SAD spremne na saradnju sa Kinom u rešavanju klimatske krize

Sjedinjene Države, kao najveći svetski proizvođači nafte i gasa nameravaju da uspostave poseban dijalog sa Kinom u cilju zajedničke borbe protiv klimatskih promena, i takav na koji ne bi uticale tenzije u oblasti trgovine, koje su već ozbiljno narušile odnose dve najveće svetske ekonomije, rekao je specijalni američki izaslanik za klimu Džon Keri na prošlonedeljnoj energetskoj konferenciji CeeraWeek, koja se već četvrtu deceniju održava u Hjustonu.

Značajna pitanja konkurencije i dalje postoje i „postojaće“ između ove dve nacije, ali „klimatska kriza nije nešto što treba da postane žrtva drugih sukoba i problema“, naveo je Keri, na ovom globalnom energetskom samitu, sada održanom online, a koji je okupio svetske lidere i kreatore energetske politike, kako bi razmotrili pitanja energetske tranzicije i klimatskih izazova.

Kina je odgovorna za 30 posto svetskih emisija, dok sa SAD i Evropskom unijom stvara više od 55 posto emisija gasova sa efektom staklene bašte na globalnom nivou.

Uz ovaj podatak Keri, bivši američki državni sekretar i jedan od glavnih inicijatora Pariskog klimatskog sporazuma je izneo ocenu da je saradnja sa Kinom neupitna, jer nijedna zemlja ne može da reši samostalno pitanje štetnih emisija, preneo je list Našnal (The National).

„Neće biti drugog izbora ako se ne budemo borili sa ovim na pravi način“, naglasio je Keri.

Ubrzanje klimatske akcije

Džon Keri bivši američki državni sekretar i jedan od glavnih inicijatora Pariskog klimatskog sporazuma preuzeo je ulogu specijalnog izaslanika za klimatska pitanja nakon što je novi američki predsednik Džozef Bajden položio zakletvu u januaru ove godine. Bajden je potpisao i izvršnu odluku kojom je otvorio put za povratak Sjedinjenih Država Pariskom sporazumu, globalnom dogovoru o smanjenju emisije ugljen-dioksida i zaustavljanju rasta temperature, i to samo nekoliko sati po inauguraciji, čime je efektivno poništio odluku svog prethodnika Donalda Trampa o povlačenju SAD iz ove klimatske inicijative. Bajdenova odluka formalno je stupila na snagu mesec dana kasnije, 19. februara ove godine.

Keri je objasnio da Sjedinjene Države sada pokušavaju da okupe države koje su najveći zagađivači, što se pre svega odnosi na Kinu, Indiju, Rusiju i Japan i podstaknu ih da podignu svoje klimatske ciljeve.

Rekao je da će SAD tražiti od ovih država da podignu svoje klimatske ciljeve pre nego što se između 1. i 12 novembra u Glazgovu održi globalni klimatski samit, koji se percipira kao nova prekretnica u globalnoj borbi protiv klimatskih promena.

U tom pogledu najavio je održavanje online samita sa ključnim zagađivačima 22. aprila, iako se sa tim zemljama „već sada vode razgovori“.

Sjedinjene Države sada rade i na reviziji svog Nacionalno utvrđenog doprinosa (NDCs) koji se odnosi na klimatske ciljeve i plan za njihovo postizanje, a taj dokument će, prema Kerijevim rečima, biti predstavljen na samitu u Glazgovu.

„Moraćemo da budemo proaktivni, jer zaostajemo“, naglasio je specijalni američki izaslanik za klimu.

Američko društvo podržava saradnju

Na stanovište da visoki kineski suficit u međusobnoj trgovini nije nepreomostva prepreka za odnose dve zemlje u svakoj sferi i da postoji potencijal za zajednički nastup u borbi protiv klimatskih promena, ukazuju i rezultati istraživanja Azijskog instituta za društvenu politiku i organizacije Data for Progress objavljeni 2. februara ili u postizbornom periodu u Sjedinjenim Državama.

Prema istraživanju ovih američkih organizacija, sprovedenom u decembru prošle godine, šest od 10 glasača u SAD je reklo da bi Bajdenova administracija trebalo da direktno sarađuje sa Kinom na rešavanju klimatskih promena, preneo je Rojters.

Takođe, 56 odsto ispitanika reklo je da želi saradnju sa Kinom na rešavanju klimatskih pitanja, ocenjujući je važnijom od svih ostalih tema, uključujući COVID-19.

Sjedinjene Države i Kina su dva najveća svetska učesnika u klimatskim promenama i zajedno su odgovorne za 40 odsto globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte, podsetio je Tom Vudruf, viši savetnik predsednika Azijskog instituta za društvenu politiku, a to je od januara ove godine premijer Australije Kevin Rud.

Komentarišući rezultate sprovedenog istraživanja, Vudruf je rekao da bi neki nivo saradnje između dva najveća svetska emitera štetnih emisija očigledno imao veliki uticaj na njihovo, kao i ponašanje drugih zemalja.

U prilog tome i podatak iz ovog istraživanja da 69 odsto glasača veruje da bi SAD trebalo da slede primer Kine, ukoliko ta zemlja preduzme sveobuhvatnije mere za rešavanje klimatskih promena.

Istovremeno, 62 odsto je podržalo Bajdenovo obećanje da će Kinu smatrati odgovornom za najavljene klimatske ciljeve, kao što je dostizanje nulte emisije gasova do 2060. godine.

Pokazalo se da glasači u Sjedinjenim Državama posebno računaju na saradnju dve zemlje na razvoju tehnologija čiste energije, jer je 52 odsto njih reklo da bi partnerstvo sa Kinom u pravcu napretka u toj sferi bilo korisno za SAD.

Međutim, specijalni američki izaslanik za klimu Džon Keri je i ranije stajao na sličnom, a možda i nešto oštrijem stanovištu od onog kakvo ima sada.

Krajem januara, na konferenciji za novinare Keri je rekao da će Sjedinjene Države sarađivati sa Kinom na klimatskim promenama kao „kritičnom samostalnom pitanju“, ali je naglasio da se neće minimizirati značaj drugih hitnih problema da bi se postigao napredak na klimatskim temama.

Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Džao Liđijen je u odgovoru na ovu Kerijevu konstataciju rekao da se saradnja u određenoj oblasti ne može odvojiti od bilateralnih odnosa u celini.

Uprkos složenoj dinamici, ‘uzajamni interesi država u suočavanju sa klimatskim promenama’ znače da bi na kraju trebalo da pronađu put koji će voditi napred, ocenio je Dejvid Vaskov, direktor međunarodne klimatske inicijative pri Svetskom institutu za resurse.

Smatra takođe da će obe zemlje imati ekonomsku korist od preduzimanja klimatskih akcija, objašnjavajući da otvaranje novih radnih mesta i smanjenje emisija vode većoj otpornosti na uticaje klimatskih promena.

Na kraju je zaključio da će kroz „trku do vrha“, i Sjedinjene Države i Kina imati korist od inovacija u različitim oblastima, bilo da je reč o električnim vozilima ili korišćenju čistog vodonika.

Klimatski lider ili arbitar

Specijalni američki izaslanik za klimu Džon Keri je na prošlonedeljnoj energetskoj konferenciji CeeraWeek ukazao i na spremnost Sjedinjenih Država na saradnju sa Indijom kako bi ta zemlja ubrzala svoj prelazak na čistu energiju.

Indija, treća po veličini azijska ekonomija, ima za cilj da do 2030. godine proizvede 450 gigavata obnovljive energije.

„To je sjajan cilj, ali biće im potrebno oko 600 milijardi dolara da bi mogli da izvrše takvu tranziciju. Finansije su možda jedan od najvećih izazova kada je Indija u pitanju“, ocenio je Keri.

Međutim, specijalni američki izaslanik za klimu se, kako je rekao, lično angažovao kako bi se formirao manji konzorcijum od nekoliko zemalja spremnih da barem delom finasijski podrže Indiju u sprovođenju energetske tranzicije.

„Radio sam sa velikim investicionim kućama i menadžerima u SAD na tome da pokuša da se utvrdi koliko kapitala bi se moglo usmeriti iz privatnog sektora...kako bismo ubrzali ovu tranziciju“, precizirao je Keri.

Industrija fosilnih goriva na globalnom nivou takođe mora učiniti mnogo više da bi postala održiva energetsku industriju i prihvatiti neke od novih tehnologija, rekao je Keri, ukazujući na jednu od poslednjih prognoza koja ukazuje na to da će do 2050. oko 6 biliona dolara (6$ trillion) ekonomskih transakcija godišnje odvijati u sektoru čiste energije.

Prema Kerijevoj oceni čista energija je „tržište budućnosti“, a u prilog tome svedoči, kako kaže i alokacija sredstava od 500 milijardi dolara u solarnu i energiju vetra, uključujući i čist transport, „tako da nema znakova da će se taj trend zaustaviti.“

Ocenjuje da se tržište menja i da potrošači zahtevaju promenu, ističući da rukovodioci naftnih kompanija ne moraju nužno da budu vizionari kako bi sagledali promene na tržištu i generalno, kakva budućnost predstoji.

Međutim, specijalni izaslanik predsednika Bajdena za klimatska pitanja je rekao ovog petka da je „zabrinut“ zbog mogućeg uticaja plana Evropske unije da uvede porez na ugljen-dioksid, ali i ostale gasove sa efektom staklene bašte.

U intervjuu britanskom Fajnenšl Tajmsu Keri je rekao da bi poresko prilagođavanje trebalo da bude „krajnje utočište“ i da ima „ozbiljne implikacije na ekonomije, odnose među državama i trgovinu“.

Naknade za emisiju ugljenika u okviru EU popele su se ove godine na rekordno visoke nivoe, ali se najavljuje dalji rast u pravcu pooštravanja klimatske politike.

Brisel zapravo planira da izjednači uslove za domaće firme i spreči strane kompanije da napuste Evropu kako bi izbegle troškove za emisije štetnih gasova, što je potez poznat kao "curenje ugljenika".

Keri je takođe rekao Fajnenšl Tajmsu da nije doneta konačna odluka u vezi sa predlogom francuskog ministra finansija Bruna Le Mera da Sjedinjene Države i Evropa rade na zajedničkoj taksonomiji za zelene finansije.

S tim u vezi ocenio je da je SAD imaju „snažna osećanja zbog toga što nemaju neophodne propise“.