brežuljku u seocetu Sern Ebas u Dorsetu prekršten na kineski, u "Veliki beli stiker" (Bai Se da Luo). Velško selo sa najdužijim imenom u Velikoj Britaniji, odnosno drugim u svetu Lanferpulgvingi (Llanfairpwllgwyngyll) dobilo je kinesko ime "Selo zdravih pluća" (Djan Feu Cun). Šard, najviša nenaseljena zgrada u Evropi prekrštena je na kineski u "Kulu sa koje je moguće skinuti zvezde s neba" (Džai Sing Ta). Ova inicijativa ima cilj privlačenje još većeg broja turista iz Kine koja je postala britansko tržište komercijalne trgovine sa najvećim rastom. Između 2009. i 2013. potrošnja kineskih turista je u proseku godišnje rasla za 94 miliona funti (127 miliona evra).

Pažnju svetskih medija privukla je u maju i inicijativa Italije – kineski policajci na ulicama Rima i Milana, kao deo eksperimentalnog programa razmene između dve zemlje i pomoći turistima. Tri miliona kineskih turista poseti Italiju svake godine. Za mnoge od njih, jezička barijera je veća prepreka nego dugo hodanje po kaldrmi drevnih gradova, preneli su beogradski mediji.

Kineski policijski službenici su raspoređeni oko popularnih spomenika, kao što je Koloseum, kako bi pomogli turistima u svemu, od pokazivanja pravca do upozoravanja na džeparoše. Kažu da su trenutno postali veća turistička atrakcija od Koloseuma.

Kineski policajci u Rimu

Koliki se značaj pridaje privlačenju kineskih turista svedoči i konkurs koji su evropski fondovi objavili u februaru ove godine s budžetom od 750.000 evra, pod nazivom: “Turizam svetskog mosta - povećanje protoka posetilaca iz Kine u zemlje Europske unije”. Cilj - povećanje broja poseta kineskih turista zemljama EU- kako je navedeno “nastoji se postići organizacijom dva događaja koji će predstavljati kombinaciju političkog događanja/konferencije i ´Sastanka za međusobno povezivanje poduzeća (Business to business – B2B)´ između preduzeća i subjekata iz EU i Kine povezanih turizmom.”

"Crveni revolucionarni turizam"

Kina ne samo da je dom za najveći broj svetskih milijardera, nego je i snažno - i brojnošću i prihodima - ojačala svoju srednju klasu, tako da je to odgovor na enigmu vrtoglavih cifri u pominjanju kineskih turista.

Kakav je ukus kineskih turista? Šta vole? Čime ih privući? U igri velikih brojeva, naravno da su i odgovori na ova pitanja raznoliki, ali svakako treba pratiti kinesko društvo da bi se dobila poneka ideja.

“Kineski turisti hodaju stopama Marksa i Lenjina u Velikoj Britaniji i Rusiji“, pod tim naslovom Global tajms doneo je početkom maja reportažu o popularnosti tzv „crvenog, revolucionarnog turizma“ i pojačanom interesovanju za posete zemljama sa kojima Kina deli komunističku prošlost i  destinacijama u kojima su živeli poznati revolucionari.

Groblje u severnom Londonu (Highgate Cemeteri) nedavno je posetilo 20 kineskih turista. Stajali su u redu pred grobom, poklonili se  tri puta, a zatim minutom ćutanja odali počast svom intelektualnom heroju - Karlu Marksu. Dve levičarske naučnice koje su bile deo grupe Sima Nan ​​i Li Ian održale su govor o  Marksovom uticaju na Kinu. Završili su svoju ceremoniju pevajući Internacionalu (socijalističku himnu). To je bio vrhunac turneje pod nazivom "Marksovim stopama u Britaniji", u organizaciji pekinške kompanije Ksinghuo travel, koja je specijalizovana za „crveni turizam“ u inostranstvu.

Proteklih godina, kompanija je organizovala, između ostalog, i putovanja u Kanadu u znak  sećanja na kanadskog lekara i komunistu Normana Bethuna, koji je proglašen herojem u Kini za doprinos u ratu protiv Japanske agresije (1937-45). Putnike iz Kine agencija je odvela i na Kubu u cilju upoznavanja s tim socijalističkim društvom.

„Crveni turizam“ nije nova stvar u Kini. Kineska vlada i partija ga promoviše od 2004. godine, a tokom protekle decenije Kina je uložila 1,39 milijardi dolara u izgradnju svojih „crvenih“ turističkih lokaliteta .

Predsednik Si Đinping je takođe pominjao „crveni turizam“ više puta. Kada je posetio severozapadnu kinesku  provinciju Shaanksi u februaru prošle godine, rekao je da „crveni turizam“ mora biti razvijen sa preciznom orijentacijom, tako da partijski kadrovi i obični ljudi mogu da urone u "crveni duh"  pri poseti tim lokacijama.
Prošlog juna, predstavnici Kine i Rusije potpisali su ugovor – u Saosanu, rodnom mestu Mao Cedunga -  o saradnji u razvijanju „crvene turističke rute“ u obe zemlje. Pored tradicionalnih turističkih destinacija kao što su Moskva i Sankt Peterburg, ruska „crvena ruta“ uključuje Uljanovsk, Lenjinovo rodno mesto, i Kazanj, grad gde je studirao. Program saradnje izgleda da se isplatio Rusiji. Podaci turističkog odeljenja u Moskvi pokazuju da je više od milion turista iz Kine posetilo Rusiju u 2015, što je povećanje od 51 odsto u odnosu na godinu dana ranije. Kineski turisti su tom prilikom potrošili skoro milijardu dolara.

Moskva: Bogati kineski turisti sve više traže individualna i luksuzna putovanja

Vladini zvaničnici iz Uljanovska najavljuju da će izgraditi „Kina park“ za regrutovanje kineskih turista, u čijem okviru će biti hoteli, kineski supermarketi, centar tradicionalne kineske medicine, komercijalni kompleksi i istraživački institut za odnose Rusija-Kina. Park će biti sledeći korak Rusije u nastojanju da privuče kineske turiste i ojača „crveni turizma“, objavio je Sputnjik.

I Kina privlači turiste

Iako Kina pospešuje odlazni turizam, vrlo mnogo ulaže u unutrašnji turizam, a domaćini u siromašnijim oblastima imaju svoje ideje da privuku goste u svoj kraj. Fotografije prelepih žena u tradicionalnim Han kostimima u živipisnim poljima i ispod trešnjinog cveta zapalile su nedavno Internet u Kini i izazvale pažnju kineskih medija jer je zapravo reč o lokalnim funkcionerkama koje su na taj način želele da promovišu lokalni turizam.

Jin Jing, politički aktivista mladih komunista zadužena za turizam

Za mnoge ljude iznenađenje, prelepa žena sa fotografija, Jin Jing (27) je sekretar Lige mladih  komunista, zadužena za turizam i komunikacije za grad Vangtan u regionu Shaoking, koji se nalazi u Zhejiang provinciji u istočnoj Kini, otkrio je u martu Ženmin žibao. Jin je sama platila više od 1.000 juana (154 USD) foto studiju koji je uslikao. Mnogi su pokazali interesovanje za nju, a neki su tražili - da im bude devojka. Jin je odgovorila da je već udata i da se nada da će se ljudi fokusirati na prekrasni krajolik, a ne na nju. Vangtan ima najveći park šljiva u istočnoj Kini. Mnogi Kinezi dolaze tu tokom sezone šljivinog cvata, ali malo ljudi izvan regiona Shaoking zna za to mesto.

Kineske žene u tradicionalnoj odeći Han, reklamiraju seoski turizam svoga kraja - selo Ksiniu, istočnokineska provincija Zehijang

Kako je plavo nebo nad Pekingom i drugim zagađenim kineskim gradovima prava vest i retka pojava, mnogi Kinezi se okreću seoskom turizmu, a pažnju kineskih medija zadobili su i dovitljivi seljani koji turistima iz velikih gradova prodaju svež vazduh u kesama.

Meštani prodaju svež vazduh u kesama turistima u Lian planinama u južnoj kineskoj provinciji Guandong (19. mart 2016.)

Kina razvojem turizma izbavlja 12 miliona ljudi iz siromaštva

Turizam je glavni put za smanjenje i iskorenjivanje siromaštva. Smanjenje siromaštva u selima je verovatno najveći zadatak za Kinu koja nastoji da postane umereno prosperitetno društvo u svakom pogledu. Većina siromašnih ljudi u Kini živi u bivšim revolucionarnim bazama, oblastima u graničnim područjima naseljenim etničkim grupama i siromašnim oblastima, gde ih razna ograničenja drže na začelju industrijskog i poljoprivrednog razvoja.

„Cilj vlade je da izbavi 12 miliona ljudi iz siromaštva u narednih pet godina kroz razvoj turizma“, najavio je premijer Li na otvranju svetskog kongresa turizma. „Nakon 2000. godine, sa porastom prihoda domaćinstva, putovanje više nije luksuz već potrebna potrošnja za prosečne Kineze“, istakao je kineski premijer na svečanom otvaranju Prve svetske konferencije o turizmu, objavila je agencija Sinhua.

Li Kećijang govori na otvaranju Prve svetske konferencije o turizmu i razvoju u Pekingu (foto, Sinhua, 19. maj 2016.)

Preko 120 miliona kineskih turista putovalo je u inostranstvo dok je Kinu posetilo 130 miliona inostranih turista. Prognoze pokazuju da će se broj kineskih turista i iznos prihoda od turizma - udvostučiti do 2020. godine, rekao je Li.

Kineska vlada pridaje veliku važnost turizmu. Nedavno je donela Zakon o turizmu, usvojila nacionalni program putovanja i odmora i predstavila niz mera reformske politike za razvoj turizma.

Turizam je novi pokretač rasta u Kini. To je nova ekonomija koja povećava potrošnju i obezbeđuje dodatnu vrednost poljoprivrednih proizvoda. Takođe, pokreće razvoj potrebnih industrijskih proizvoda. Ona je povezana sa više od 110 industrijskih grana. U 2015. godini, direktan i posredan doprinos turizma kineskom BDP-u bio je 4,9% odnosno 10,8%. U 2015. godini, u turističkoj privredi u Kini direktno je bilo zaposleno 28 miliona ljudi, a ukupan broj radnih mesta, direktno ili indirektno, bio je 80 miliona. To je, otprilike, 10% od broja svih radnih mesta u zemlji.

Investicije u turistički sektor Kine u prošloj godini iznosile su 1,01 hiljadu milijardi juana (154,3 milijarde dolara) što je povećanje od 42 odsto u odnosu na godinu dana ranije, navodi se u izveštaju Kineske nacionalne turističke organizacije, objavio je Čajna dejli 16. maja. Investicije u sektoru turizma u Kini mogu dostići 1,25 biliona juana ove godine i udvostručiti se do 2 triliona juana do 2020. godine, predviđa se u ovom izveštaju.

U žarištu investicija su seoski turizam, onlajn turizam, krstarenje i sportski turizam, a u budućnosti, prema ovom izveštaju, očekuje se da se investicije usmeravaju ka zabavnim odmaralištima, razvoju inteligentnog turizma, kulturnog turizma i zdravstvenog turizma.

Dan turizma u Kini i otvaranje Prve svetske konferencije o turizmu za razvoj obeležila je i kineska mudrost koju je preneo premijer Li:

„Kinezi su uvek verovali da onaj ko se ističe - čita čak deset hiljada knjiga i putuje deset hiljada milja“.

Jedan moj prijatelj, na vinskom putu od Vrnjačke Banje prema Aleksandrovcu, diveći se prirodi sažeto se izrazio: „Župa je to!“. Nije baš konfučijanska mudrost ali parafrazirajući ga, priču o kineskom turizmu i brojkama od kojih se muti pamet zaključujem sa: „Kina je to!“