Svetu su i dalje potrebne ogromne količine nafte
Da li je već potražnja za naftom već dostigla svoj maksimum? To pitanje ne ostavlja prostor za jednostavan odgovor. Neki stručnjaci su nedvosmisleni u stavu da je vreme nafte prošlo, u velikoj meri zahvaljujući pandemiji korona virusa koja je zadala veliki udarac potražnji, ali i zbog sve očiglednije tranzicije ka čistoj energiji. Međutim, ima i onih koji kažu da potrebe sveta za naftom nisu presušile i da će proći još mnogo vremena pre nego što ona u pravom smislu postane energent prošlosti. (Prema proceni kompanije BP do 2050. godine će se potrošiti 1,1 bilion barela nafte na globalnom nivou. Foto: businessamlive.com)
Nezavisno od toga da li je potražnja za naftom dostigla svoj vrhunac ili tek stagnaciju zbog Covid 19 pandemije, ono što malo ko dovodi u pitanje je da će se u budućnosti sagoreti još dosta nafte, pre nego što svet bude u stanju da se u potpunosti dekarbonizuje.
U tom smislu, Blumberg Markets navodi da se “očekuje da će svet sagoreti stotine milijardi barela nafte u narednim decenijama“, kao i da takve okolnosti pružaju dodatne podsticaje naftnim gigantima poput francuskog Totala i britansko-holandskog Rojal Dač Šela (Royall Dutch Shell), kao i stotinama manjih kompanija da nastave da širom sveta istražuju potencijal za eksploataciju.
Već se najavljuje da francuski Total, kao jedna od najvećih naftnih kompanija, dobija dozvolu za novi projekat vredan više milijardi dolara za bušenje na naftnim poljima u Ugandi i Tanzaniji, prenosi OilPrice.
Ovaj poduhvat francuske kompanije u Istočnoj Africi koštaće oko 5,1 milijardu dolara i odnosi se na bušenja duž obale jezera Albert u Ugandi, kao i izgradnju naftovoda dužine 1.443 kilometara za transport sirove nafte u tanzanijsku luku Tanga, odakle će se dalje izvoziti.
Ilustracija: Nakon što potražnja dostigne vrhunac i dalje će biti potrebne velike količine nafte. Izvor: BP
Po svoj prilici je u pitanju alarmantna vest za ekologe. Prema studiji koju je objavio britanski naučni časopis Nature još 2015. godine, potrebno je da najmanje 80 odsto poznatih rezervi fosilnih goriva u svetu ostane u zemlji, kako bi se izbegli najgori efekti klimatskih promena, podseća OilPrice. Taj procenat uključuje preko 90 odsto američkog uglja i doslovno sve arktičke rezerve nafte i gasa.
Ovakvo viđenje stvari, do sada je uglavnom ostalo u sferi zaštite životne sredine. Do danas, britanski BP (British Petroleum) je jedina naftna kompanija koja je izričito ukazala na to da je došlo do kraja naftne ere, potvrđujući da rast potražnje u najbližoj budućnosti više neće biti argument na strani naftaša.
Međutim, čak i BP-ovi pokazatelji idu u prilog tome da će svetu i dalje trebati veoma mnogo nafte, izveštava Blumberg Markets. “Prema BP-ovom modelu poslovanja potražnja za naftom ostaje stabilna, dok je napredak u smanjenju emisije ugljen-dioksida neznatan ili ga uopšte nema, navodi ovaj američki finansijski magazin, ukazujući i na to da će se u narednih 30 godina potrošiti dodatnih 1,1 bilion barela nafte.
Ekolozi i stručnjaci često ističu da je dobra vest to što se deo ugljen-dioksida proizvedenog sagorevanjem fosilnih goriva u narednim decenijama može prikupiti i skladištiti. To bi, kako se očekuje, trebalo da znači da će zajedničkim naporima javnog i privatnog sektora na globalnom nivou doći do šire primene ove tehnologije, dok bi se doprinos naftne industrije smanjenju ugljeničnog otiska istovremeno mogao barem donekle povećati, na putu ostvarenja jednako dugoročnog cilja o klimatskoj neutralnosti.
Ono što se dešava u svetskoj energetskoj industriji tokom ove decenije je prema oceni mnogih klimatskih stručnjaka od najveće važnosti za ukupnu ekološku budućnost sveta. Međutim, i prihvatanje činjenice da nafta neće nestati preko noći bi trebalo da bude deo te slike kako bi se realnije sagledao pravac i uložili značajniji napori koji bi omogućili sveobuhvatniju akciju za otklon od najtežih efekata klimatskih promena.
