Mogu li napuštene naftne bušotine da posluže za eksploataciju geotermalne energije?
Transformisanje naftnih bušotina u geotermalne, otvara još jednu mogućnost za “čistiju“ proizvodnju struje ali je, po mišljenju stručnjaka, još isplativije i pogodnije da se one iskoriste kao izvor za grejanje različitih prostora. U poslove vezane za geotermalnu energiju upustila se i poznata naftna kompanija Big ojl, čije će investicije u ovoj oblasti doprineti pojeftinjenju neophodne tehnologije
(ilustracija, Geotermalna elektrana Nesjavelir, Island)
“Ovo je decenija geotermalne energije“, fraza je koja se sve češće koristi u medijima i na okupljanjima ljudi iz energetske industrije, budući da međunarodna inicijativa za nultu emisiju štetnih gasova podrazumeva i primenu jednog od najfascinantnijih i najčistijih načina da se dobije električna energija – njenu proizvodnju iz geotermalnih izvora.
Da bi dospele do toplote koju Zemljin plašt zrači ka njenom jezgru, geotermalne kompanije moraju da buše Zemljinu koru, i to da je buše duboko. Ovo zapravo spada u najveće izazove za njih. Naime, obično se misli da se samo izuzetno dubokim bušenjem dolazi do vode čija je temperatura zaista visoka, a ono je rizično i skupo. Ali postizanje cilja omogućuju i bušotine, to jest bunari manje dubine.
Rizični troškovi bušenja
Analiza koju je nedavno obavila istraživačka kompanija Ristad enerdži, sa sedištem u Oslu, pokazuje da je postrojenju za proizvodnju struje iz isparele vode zagrejane u geotermalnim bunarima, potrebna temperatura od 240 do 300 stepeni Celzijusa. I da se trenutno čak 70 odsto geotermalne energije upotrebljava baš za opskrbu strujom.
Danas postoji potreba da se sve elektrifikuje i da se do struje dođe bez emisija gasova sa efektom staklene bašte. Geotermalna energija je savršena za to. Iako izrada geotermalne bušotine zahteva opremu koju pokreću fosilna goriva, posmatrano na duže staze, geotermalna energija je u potpunosti uporediva sa solarnom i energijom vetra, jer i njihova upotreba povlači izbacivanje određene količine štetnih gasova u atmosferu.
Međutim, zbog velikih troškova koje treba unapred pretrpeti i neizvesnosti oko rezultata bušenja, geotermalna energija sporo izbija u prvi plan. Stručnjaci uvek ponavljaju da je toplota svuda ispod nas, ali i naglašavaju da dopiranje do nje nije baš tako lako ili ekonomično.
Sa svojim lako dostupnim geotermalnim resursima, Island je u ovom pogledu izuzetak, i redovno se pominje, kao i Italija i Turska. Stoga ne čudi što se tamo ulaže mnogo napora da tehnologija neophodna za dublje bušenje postane ekonomična.
Za industriju je prava blagodet to što je u geotermalne vode ušla poznata naftna kompanija Big ojl. Na kraju krajeva, upuštanje naftaša u biznis ovog tipa ima najviše smisla, pošto je pravljenje bušotina njihov fah.
Dobre i loše strane pretvaranja naftnih bušotina u geotermalne
U svetu se sada vrše istraživanja koja bi mogla da dovedu do većeg korišćenja geotermalne energije, i ujedno donesu korist naftnim kompanijama. Reč je o ispitivanju mogućnosti da se napuštene naftne bušotine pretvore u geotermalne, ili u izvorišta i nafte i toplote.
Teoretski, transformisanje naftnih bušotina u geotermalne može da bude od velike pomoći u popularizaciji upotrebe geotermalne energije. U praksi, stvar nije tako jednostavna.
Pre svega, protok je kod takvih bušotina mnogo niži nego kod onih novoizgrađenih. Ovo je za portal Ojlprajs rekao Džejmi Bird, član Organizacije za geotermalno preduzetništvo pri univerzitetu u teksaškom gradu Ostinu. Osim toga, kako je objasnio ovaj Amerikanac, većina naftnih bušotina jednostavno nije dovoljno topla da bi njihovo korišćenje za dobijanje struje bilo ekonomski isplativo. Najzad, primetio je Bird, postojeće bušotine često pate od nedostatka integriteta, i zato će za 20 do 40 godina prestati da budu prikladni proizvodni geotermalni resursi.
Grejanje obližnjih zgrada, poljoprivrednih i drugih objekata – prilika za “drugi život“ napuštenih bušotina
Dobra vest je da ovo ne znači da je pretvaranje napuštenih bušotina u rezervoare toplotne energije nepotrebno. Proizvodnja struje jeste glavna svrha geotermalnog bušenja, ali je i grejanje važno područje primene geotermalne energije.
Neke kompanije u napuštene naftne bušotine ubrizgavaju vodu, zagrevaju je, i onda koriste za grejanje. Proizvodnja električne energije takođe dolazi u obzir ako je bušotina u dobrom stanju. Čini se ipak da su naftne bušotine mnogo pogodnije za obezbeđivanje grejanja. Ali i u ovoj oblasti ima izazova, kaže Pol Stokli, šef sektora za naftu i gas u advokatskoj firmi Fildfišer čije je sedište u Londonu. Na primer, pitanje je koliko dugo voda mora da ostane u bušotini da bi bila dovoljno vrela da se iskoristi za grejanje. Što je vreme duže, održivost sistema je niža. Treba imati na umu i troškove, napominje Stokli. Čak i ako se iz jednačine izuzmu troškovi bušenja, trebalo bi razmotriti one koji se odnose na opremu za ubrizgavanje vode i opremu za prenos toplote.
Izgleda da je najprimerenije da se napuštene bušotine aktiviraju radi grejanja obližnjih zgrada i objekata različitih namena. Recimo onih poljoprivrednih, na koje ukazuje Stokli. Pošto se u Velikoj Britaniji većina kopnenih naftnih bušotina nalazi u blizini obradivog zemljišta, ta opcija je gotovo savršena.
Ne mogu sve napuštene naftne bušotine da se pretvore u geotermalne rezervoare, ali nekima grejanje pruža prilika da imaju “drugi život“. Što se tiče proizvodnje električne energije, nove bušotine su zasad bolje rešenje. A kao što biva sa svakom tehnologijom, troškovi će se i dalje smanjivati, naročito uz pomoć investicija Big ojla. U ovom trenutku se ispituju i drugi načini za iskorišćavanje geotermalnih resursa planete. Jedan od njih je plavljenje napuštenih rudnika uglja i upotreba u njima zagrejane vode za proizvodnju struje, grejanje i hlađenje.
