Energetska tranzicija neće smanjiti potražnju za naftom

Većina stručnjaka iz naftnog sektora i poznavaoci stanja na ovom tržištu veruje da će potražnja za naftom dostići vrhunac između kraja ove i druge polovine sledeće decenije, odnosno ranije nego što se prognoziralo pre pandemije.

U nekim od naftnih kompanija, poput britanskog giganta BP (British Petroleum), čak kažu da je svetska potražnja za naftom možda već i dostigla vrhunac.

Ipak, izvršni direktor BP Bernard Luni je u oktobru 2020. godine, na CERAWeek-ovom energetskom forumu u Indiji rekao da „dostizanje vrhunca u potražnji za naftom ne znači i kraj za naftu” dodavši da će “nafta biti u upotrebi još veoma, veoma dugo.“

Bez obzira na to kada će zaista nastupiti vrhunac potražnje za naftom, svet sigurno neće prestati da je koristi, a svaki pad će biti postepen, uprkos zahtevima ekoloških aktivista da velike naftne kompanije, odnosno sve kompanije u ovom sektoru odmah zaustave eksploataciju nafte i čitav svet pređe na zelenu energiju.

Za samu energetsku tranziciju će biti potrebno dosta energije iz fosilnih goriva kako bi se izgradila infrastruktura za prelazak na obnovljive izvore. (Izvor: Pixabay)

Energetske tranzicije nema bez fosilnih goriva

Realnost je zapravo takva da će čak i za energetsku tranziciju biti potrebno dosta energije iz fosilnih goriva kako bi se izgradila infrastruktura neophodna za prelazak na zelene izvore energije, piše Nil Kimberli (Neal Kimberley), analitičar makroekonomije i finansijskih tržišta, u listu Saut Čajna Morning Post (South China Morning Post).

Potražnje za naftom će biti i u narednim decenijama, uprkos tome što se svet nepovratno kreće u pravcu povećanja elektrifikacije u transportu i sve većem udelu obnovljivih izvora energije u energetskom miksu.

Na kraju krajeva, „vrhunac potražnje za naftom“, uostalom, znači da će globalna potražnja prestati da raste, a ne da će svet prestati da koristi sirovu naftu.

Tokom narednih godina, globalni oporavak od pandemije treba da ojača potražnju za naftom i cenu nafte. Sa druge strane, drastično smanjenje investicija u nove resurse zbog pandemije korona virusa, koje su neophodne kako bi se nadoknadio pad produkcije na starim naftnim poljima, mogao bi da stvori jaz u snabdevanju uprkos solidnoj potražnji za naftom. U takvoj situaciji moglo bi se očekivati da dođe do skokova cena nafte već za dve ili tri godine.

Britanski BP i britansko-holandski Šel (Shell) će, na primer, smanjiti proizvodnju nafte kao deo obećanja o dostizanju nulte emisije i prelasku velike evropske naftne industrije na obnovljive izvore energije, uključujući napajanje električnih vozila, solarnu energiju i priobalnu energiju vetra, ali i upotrebu vodonika i vezivanje ugljenika.

Ali, svetu će i u 2030. godini biti potrebna nafta, uprkos tome što BP planira da do te godine smanji proizvodnju nafte i gasa za 40 posto. Čak i ako potražnja za naftom dostigne vrhunac do 2030. godine, globalna potrošnja će rasti, a ne opadati.

Ako BP ne bude snabdevao tržište naftom, to će činiti neko drugi, verovatno vodeća naftna kompanija Saudi Aramco, jer će svetu i tokom naredne decenije biti potrebno najmanje onoliko nafte koliko je bilo potrebno 2019. godine, a u pitanju je oko 100 miliona barela dnevno.

Tokom naredne decenije svetu će biti potrebno najmanje onoliko nafte koliko je bilo potrebno 2019. godine, a u pitanju je oko 100 miliona barela dnevno. (Izvor: petroxquimex.com)

Potrebe Azije i petrohemija održavaju naftu

Ekonomijama u razvoju, pre svega u Aziji, će biti potrebne sve veće količine nafte, čak i ako potražnja goriva za laka vozila u razvijenim ekonomijama počne da opada usled sve veće zastupljenosti električnih vozila.

Takođe, treba imati u vidu da je potražnja za naftom kao gorivom za transport samo jedan deo, tačnije trećina ukupne globalne potrošnje nafte. Sa druge strane, treba očekivati da će rast upotrebe električnih vozila delom uticati na potražnju za benzinom i dizelom u razvijenim ekonomijama.

Međutim, sve veća potražnja za kupovinom neelektričnih SUV vozila, koja u proseku troše preko 20 posto više energije u odnosu na automobile srednje veličine za istu pređenu udaljenost, potpuno je zaustavila procenjeno smanjenje potražnje za naftom u 2020. godini usled veće proizvodnje električnih vozila, navedeno je u analizi Međunarodne agencije za energetiku (International Energy Agency – IEA) u januaru ove godine.

Navodi se da je porast broja SUV vozila u Sjedinjenim Državama, Kini i Evropi u potpunosti kompenzovao smanjenje potražnje za naftom od 40.000 barela na dan zbog veće prodaje elektičnih vozila.

Međutim, i pored očiglednog trenda rasta interesovanja za SUV vozilima, uključujući i veliku ponudu, njihovo učešće na globalnom tržištu bi moralo porasti na više od 35 posto do 2030. godine, ako svet želi da se preusmeri na usklađivanje sa klimatskim ciljevima Pariskog sporazuma, saopštila je IEA.

Prošle godine prodaja SUV vozila na fosilna goriva činila je skoro 97 posto globalne prodaje SUV vozila, navodi se u analizi Agencije.

Iako je gorivo za drumski transport podstaklo rast potražnje za naftom u protekloj deceniji, predviđa se da će tokom naredne decenije rast pokrenuti petrohemijska industrija, prognozira IEA.

Ocenjuje se da će ekonomije u razvoju i dalje imati velike zahteve za naftom, kao i za izgradnjom infrastrukture potrebne za energetsku tranziciju.

Zelenije ekonomije će na kraju verovatno početi da utiču na globalnu potražnju za naftom, ali će to usloviti postepen pad, koji će se dogoditi za deceniju ili dve. Istovremeno, ako se nastavi sa malim ulaganjima kako bi se nadomestila proizvodnja na dotrajalim naftnim poljima, to bi moglo stvoriti jaz u snabdevanju, prekomerno napregnuti tržište i uticati na skok cena nafte.