Vodonik koji je sada u primeni je štetan po klimu

Iako širom sveta razvija zelene projekte i jedan je od pionira u proizvodnji i primeni “zelenog” vodonika, italijanska multinacionalna kompanija koja se bavi proizvodnjom električne energije iz obnovljivih izvora Enel Green Power, a deo je energetske Enel grupe, iznosi ne tako optimističko viđenje u pogledu šire zastupljenosti ovog energenta, koje se percipira kao gorivo budućnosti.

„Danas je vodonik sve, samo ne čist. Oko 98 odsto proizvedenog vodonika je pre svega industrijska sirovina, dok se samo dva odsto dobija putem elektrolize”, rekao je šef za razvoj poslovanja kompanije Enel Green Power Karlo Zorzoli, prenosi Ojl Prajs.

Zorzoli ističe da nema nikakve sumnje da je elektrifikacija daleko najjeftiniji i najjednostavniji način za uspeh procesa dekarbonizacije, čemu većina država teži.

Ocenjuje i da se ne može sve elektrifikovati i da “zato postoji potreba za nečim što bi dopunilo elektrifikaciju”, ali da vodonik nije rešenje za uspeh tog procesa i posledično za dekarbonizaciju, već pre deo problema.

Kaže da je neophodno da se najzastupljeniji “sivi” vodonik, koji se dobija iz fosilnih goriva, odnosno prirodnog gasa, pretvori u “zeleni”.

Tu se sad javlja novi problem, jer je proces dobijanja “zelenog” vodonika izuzetno skup, napominje Zorzoli, što na kraju definiše i cenu ovog goriva.

Oko 98 odsto proizvedenog vodonika se dobija iz prirodnog gasa i pre svega je industrijska sirovina, dok je samo dva odsto “čistog” goriva, koje se dobija putem elektrolize. (Izvor: Frames)

Bez obzira na trenutnu sliku, Enel Green Power ima ambiciozne planove kada je reč o proizvodnji “zelenog” vodonika. Nedavno je zaključen ugovor sa italijanskom energetskom kompanijom Saras za izgradnju elektrolizera od 20 megavata, koji će se snabdevati obnovljivom energijom pri proizvodnji tog “čistog” energenta.

U kompaniji kažu da im je cilj da na najbolji način primene ovu tehnologiju, posebno u industrijskim sektorima koji se ne mogu elektrifikovati i gde je teže postići smanjenje emisija, “što se odnosi i na sektor hemijske industrije” rekao je izvršni direktor Enel Green Power Salvatore Bernabei.

Na sajtu ove italijanske kompanije se još navodi da se najveći deo vodonika danas proizvodi konvertovanjem prirodnog gasa ili gasifikacijom uglja, ali je problem u tome što oba procesa oslobađaju emisije gasova sa efektom staklene bašte, stvarajući više od 830 miliona tona ugljen-dioksida godišnje. To je, kako se ističe, uporedivo sa ukupnim godišnjim emisijama Italije, Francuske i Holandije zajedno.

Proizvodnja “zelenog” vodonika je izuzetno skup proces, što na kraju definiše i cenu ovog goriva.
(Izvor: electrive.com)

Proizvodnja čistog goriva je skupa

Enel Green Power ukazuje na to da rešenje predstavlja proizvodnja “plavog” vodonika, koji se dobija iz prirodnog gasa, ali uz primenu procesa odvajanja i skladištenja ugljen-dioksida. Međutim, u kompaniji kažu da je trošak ovoga procesa prevelik i da je nemoguće u potpunosti eliminisati štetne emisije.

Kada je već reč o troškovima, dobijanje najkvalitetnijeg “zelenog” vodonika, takođe nije ekonomski isplativo, kako je već napomenuo šef za razvoj poslovanja kompanije Enel Green Power Karlo Zorzoli. Naprotiv.

Prema studiji rađenoj za potrebe američkog Međunarodnog saveta za čisti transport (ICCT), cena po kilogramu vodonika proizvedenog u hidrolizatoru, koji je povezan na električnu mrežu trenutno iznosi 8,81 dolara.

Procena je da će se cena smanjiti na 5,77 dolara po kilogramu do 2050. godine.

Sa druge strane, cena kilograma “plavog” vodonika, dobijenog iz fosilnih goriva, ali uz primenu procesa odvajanja i skladištenja ugljen-dioksida je bitno manja i trenutno iznosi 2,36 dolara ili 2 evra, pokazuju podaci strategije Evropske unije za vodonik.

Takođe, prema ovoj strategiji, cena “zelenog” vodonika varira između 2,95 i 6,49 dolara po kilogramu (2,5-5,5 evra).