Energetska tranzicija može da promeni geopolitičku kartu sveta
Smanjenje emisija zahtevaće ogromna ulaganja u vađenje minerala i metala neophodnih za elektrifikaciju i skladištenje energije, a energetska tranzicija će promeniti geopolitičku mapu sveta. (U Svetskoj banci procenjuju da će za energetsku tranziciju biti potrebno više od tri milijarde tona metala i minerala. Foto: pinnacledigest.com)
Potražnja za mineralima, uključujući grafit, litijum i kobalt, mogla bi da postane i do šest puta veća do 2050. godine kako bi se zadovoljila sve veća potreba za korišćenjem geotermalne i energije vetra i sunca, kao i skladištenjem energije, izračunala je Svetska banka u izveštaju iz 2020, prenosi agencija Hina.
U Banci procenjuju da će za energetsku tranziciju biti potrebno više od tri milijarde tona metala i minerala.
Metali poput nikla i kobalta su ključne sirovine za sektor baterija, objašnjavaju rukovodioci kompanije. Takođe se navodi da će potražnja za bakrom rasti, zbog proizvodnje cevi i žica potrebnih za elektrifikaciju.
„Vidimo da upotreba električnih vozila, vetroelektrana i fotonaponskih sistema zahteva do pet puta više bakra. Ne možete pritisnuti dugme i proizvesti više bakra”, rekao je Džeremi Veir, izvršni direktor švajcarske multinaconalne kompanije Trafigura, jedne od vodećih u svetu za trgovinu i preradu obojenih metala.
Razvoj rudnika bakra, kako je rekao, mogao bi potrajati između pet i 10 godina, stvarajući pritisak na raspoložive rezerve bakra. To znači "značajan deficit u ponudi" tih metala, rekao je Veir.
U februaru su cene bakra na Londonskoj berzi metala dostigle najviši nivo od avgusta 2011. godine.
U Goldman Saksu ocenju da bi veliki proizvođači bakra, poput Čilea, mogli da preuzmu ulogu sličnu onoj koju Saudijska Arabija danas ima u naftnoj industriji. (Izvor: peopleconnexion.com)
Nova geopolitička karta
Ogromne količine potrebnog bakra takođe bi mogle da promene geopolitičku mapu sveta, rekao je šef za robno istraživanje i globalne investicije jedne od vodećih svetskih investicionih banaka Goldman Saks Džef Kuri.
Veliki proizvođači bakra, poput Čilea, mogli bi da preuzeti ulogu sličnu onoj koju Saudijska Arabija danas ima u naftnoj industriji, dodaje Kuri.
Objašnjava da bi države poput Demokratske Republike Kongo zauzvrat mogle da postanu ključni dobavljači uprkos svojim nestabilnim vladama, što donosi visok nivo rizika, kao što je to slučaj u današnjoj proizvodnji nafte sa Venecuelom.
Bakar je potreban za razvoj novih tehnologija, ali bi razvoj rudnika bakra mogao da potraje između pet i 10 godina, što će dovesti do deficita u ponudi ovog metala. (Izvor: Wikimedia)
Sjedinjene Države spadaju među vodeće proizvođače bakra u svetu, ali izazov bi mogao da predstavlja plan kabineta predsednika Džozefa Bajdena da rudnicima propiše poštovanje važećih ekoloških standarda, umesto strogog nadzora kakvom podležu rudnici uglja.
Bajden ne isključuje mogućnost izdavanja dozvola za nove rudnike na zemljištu u vlasništvu savezne vlade, rekli su izvori, ali neće dati industriji slobodne ruke da kopa gde hoće.
„Živimo u svetu koji se bazira na tehnologiji. Do sada smo naftne kompanije smatrali samo konkurentima. Sada su mnogi od njih naši partneri, a konkurenti su drugi sektori“, rekao je izvršni direktor brazilskog naftnog giganta Petrobras Roberto Kastelo Branco.
